Šest tipova strejt osoba koje traže istopolne partnere

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Tokom svog istraživanja, saznao sam da je seksualna orijentacija mnogo teža tema nego što bi se dalo pretpostaviti. Uzrok tome je činjenica da se seksualni identitet koji ljudi svesno usvoje često ne poklapa sa njihovim seksualnim ponašanjem.

Konkretno, otkrio sam brojne ljude koji tvrde da su strejt iako navode da su imali istopolne partnere. Ovakvih ljudi je po nekim podacima čak više nego svih ne-hetero seksualnih manjina zajedno.

Šta je tome uzrok? Ko su svi ti strejt ljudi koji se ponašaju kao da su gej? Lako je reći da su svi oni potajno gej samo to kriju od sebe i od drugih, ali istraživanje nedavno objavljeno u Archives of Sexual Behavior tvrdi da bi to bilo veliko pojednostavljenje, odnosno da postoji čak šest tipova ličnosti koji se identifikuju kao strejt iako upražnjavaju seks sa istopolnim partnerima.

Ovaj zaključak rezultat je velikog ispitivanja javnog mnenja u kom je učestvovalo preko 24,000 studenata sa 22 američka koledža odnosno univerziteta. Detaljno su ispitani na temu poslednjeg seksualnog odnosa. Njih 14,630 opisalo je nedavno seksualno iskustvo, od kojih je 5% (695) bilo sa osobama istog pola. Na ovu podgrupu fokusirano je dalje istraživanje.

Od ispitanika sa istopolnim partnerima, 12% muškaraca i 25% tvrdi da je heteroseksualno. Daljom statističkom obradom, oni su razvrstani u šest užih kategorija.

Prva i najveća grupa bili su oni koji bi želeli da homoseksualno iskustvo ponove. Svidelo im se, pa bi rado razvili romantičnu vezu sa svojim istopolnim partnerom. U ovoj grupi najčešće su bila zabeležena prethodna homoseksualna iskustva, kao i pijanstvo prilikom poslednjeg. Moglo bi se reći da pripadnici ove grupe pokazuju znake da će se u budućnosti identifikovati kao homoseksualci ili biseksualci.

U drugu grupu su svrstani pijani a radoznali. Njih tri četvrtine se napilo pre odnosa sa partnerom istog pola, vrlo ih je malo imalo takve odnose ranije, a u načelu su prilično liberalni po pitanju seksa. Ipak, nisu u tom iskustvu uživali koliko i pripadnici prve grupe (opisuju ga kao manje-više pozitivno). Skoro niko od njih nije izrazio spremnost da razvije romantičnu vezu sa istopolnim partnerom. Samo su malo presisali tom prilikom, pa eksperimentisali.

Treću grupu čine oni kojima istopolni odnos nije prijao. Velika većina a je negativno ocenila, iako uglavnom i nije ostvarila pun genitalni kontakt sa partnerom – uglavnom su se zadržali na ljubljenju i dodirivanju. Drugim rečima, nisu otišli predaleko jer ima ta osoba ipak nije sasvim odgovarala.

U četvrtoj grupi su ljudi koji su kroz istopolni seks tražili pažnju ili hteli da impresioniraju nekoga. Ovo su isključio žene koje su sa drugim ženama imale seksualni kontakt u javnosti, pred drugim ljudima. Većina je bila pod dejstvom alkohola, ograničila se na ljubljenje/maženje, bez prethodnog iskustva. Scenska biseksualnost: pravile su predstavu ili da bi privukle pažnju ili da bi nekog trećeg uzbudile.

U petu grupu spadaju ljudi kojima se svidelo ali im religija brani. Većinom žene, gej ili biseksualni identitet nije im bio prihvatljiva opcija zbog verske dogme. Inače podsećaju na prvu grupu. Većina redovno ide u crkvu i kaže da na osnovu vere formira svoje seksualne stavove.

Za kraj, tu je šesta grupa čiji je stav „ne mogu ja to da budem“. Ovo su uglavnom muškarci po kojima je homoseksualnost jednostavno pogrešan izbor. Politički konzervativni i često religiozni, kažu da im iskustvo sa partnerom istog pola nije prijalo, a mali broj njih bi želeo vezu. (Podsećaju na političare uhvaćene usred nekog gej-seks-skandala.)

Jasno se vidi da ovi ljudi, koji za sebe kažu da su strejt iako imaju gej iskustva, ispoljavaju širok raspon mišljenja i porekla. Logično je zaključiti a heteroseksualni identitet kod nekih osoba jače istrajava uprkos svemu nego kod nekih drugih.

Konkretno, prve dve grupe („hteli bi još“ i „pijano radoznali“) su statistički najverovatnije da izvrše tranziciju identiteta, pošto im je iskustvo prijalo a ne sprečava ih verska dogma. Ostale četiri grupe će se verovatno držati svog strejt identiteta, bar u doglednoj budućnosti. Nije isključeno da će neki od njih promeniti mišljenje s vremenom, na osnovu budućih iskustava i promena u stavova u okruženju.

Va se važna zaključka mogu izvući iz svega ovoga. Prvo, naučnici koji se oslanjaju samo na deklarativni seksualni identitet ispitanika često ne stiču pravu sliku; ne bi trebalo suditi o orijentaciji ljudi samo na osnovu toga što su oni spremni da kažu. Drugo, nisu si strejt ljudi sa gej iskustvima potajno gej ili baj; fenomen motivišu brojni kompleksni faktori, koji ukazuju na to da nije kod svih podjednaka verovatnoća da će promeniti svoj seksualni identitet.

Džastin Lemilr sa Instituta Kinzi autor je bloga Sex & Psychology, odnosno knjige pod naslovom Tell Me What You Want: The Science of Sexual Desire and How It Can Help You Improve Your Sex Life.