Fotografkinja hrane zna da od nje kradete fotografije
hrana

Fotografkinja hrane zna da od nje kradete fotografije

Britani Rajt poznata je po opčinjavajućim fotografijama voća, povrća, i peciva. Ali pohvale koje zaslužuje su izostale.
14.12.17

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na sajtu Munchies.

Britani Rajt fotografiše hranu od 2012. godine. Sve je počelo kao hobi; posao joj je bila popravka kompjutera.

Fotografija je prirodnim putem proizašla iz ostalih opsesija Britani Rajt, koju je hrana oduvek fascinirala. Detinjstvo je provela u San Dijegu sa babom i dedom južnjacima, koji su je navikli na kejdžunsku hranu – druga deca iz škole nikad nisu ni videla a kamoli probala gambo, okru, ili griz.

Reklame

„Već tada sam znala da sigurno postoje razne vrste hrane za koju ni ja nisam čula“, kaže ona. „Što i dalje važi.“

fotografija: Britani Rajt

Od kako se 2012. latila fotoaparata, počela je da zapaža karakteristike hrane koji su joj ranije promicali: teksture, boje, i oblike običnih sastojaka.

„Moja umetnost bazira se na mašti, na realizaciji onoga što mi se odvija u glavi“, priča Rajt. „Drago mi je da kamera to uspeva da ovekoveči.“

Na ovome je sagradila karijeru; krajem 2014. postala je profesionalni fotograf, a do danas je sakupila skoro 200,000 pratilaca na Instagramu.

fotografija: Britani Rajt

Ali većim delom karijere, Rajt je bila žrtva brendova i kompanija koje su uporno krale njena dela. Po prvi put je ovog problema postala svesna 2013., kad je Gugl pretragom sopstvenih fotografija naišla na nekoliko nepotpisanih primeraka. Od tada joj se bezbroj puta dešavalo da naiđe na svoje fotografije okačene bez dozvole i atribucije, obično na Pinterestu, obično ukrašene inspirativnim frazama.

Ljudi odaju priznanje njenom radu u možda 50% slučajeva, tvrdi ona. Kad to ne urade, dešava se lančana reakcija: „Jedan okači moju sliku, onda troje drugih preuzme od njega i okače je negde drugde, onda još po troje od svakog od njih. Proširi se kao šumski požar.“

U septembru, Rajt je otvorila nalog na servisu Pixsy koji autori koriste za ulaženje u trag kradenim slikama. Otkrila je preko 18,000 linkova. „Zateklo me je to, osetila sam napad klaustrofobije“, kaže ona tiho. „Samo sam potonula u fotelju.“

Reklame

Pošto je videla kako njene fotografije plutaju internetom bez dozvole, obeshrabrila se i počela ređe da radi. Zapostavila je umetnost, što se odrazilo na njeno raspoloženje iz razloga koje nije uspevala da objasni. Na kraju se obratila advokatima.

fotografija: Britani Rajt

Rajt radi u živi u San Dijegu, stan joj je i studio. Pričale smo u oktobru, mesec dana pre nego što je izdala knjigu Feast Your Eyes, prepunu fotografija luka, kaktusa, i kupina u cvatu, brižljivo aranžiranih. Na ovaj način želi da povrati ono što joj je oduzeto.

„Svakog dana, svakog sata, neprestano se dešava“, nastavlja ona da se žali na krađu slika. „Stižu mi linkovi konstantno, ljudi ostavljaju komentare kojima me obaveštavaju da je još neko negde okačio moju fotografiju bez dozvole. Na stotine slika je u opticaju bez mog imena. Fotografije banana, tosta, i limuna su najgore pogođene.

fotografija: Britani Rajt

Fotografije su optimizovane za viralnost. Verovatno ste negde naišli na njih: voće i povrće poređano po određenom gradijentu boja, banane poređane u krug, šesnaest parčadi tosta u rasponu od blede do boje pepela – sve ove slike planule su na internetu

Početkom oktobra, njena slika tosta bila je okačena (bez atribucije) na popularnoj Fejsbuk stranici Money Saving Mom. Preko svakog parčeta dodali su broj, da se klikom izabere koji nivo preprženosti posetilac preferira. Rajt se razbesnela kad je shvatila da je vlasnici stranice nisu ni kontaktirali radi dozvole. Money Saving Mom stranica nije odgovorila na ponudu MUNCHIES da prokomentariše ovaj slučaj, kao ni većina ostalih organizacija za koje Rajt tvrdi da joj kradu fotografije.

fotografija: Britani Rajt

Među onima koji jesu odgovorili našla se volonterska neprofitna organizacija Real Junk Food Project Leicester iz UK, koja je neovlašćeno uzela preko deset fotografija u promotivne svrhe, kako onlajn tako i oflajn. Bobi Hokins iz tog projekta kaže da je Robin Rajt nikad nije kontaktirala ovim povodom; par dana kasnije, dodala je da slike uzimaju sa raznih stok foto sajtova, ali na njima nije uspela da pronađe primere radova Robin Rajt koje su upotrebili, pa pretpostavlja da su bili uklonjeni.

„Pošto nas nosilac prava još nije kontaktirao, planiramo da nastavimo da upotrebljavamo ove fotografije dok ne budemo osmislili novi dizajn“, piše Hokins. „Naravno, uklonićemo ih čim nam direktno bude bio upućen legitiman zahtev. Mi smo neprofitna dobrotvorna organizacija koja funkcioniše zahvaljujući dobroj volji drugih ljudi; nije nam namera da zarađujemo na tuđem radu. (Rajt je potvrdila da Real Junk Food Project Leicester nikad nije kontaktirala.)

Reklame

Još jedna grupa koja je neovlašćeno koristila fotografije Robin Rajt bio je tim Dejvida Tutere, modnog dizajnera i organizatora venčanja – sliku limunastog voća upotrebili su kao pozadinu u svojoj reklami za nakit. Predstavnica ove kompanije Rona Menaš rekla nam je da su preko Fejsbuka i Instagrama dobili upozorenja, promptno uklonili slike, i uputili izvinjenje autoru, što je Rajt i potvrdila. Menaš takođe kaže da je Tutera posle ovog incidenta zavoleo dela Robin Rajt.

Pa ipak, muke kroz koje Rajt prolazi bacaju svetlo na sve veći problem sa kojim se suočavaju fotografi hrane koji rade onlajn. Internet po svojoj prirodi omogućava praktično nekažnjena kršenja autorskih prava, pa su umetnici kao što je Rajt često lišeni sposobnosti da povrate kontrolu nad svojim delom.

fotografija: Britani Rajt

„Zakoni o kopirajtu podstiču kreativnost umetnika jer se načelno gledano misli da je za društvo bolje da ima što više kreativnih glasova“, kaže Skot Berouz iz advokatske firme Doniger/Berouz. „To u praksi znači da kad god naiđeš na neko delo i poželiš da ga upotrebiš u profitabilne svrhe, imaš obavezu da kontaktiraš kreatora radi dozvole i po potrebi finansijske kompenzacije. Dakle, svi sajtovi koji neovlašćeno objavljuju materijal gospođe Rajt direktno krše zakon.“

Berouz smatra da se ovaj problem samo raširio sa popularnošću fotografa hrane, kojima je poslednjih godina ugrožena mogućnost da se izdržavaju od svog rada. „Izuzetno je popularna ta vrsta fotografije – toliko je blogova i sajtova posvećeno hrani – pa nam stiže sve veći broj ovakvih slučajeva“, kaže on. „Kad je u pitanju gospođa Rajt, njen stil estetski pleni, upečatljiv je do te mere da privlači ogroman broj ljudi.“

fotografija: Britani Rajt

Upravo zato je Rajt za naslovnu stranu knjige izabrala kolaž limunastog voća. Ovo je slika koja joj se najčešće krade. „Volela bih da se ljudi, kad vide knjigu, sete da su na tu sliku ranije naišli na internetu. Na taj način želim da je ponovo povežem sa sobom.“

Još uvek se nada da će ljudi početi da prepoznaju njene fotografije kad ih vide, ili ako ništa drugo, njeno ime kad ga čuju.

Još na VICE.com:

The Pljeka: istina i mitovi oko omiljene hrane u Srba

Ljudi koji tragaju za ostacima hrane u tržnim centrima u Beogradu

Kako najlakše možemo da se otrujemo brzom hranom u Srbiji