Sport

Da li je Lebron Džejms konačno postao običan smrtnik

Klivlend Kavalirsi izgledaju sporo, umorno i staro. U poslednjih deset utakmica imaju čak šest poraza, a protiv Oklahome su primili nestvarnih 148 poena. I povrh svega, njihov glavni igrač je u blagom problemu.
22 Januar 2018, 7:35am
foto : Kim Klement - USA TODAY Sports

Lebron Džejms igra svoju petnaestu NBA sezonu, i to ne da igra – nego dominira. Objašnjava. Međutim, po prvi put, čini se da nešto škripi.

Sa zrele trideset i tri godine, Lebron je i dalje najbolji igrač na svetu i MVP kandidat. Njegov prosek poena – 26.8 – je i dalje jako visok, a šuterske brojke su mu najviše otkako se vratio u Klivlend. Dodamo li na sve ovo i impresivnih 8.7 asistencija po meču, jasno vam je kolika je institucija ovaj čovek. Ako slučajno i uporedimo neke druge veterane petnaest NBA kampanja naspram njega, rezultat je presmešan.

Samo šest NBA igrača je u istoriji košarke imalo minimum 30 minuta i 20 poena proseka u svojoj petnaestoj sezoni. Uporedite ih sa Lebronom. Treba ovde spomenuti i činjenicu da niko drugi – ama baš niko drugi – nije odigrao 9000 (DEVET HILJADA) plej-of minuta pre ulaska u petnaestu godinu službe. Kobi Brajant i Skoti Pipen su jedina dva igrača koji su za toliko vremena prešli osam hiljada minuta. Džejmsova kombinacija izdržljivosti i kvaliteta je zaista nešto što je svet video samo jednom.

Stavimo sada to sve po stranu, i suočimo se sa nečim drugim. Dve stvari koje su Džejmsa odvajala od ostalih smrtnika su ove sezone odsutne. Prvu je lako prepoznati – Lebron je dugi niz godina bio čovek koji bi svojim prisustvom transformisao timove. Otkako je kao devetnaestogodišnjak ušao u NBA, svaka je ekipa igrala bolje sa njime na parketu. Njegov miks inteligencije i snage uticao je na ishod svakog napada i svake odbrane.

Ovogodišnji sastav Klivlenda međutim izgleda decidirano „obično“. To ima i veze sa defanzivnom postavkom Kavsa koja se loše „slaže“ sa njihovim personalom, ali brojke ne lažu – sa „kraljem Džejmsom“ u igri, Klivlend je tek neznatno napadački bolji od svojih protivnika. U odbrani, oni su čak i nešto sitno kvalititeniji rival kada je Lebron na klupi, što je dosta interesantno.

Teško je upreti ovde prstom u Lebrona i okriviti ga za sve te nedaće. Prošlo je barem osam sezona otkako je Džejms oko sebe imao ovako slabu ekipu. Međutim, pozabavimo se onom drugom stavkom koju smo spomenuli gore. U tom grmu možda leži zec.

foto : Brad Rempel-USA TODAY Sports

Džejms je realno Herkul moderne NBA košarke. On ne samo da je jači, brži i veći od svih koji pokušaju da ga čuvaju, već poseduje i jednu tajnu veštinu – a to je mogućnost da kada se svi umore, on ubaci u šestu brzinu i nagazi još jače. Lebron ne zna šta je to biti umoran, ili kako je to ustati iz nokdauna dok sudija odbrojava do deset. Njegovo srednje ime je „izdržljivost“.

Ove sezone, međutim, čini se da je Lebron konačno postao ranjiv. Naravno, ovde ne kažemo da je on sad nešto postao drastično lošiji – samo da on nije na onom nivou na koji nas je on sam navikao. Za sada, Džejms je odigrao osam utakmica na manje od dvadeset i četiri sata razmaka (popularni „back to back“ NBA rasporeda). U tim utakmicama, Klivlend ima dosta slabije brojke nego obično sa „kraljem“ u petorki.

E sad, kada uporedite te utakmica sa onima gde je Džejms imao pun dan ili dva odmora, možemo primetiti da je trostruki NBA šampion malo usporio u odnosu na ono što je nekad bilo. Jer, kada se dobro odmori, Džejms upisuje za barem 10% bolje brojke od regularnih.

Odmorni Džejms je efikasan koliko i Kajl Korver. Umorni Džejms je više kao Mario Hezonja. Kada je odmoran, on šutira trojke više od 40%. Kada je umoran, šutira ih jako, jako loše.

Nećemo vam otkriti toplu vodu ako kažemo da je odmor bitna stavka u kalendarskoj sezoni profesionalnog sportiste. Ali opet, ovo je zakon koji se barem do ove godine nije primenjivao i na Lebrona. Prethodne sezone, Lebron je odigrao tuce utakmica na manje od dvadeset i četiri časa odmora i izgledao jednako monstruozno – štaviše, brojke su mu čak i bile bolje u odnosu na mečeve kojima je prethodio malo ozbiljniji odmor. Klivlend je sa njime na parketu prosto mleo, a on lično je šutirao trojke kao nikada pre.

Tokom 2016. cela ekipa Kavalirsa je izgledala gore nego obično kada ne bi imala dovoljno odmora, ali ne i Džejms. Ako premotamo film na Džejmsovu eru u Majamiju, njegova uspešnost u „back to back“ mečevima je nalik Švarcenegerovoj filmskoj karijeri sredinom osamdesetih. Čovek je, prostim jezikom rečeno, harao. Sve se to promenilo ove sezone.

U ovom momentu, Golden Stejt je 7-2 u drugim utakmica „back to back“-a sa koš razlikom +60. Boston je 5-3 sa -15. Hjuston 3-3 i -10, San Antonio 6-4 i +18, Toronto 3-3 i +25. Drugim rečima, svaki iole marginalan kandidat za titulu gađa barem 50% u ovakvim mečevima. Klivlend, sa druge strane, je 3-5 i koš razlikom -36. Tih pet poraza stigli su protiv Orlanda, Bruklina, Njujorka, Bostona i Indijane.
Postoji nekakvo objašnjenje za sve ovo. Svi porazi su stigli dok je Ajzeja Tomas bio povređen, a nekoliko su se desili i bez Tristana Tompsona, koji je košarkaška verzija energetskog napitka – samo vam obriše umor. Takođe, ne može se reći da su i ovosezonska Klivlendova pojačanja igrači u cvetu mladosti – Dvejn Vejd (barem ovaj matori Dvejn Vejd), Džef Grin i Hoze Kalderon nisu ta klasa kakvu je Lebron navikao da ima pored sebe.

Uzmimo skoriji poraz od Indijane kao dobar primer za analizu. Džejms je u toj utakmici odigrao četrdeset minuta, a noć pre se njegov tim propisno obrukao protiv Toronta, i to bez Kajla Lorija. Lebron je u drugom poluvremenu izgledao dosta sporije nego u prvih dvadeset i četiri minuta košarke. Pogledajte, recimo, kako ovde ažurno čuva Bojana Bogdanovića.

Pa onda, vidite kako ovde savršeno rotira u odbrani, preseca pas Darena Kolisona i krade loptu.

U početku treće, međutim, potpuno drugačija slika. Domantas Sabonis ulazi u reket i prima dodavanja u visini penala. Levo opaža kako je Viktor Oladipo dobro pokriven, ispred sebe vidi takođe dobro čuvanog Tadeusa Janga, a onda pronalazi Bogdanovića samog kao duha u desnom korneru.

Šta se ovde dogodilo – Džejms je nepotrebno pomogao u reketu (kada je Kevin Lav rotirao na Sabonisa, Džej Krauder je mogao sam da isprati Janga), a onda ostavio svog čoveka – koji otvorene trojke šutira 40% ove sezone – nečuvanog. Ne baš najbolji potez.

Još jedna stavka u kojoj Džejms više ne briljira toliko je procenat realizacije na obruču. Dobro – procenat mu je „pao“ na i dalje superiornih 72.1%. Ali kada je odmoran, on završava u 78.6 tj. 78.9 posto slučajeva, zavisno od toga da li je odmarao dan ili dva.

Pogledajte naprimer ovu situaciju, u kojoj cela ekipa otvara stranu Lebronu kako bi odigrao jedan na jedan sa Bogdanovićem. Krauder i Lav lažiraju skrinove na kontra strani i Kalderon prima loptu. Španac vraća Džejmsu čim odbrana Pejsera isprati ovu fintu, i sve što on treba da uradi je da prođe svog čoveka. To mu nije pošlo za rukom.

I sam Lebron je svestan da su stvari nešto sporije nego što je navikao. U ovoj situaciji, on izbegava da napadne Ala Džefersona levim ulazim, već umesto toga bira komplikovaniju i manje sigurnu varijantu – skreće u desno i na kraju uzima težak šut iz okreta.

Naravno – ovo je samo jedna utakmica, a sezona je duga i iscrpljujuća. Lebron Džejms je i dalje u onih 0.1% superdominantnih sportista koji trenutno hodaju planetom, bez obzira na to protiv koga igra ili šta je radio sa svojim telom u poslednja 24 časa. Ali, ovo je takođe i podsetnik da je on samo smrtnik koji stari kao i svi mi, a ne superheroj iz stripova kojeg pamtimo iz minulih godina. Drugim rečima, divne vesti za ostatak Istočne konferencije.

Opet, mala pukotinica na ekranu vašeg Ajfona nije isto što i potpuno spržen uređaj. Jeste, ovo je prvi put da Lebron malo posrće na skraćenom odmoru, ali u plej-ofu toga nema – njegova ekipa će imati redovan dan ili dva za oporavak između utakmica. U krajnjoj liniji, svi smo videli kako je zalepio Kevina Durenta za tablu tokom poslednje susreta Kavalirsa i Voriorsa – zar ste spremni da potcenjujete takvog čoveka, koji jednim potezom može da reši utakmicu?

Ali, ali, ali...zapamtite ovaj tekst. Jer ovo je prvi put da trinaestostruki Ol-Star igrač i jedan od najvećih NBA ikona modernog doba konačno pokazuje znake ljudskosti, i samim time i slabosti.


Još na VICE.com :

- Stipe Miočić, UFC kralj teškaša

- Ovo će biti Nejmarova godina

- Malo MMA, malo fudbal i mnogo krvi: upoznajte "kalčo fjorentino"