ratni zločini

Nominacija Nataše Kandić za Nobelovu nagradu - podstrek za dalji rad

I dalje ćemo pomagati žrtvama da ostvare svoja prava bez obzira da li se radi o Albancima iz Đakovice, Srbima iz Knina, Bošnjacima iz Foče ili Hrvatima iz Vukovara - kaže Nemanja Stjepanović iz FHP.
1.2.18
Fotografija: YIHR

Nataša Kandić i Fond za humanitarno pravo su juče predloženi za Nobelovu nagradu za mir.

Predsednik Helšinske komisije američkog Kongresa, senator Rodžer Vikend i kopredsednik, kongresmen Eliot Englek, u otvorenom pismu su predložili Natašu Kandić i FHP za nagradu zbog, kako se navodi, "temeljnog dokumentovanja kršenja ljudskih prava tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji".

- Ovo dokumentovanje je bilo ključno u potrazi za pravdom, i u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, kao i tokom suđenja u lokalnim sudovima za ratne zločine - navodi se u pismu dvojice republikanskih zakonodavaca.

Reklame

Oni takođe kažu da su ta suđenja bili prvi slučajevi privođenja pravdi ratnih zločinaca - među kojima su bili politički i vojni lideri - nakon kraja Drugog svetskog rata u Evropi.

- I 25 godina nakon osnivanja, Fond za humanitarno pravo se i dalje bori za pravdu za žrtve ratnih zločina i protiv ekstremnog nacionalizma i zaostalih tenzija na prostoru Zapadnog Balkana - zaključuju u pismu.

U pisnoj izjavi za VICE Srbija, Nemanja Stjepanović, član izvršnog tima FHP, zahvalio se na nominaciji.

- Zahvaljujemo se senatoru Rodžeru Vikeru i kongresmenu Eliotu Engelu jer su 25-godišnji rad Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo prepoznali kao napor vredan Nobelove nagrade za mir - napisao je Stjepanović.

On je takođe rekao da FHP počastvovan i da ovu nominaciju vidi kao podsticaj za dalji rad organizacije.

- Mi ćemo nastaviti sa naporima da otkrijemo i dokumentujemo sve zločine počinjene na području bivše Jugoslavije, ukažemo na odgovornost planera i počinilaca, i pomognemo žrtvama da ostvare svoja prava bez obzira da li se radi o Albancima iz Đakovice, Srbima iz Knina, Bošnjacima iz Foče ili Hrvatima iz Vukovara, - zaključuje je Stjepanović za VICE.

Jedan od zločina za koje je FHP temeljno dokumentovao je bila otmica u Štrpcima kada je grupa 19 putnika - uglavnom državljana SR Jugoslavije - oteta a onda likvidirana od strane paravojne formacije pod komandom Milana Lukića, koji je kasnije osuđen pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu.

Reklame

U razgovoru za VICE, Nail Kajević, iz udruženja porodica otetih u Štrpcima, kaže da su Kandić i FHP bili ključni u rasvetljavanju zločina.

- Zahvaljujuci Nataši i njenom timu iz FHP porodice otetih putnika iz voza u stanici Štrpci su uspeli da javnosti okažu da je taj zločin isplaniran od strane ljudi iz samog političkog i vojnog vrha SR Jugoslavije. Da nije bilo Nataše ovaj zločin bi ostao nerasvetljen i zato sam ja kao i ostali članovi porodica srecćan i zadovoljan što je Nataša predložena za ovu prestižnu nagradu, - kaže on za VICE.

Poslednjih godina, FHP je, pored istraživanja ratnih zločina, promovisao inicijativu REKOM, kojom bi se formirala među-državna komisija koja bi, kao vansudsko telo, istražila navode o svim ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava u vezi sa ratom u bivšoj Jugoslaviji. U razgovoru za VICE, pozorišni reditelj Dino Mustafić, javni zagovarač REKOM-a, kaže da je ova nominacija priznanje za dugogodišnji rad Kandić i Fonda.

- Nominacija Nataše Kandić za Nobelovu nagradu za mir, priznanje je jednoj odvažnoj i fascinantnoj biografiji, ženi koja je posvetila život istini i pravdi, boreći se da izgradi kulturu saosjećanja i empatije umjesto narativa poricanja i laži - kaže Mustafić za VICE.

- Iz Natašine hrabrosti i principijelnosti možemo naučiti kako smo svi odgovorni za ono što jesmo, da budemo ljudi, - zaključuje Mustafić.

Jovana Prusina, iz Inicijative mladih za ljudska prava, organizacije koja dugi niz godina sarađuje sa Kandić i FHP, kaže za VICE da nominaciju smatra logičnim sledom događaja, u smislu priznanja za dosadašnji rad.

Reklame

- Naravno, tek predstoji uža selekcija i sama dodela nagrade, ali činjenica da su nečiji dugogodišnji trud, rad i zalaganje prepoznati svakako jeste pozitivna.

Prusinu brine to što ovakva vrsta priznanja uvek dolazi iz inostranstva, a nikada iz same Srbije.

- Nataša i FHP već godinama funkcionišu uprkos hajkama, vređanjima i ponižavanjima kako od strane desničarskih, tako i od vladajućih struktura i predstavnika institucija. Istovremeno, upravo su oni zaslužni što mnogobrojnim žrtvama rata danas znamo ime, prezime i okolnosti stradanja - kaže Prusina za VICE.

Jedan od značajnijih projekata Fonda poslednjih godina bila je Kosovska knjiga pamćenja, lista svih ubijenih, nestalih i stradalih građana - Srba, Albanaca i građana još 25 nacionalnosti - tokom oružanih sukoba na Kosovu između 1998. i 2000. godine.

Ova nominacija je predložena poslednjeg dana roka za prijave. Do kraja marta Nobelov komitet će napraviti suženu listu kandidata. Tokom leta, tim savetnika će raspravljati o svakoj kandidaturi. U oktobru, komitet bira lauret većinom glasova a ceremonija dodele će se desiti 10. decembra u Oslu.

JOŠ NA VICE.COM:

Ratko Mladić osuđen na doživotnu kaznu zatvora

Praljkovo samoubistvo nije tragedija već farsa

Srebrenica i Bratunac pre i posle presude Mladiću: Tako blizu, a tako daleko