Mundobasket 2019 pobednik dana: El Grande Skola!

Taman se čovek odmori od onoga što mu život priredi, nekako svariš taj poraz od Argentine, onda pobediš i Amerikance u utešnom meču, i šta se desi onda? Desi se finale u kojem igraju Španija i Argentina, i mada verovatno još nisu krenuli, pitanje je minuta kada će neko početi da pravi luzerske paralele o tome da smo "izgubili od finalista" i kako je plasman realan i tome slično.

Srećom, nešto cinizma je ipak napustilo moje telo u minulih par dana pa sam natenane mogao da uživam u radničkoj rapsodiji argentinske košarke, koja je, baš onako kao što je u utorak rastavila Srbiju, sada otresla i nadobudne Francuze. Za izabranike Vensana Kolea je turnir očigledno stao u momentu kada su pobedili Amerikance, a to je ležernost koju ne smete dopustiti kada naspram vas stoji jedan Luis Skola.

Argentina možda jeste u finalu svetskog prvenstva, ali su tamo stigli isključivo krvavim kolenima, a ne na individualni kvalitet. U ovom sastavu, u kojem inače nema NBA igrača što jeste nekakav raritet, nekakvu ekstra klasu poseduje samo Fakundo Kampaco. Ostalo su rutineri iz Endese i naravno već spominjani Skola.

22, 32, 32, 19, 32, 31, 34. To su vam minuti koje je Skola odigrao do sada na ovom turniru. Najdužu pauzu između mečeva imao je sad između Srbije i Francuske, tri dana, ali je usput stigao i da se dotaljiga hiljadu i kusur kilometara sa kraja na kraj Kine. Njegov najmanji +- na jednom meču dosad je bilo "sitnih" +10 protiv Francuske. Protiv Srbije je bio +15. Njegov prosek poena je 19.3. Njegov procenat za tri je 45.8%. O da, i ona najvažnija brojka je 39. Toliko ima godina. Trideset i devet.

Luis Skola, elem, je od svoje dvadeset i sedme do svoje trideset i sedme igrao NBA, sa karijernim prosekom od 12 poena i 6.7 skokova. Sad igra Kinu, i to verovatno samo da bi se relaksirao, jer je čovek očigledno spreman da igra Evroligu barem 15 minuta po utakmici, ali nema tamo više šta da dokaže i pokaže. Osvojio je Olimpijske igre, osvojio je Panameričke igre (i to ove iste godine), osvojio je FIBA prvenstvo obe Amerike. Fali mu samo svetsko prvenstvo, koje smo mu pre sedamnaest godina oteli baš mi Srbi, i da na miru ode u penziju.

Sada, Skola je doslovce zaludeo Rudija Gobera, onog istog Gobera koji je protiv Amerike briljirao štiteći svaki kvadratni santim parketa, do te mere da je dotični izgledao kao neki profesor francuskog koji živi i radi u Pekingu i nekad je igrao basket u provincijskoj ligi petnaestog arondismana, pa su ga hitno pozvali prekjuče da popuni roster jer se neko povredio. Siroti Rudi nikako nije mogao da isprati pun arsenal lucidnog Skole, koji je pritom čak i nadskočio svog direktnog rivala 13-11.

Grešno je sad trošiti i previše reči o Luisu, ma koliko on velik bio, a ne spomenuti ostale košarkaše Argentine. Nikolas Laprovitola, čovek koji je prošle godine bio apsolutni alfa mužjak Huventuda sa kreditnom linijom odavde do večnosti, se uklopio u timski koncept i radio "male stvari" koje bi izluđivale velike igrače. Luka Vildosa, Nikolas Brusino, Patrisio Garino, Markos Delija i Gabrijel Dek pokazali su vam da dobar igrač zadatka zlata vredi. I naravno, tu je šef parade Fakundo Kampaco, koji je sada potpuno sazreo i kao igrač i kao lider, i koji perfektno diriguje kako napadom, tako i odbranom.

Da, odbranom, jer Argentinci su upravo na jaku timsku odbranu uspeli da sruše koncept velikim favoritima poput Srbije i Francuske. Argentinski gameplan je fercerao kao švajcarski sat - ključni igrači su bili na ivici noža izbacivani iz igre, a svaki igrač je poginuo na pomaganjima, preuzimanjima, jurnjavom kroz blokove i tome slično.

Tako je danas recimo nastradao npr. Evan Furnije, dosad mahom prva košgeterska pretnja Francuza, koji jeste dao 16 poena ali iz 17 šuteva. Ko god bi od Francuza dobio loptu u ruke, trojica "gaučosa" bi u roku od sekundu bili oko njega, oduzimajući mu pravo na disanje, a kamoli košarku. Tako se ide u finale i tako se osvajaju titule.

U finalu, elem, čeka Španija, koja je u nadasve uzbudljivom meču tukla Australijance. Dva produžetka bila su neophodna da se sazna prvi finalista, a više prisebnosti, a bogami i sreće, imali su Skariolovi momci, za koje su odlično odigrali Mark Gasol i naravno Serhio Ljulj.

Australija je igrala svoju standardnu igru, bili su razigrani dosta dugo, funkcionisao je Peti Mils kako treba, a odličnu podršku davao mu je Nik Kej. U završnici, međutim, zaštucao je napad, dugo nije bilo koša iz igre, i sve je vuklo ka neizvesnoj završnici. Tu su na scenu stupile sudije.

Iz razloga znanih samo njima, arbitri su tokom faze skoka dosudili fantomski faul Bogutu, koji je vidno frustriran prstima gestikulirao da su sudije potplaćene. Mark Gasol je pogodio oba bacanja, Peti Mils je iznudio faul i pogodio samo jedno, pa se otišlo u prvi produžetak. Još pet minuta egal igre dovelo je do drugoga, a onda je ipak iskusniji i "dublji" tim preuzeo kontrolu, slomio protivnika i otišao dalje.

I tako, mic po mic, eto nama Španaca u finalu. Nisu oni baš briljirali ni ovde, ali su uzeli šta im je dato i tako naplatili Australijancima promašeno u završnici meča. Mark Gasol je odigrao partiju turnira - 33 poena u skoro 60% iz igre, a ključne poene dao je Ljulj čije su trojke pokopale "Bumere" u drugom produžetku. Imam puno saosećanja za Australijance i nepravdu koju su preživeli, ali retki su stvarno slučajevi da ostaviš Ljulju toliko lufta kad je gusto i preživiš da pričaš o tome.

Njihova selekcija napada je takođe bila upitna - Delavedova je pogotovo tu sebi dao previše slobode u najgorim trenucima. Džo Ingls je šutirao 1 od 9. Džok Lendejl se toliko tiltovao sa dva promašena zicera u trećoj da ga nisu ni vraćali na parket. Selektoru Lemanisu sada ostaje da pregrupiše svoje momke u borbi za bronzu, a zatim ih okupi i za poslednji ples u Tokiju dogodine.

U ovom trenutku, petorka Delavedova, Mils, Ingls, Lendejl, Bejns ima 29.2 godine u proseku, a kad Lendejla zameni Bogut prosek ode na preko 30 sa kusurom. Dozvoliću sebi da kažem da je propala možda i najveća šansa za ovu zemlju da osvoji nešto bitno na velikoj sceni, ali hajde da sačekamo i taj Tokio.

Do kraja ovog turnira ostale su nam još četiri utakmice. Mečevi za sedmo i peto mesto igraju se sutra - Amerikanci i Poljaci od 10, Srbija i Češka od 14 časova. Istu satnicu, samo u nedelju, imaju utakmice za bronzu i zlato. Argentina do kraja, pa šta bude…ali prvo da se uzme i to peto mesto.