Ako vam u ponoć odjednom zatreba maskirni prsluk, ili prolaz kroz stražarski punkt koji drže nekooperativni militanti, moraćete da nađete fiksera – jednog od lokalnih vodiča koji stranim novinarima pomažu da se izvuku iz najrazličitijih situacija, od filipinskih pogona za proizvodnju meta do srednjeistočnih ratišta.Dobar fikser zna sve što treba da se zna o situaciji na terenu, ume da sredi prolaz do teško dosežnih lokacija, otkriva priče sa lica mesta za koje niko drugi još nije ni čuo. Pa ipak, za ovaj opasan posao niko im ne odaje priznanje. Za vreme borbe protiv ISIS u Mosulu, fikseri su u ogromnoj meri pomogli stranim izveštačima, rizikovali život na frontu iz dana u dan, zarađivali dnevnice od po par stotina dolara, a većina ih je još u ranim dvadesetim godinama.
Reklame
Sad kad je bitka za Mosul okončana, pričali smo sa nekim od ljudi koji su omogućili naše izveštavanje.
STELA, 22
Novinari nekad od nas traže nemoguće. U Mosulu, istog dana kad je počela bitka za oslobođenje zapadnog dela grada, bila sam sa reporterom koji je insistirao da priđemo prvim linijama fronta gde se smatralo da postoje još troje bombaša-samoubica, bezbroj snajpera, a i vojska je pucala na dronove. Bilo je previše opasno, ali on to nije razumeo.Radim kao fikser skoro godinu dana. Zaposlila sam se u jednoj NVO pošto sam diplomirala, pa sam bila fikser čisto iz zabave. Mamu to brine, pa joj obično ni ne kažem gde sam bila i šta sam videla.Obučena sam na polju psihološke prve pomoći – procene traumatskog šoka. Kad sam čula o preživelima iz ISIS, jedno vreme nisam mogla ni da spavam ni da radim. Ali sad vidim da je moja NVO počela da im pomaže, pa mi je malo lakše.Stvari su nepredvidive, ali mora se imati samopouzdanja – tako se danas živi u Iraku. Čak i ako nemaš sve potrebne papire, moraš da ubediš stražare da imaš pravo da prođeš. Ipak me brinu me lažni kontrolni punktovi, ima toliko različitih militantnih grupa i vojnih divizija da je teško proceniti ko je čiji. Neki ljudi, možda iz ISIS ili drugih grupa, postave lažne punktove i onda tu ubijaju ljude.Ne mogu da prođem bez muškarca u pratnji, nije bezbedno a i stražari mi obično traže broj telefona ili hoće da se slikaju sa mnom. Nervira me to, moram uvek da delim zaradu sa vozačem ili prevodiocem, znači nikad neću moći da zaradim koliko i muške kolege.
Reklame
Da li mi smeta što fikserima niko ne odaje priznanje? Ponekad, ali zato smo tako dobro plaćeni. To ti je život.
BARZAN, 23
Dosta vremena provodim na frontu, jednom prilikom sam vezao deset dana u Mosulu. Ušli smo u grad sa elitnom Zlatnom divizijom, i par minuta kasnije su nam rekli da se vratimo u bazu na periferiji jer je bilo previše opasno, ali točak na kolima mi se pokvario. Reportera sam poslao nazad u oklopnim kolima, ali ja sam morao da ostanem sa kolima – previše su bila vredna. Sat vremena sam proveo u Mosulu sasvim sam, ništa opasnije nisam proživeo.Iako radim na tako opasnim lokacijama, prošao sam samo obuku za pružanje prve pomoći 2013. godine. Sve ostalo sam naučio na terenu.
Pošto je Mosul sad gotov, spremam se da počnem u Haviđi kad se tamo sukob rasplamsa. Ne brine me, znam tu dosta ljudi. Kontakti su jako važni. Iako neki fikseri gledaju jedni na druge kao na konkurenciju, većina nas kad se vrati iz Mosula sedne zajedno da nešto popije i razmeni informacije.Studiram mašinstvo i usput radim kao fikser. Dosta sam zauzet, trudim se da izlazim na zadatak samo radnim danima ali ne može se sve isplanirati.Najvažnije mi je da pomažem u borbi protiv Islamske države. Zbog mene mediji šalju poruku u svet o pravom licu ISIS, to me motiviše da nastavim da se bavim tim poslom.
BINAR, 26
Za fiksera ti je najbitnije da bude iskren – moraš iskreno da predstaviš novinarima rizik, da sve što radiš potvrdiš sa njima. Takođe je neophodno da si komunikativan, da imaš dobre veze, da si politički svestan, da pratiš razvoj situacije; moraš prvi da obavestiš novinare kad se desi nešto novo. Brzina, fleksibilnost, produženo radno vreme, a ne smeš nikad ni da se buniš.
Reklame
Stranim novinarima obično prvo objasnim pravila ponašanja, što je razumljivo jer nisu upoznati sa lokalnom kulturom a ni ja sa njihovom. Verske tradicije moraju da se poštuju, na primer ne bi trebalo da piju vodu pred drugima kad je Ramazan. Ne smeš ni da govoriš fuck, jer tu reč svako može da prepozna.Nekad mi dođe žao zbog svega ovoga. Neki prijatelji su mi izginuli, dešavalo se da izgubim ljude koje sam upravo upoznao, ali trudim se da ostanem opušten i emotivno hladan – takva je priroda posla.
MAĐD, 22
Radim kao fikser godinu dana, od početka operacija u Mosulu. Prvo sam bio vozač a moja devojka je prevodila. Tek posle sam saznao kakav je to posao fiksera, drug mi je objasnio. Sad se samo time bavim, puno radno vreme, obično do kasno u noć, sedam dana nedeljno vodim reportere na ratište. Dobro zarađujem, više nego dovoljno da bih preživeo. Zato rizikujem život iz dana u dan.Posao je često veoma opasan. Pre mesec dana, bio sam sa grupom koja se kretala ka frontu u Starom gradu kad sam shvatio da smo prošišali i našli se na ISIS teritoriji. Policajac koji nas je vodio slučajno je zabasao na pogrešnu stranu, što smo uočili tek kad smo počeli da se šunjamo između kuća.Ogroman je psihološki pritisak, to mi najteže pada. Neprestano mislim o poslu i o smrti. Nekad se lako razljutim zbog najobičnijih sitnica, na primer ako se neko ne slaže sa mnom oko nečega.Ono što mi godi je činjenica da svojim radom pomažem žiteljima Mosula, pružam im prvu pomoć, čak sam spasao nekoliko života. To je divan osećaj.
