Šta rade mladi pušači kada u karantinu nestane pljuga

Srbija je zemlja sa nekima od najstrožijih mera borbe protiv korona virusa, ali i zemlja sa jednim od najvećih procenata pušača na svetu, naročito među mladima. Kad si pušač, već ionako dovoljno komplikovano vanredno stanje u trenutku postaje još komplikovanije kada ti se u petnaest do dvanaest isprazni pakla. Mnogi će sada biti u fazonu da je to poslednja stvar o kojoj bi sada trebalo da se razmišlja, ali onda očito nikada nisu preživeli nijednu nikotinsku krizu.

Takvi nikada nisu osetili to neponovljivo stanje panike, te trenutke kada misli ne možete da usredsredite bukvalno ni na šta, kanale na TV-u prebacujete iz čiste frustracije, dok molite Boga da ne naletite na nekog lika koji će zadovoljno pušiti cigaretu na vašem ekranu. Tada minuti postaju sati, a do jutra se jedva izdržava. U tim trenucima biste rado žrtvovali zdravlje za cigaru ili možda samo par cimova. Dodatni problem može nastati ako bez pljuga ostanete u sred policijskog časa od šezdeset sati. Oni malo snalažljiviji iscede duvan iz pikavaca, pa recimo smotaju u papir ili u najboljem slučaju rizlu.

Postoje i oni koji predstavljaju neku vrstu zlatne sredine, oni koji uspevaju da ravnomerno da rasporede zalihe. Međutim, kako svaka situacija ima dve krajnosti, postoje i oni koji su daleko od te zlatne sredine. To su ljudi koji su sebi obezbedili gomilu boksova i do trafike neće sići do kraja izolacije. Po mom mišljenju, takvo apokaliptično ponašanje je smešno, ali, ko sam ja da im sudim? Oni, za razliku od mene, nikada neće ostati bez cigareta. A iz sve što čujem okolo, čini mi se da su neodgovorni pušači kao što sam ja u većini. Da bih to potvrdila, a i kako bi se glas pušača jasnije čuo u ovim teškim vremenima po pluća sviju nas, pitali smo neke od njih kako se snalaze u ovim danima.

VICE: Kako se snalaziš u ovim danima, s obzirom na to da kriješ da pušiš?

Milica: Iskreno, kada god uhvatim priliku zapalim. Tipa kada svi spavaju ili slično. Nisam strastveni pušač, stoga mi nije teško izdržati bez cigara, ali mi je ipak potrebno da zapalim nekoliko na dan.

To znači da ipak imaš obezbeđene neke zalihe za ovaj period?

U principu, pre svega ovoga pušila sam više, 5-6 cigareta dnevno. Sada je to znatno manje. Na početku ovih mera imala sam dve kutije i sada sam već pri kraju. Nemam obezbeđene zalihe, moraću da se snalazim za dalje. Sa neke strane smatram da mi je ovo dobro došlo, da se polako odvikavam od cigara. Iz tog razloga će mi biti lakše da prestanem da pušim, ako se u bliskoj budućnosti na to odlučim.

Da li se plašiš perioda bez cigara koji ti predstoji i kako planiraš da ga prebrodiš?

Iskreno, plašim se. Iako sam smanjila pušenje i planiram da ostavim, još uvek nisam spremna na situaciju u kojoj neću biti u mogućnosti da kupim cigarete.

VICE: Da li si ostajao bez cigara za vreme policijskog časa?

Ognjen: Do sada nisam. Pušim motani duvan, tako da zavisi, kod sebe imam bar pola kile, nekada kilo.

Jel to standardna količina koju imaš ili su te ponele apokaliptične vibracije?

Pošto pušimo mama, tata i ja, standardno je da kod kuće imamo dosta duvana. Tako je bilo i pre ovog čuda. Ne možemo da uzimamo mnogo više da se ne bi osušilo, a ni manje da se ne bi trackali svaki dan da kupujemo.

VICE: Kako prebrodiš nikotinsku krizu do jutra?

Doris: Pa zapravo, imala sam je svega par puta od kada je ovo krenulo. Baš gledam da ravnomerno rasporedim cigrarete od pet pa do jutra.

A onda kada ostaneš prazne pakle?

Ume da bude baš teško, tada prkolinjem čak i vandredno stanje. Onda mi je najbitnije da radim nešto sa rukama. Ili igram igrice ili gledam klipove na youtube-u. Samo da se zanimam nekako.

VICE: Da li si obezbedio zalihe cigareta?

Arsenije: Delimično. Kupujem ih periodično, ali svakako češće nego inače.

Kako gledaš na to što neki ljudi gomilaju bokseve u štekovima?

Konzumenti cigareta su, generalno, anksiozniji zbog novonastale situacije. Plaše se stanja u koje smo upali, samim tim troše više nikotina nego do sada. Pošto sam i sam uživalac, razumem ih, ali ne u potpunosti.

Znači li to da se i ti na neki način plašiš da u toku dugih policijskih časova ostaneš bez duvana i kako bi rešio tu situaciju?

Suštinski, da. Ali mi je jasno da mere opreza moraju biti iznad nikotinske zavisnosti na lestvici prioriteta. Važnije mi je da ostanem negativan na COVID-19 od kozumiranja cigareta. Kao što sam već rekao, periodično se kupi neka paklica više i problem je rešen.

VICE: S obzirom na to da ne pušiš pred tvojima, kako se snalaziš u ovim danima kada smo svi primorani da ostanemo kod kuće?

Jovana: Uzela sam aparat za sagorevanje duvana bez dima od dečka i pušim to, jer se ne oseća. Mislim da je ovaj karantin čak i odlčan da se prestane sa pušenjem.

Znači, planiraš da batališ? Je l’ taj entuzijazam izazvan ovim stanjem ili si i pre njega imala želju za ostavljanjem?

Imala sam i pre toga, ali nikako da ostavim, pa je zapravo ovaj karantin svakako dobro došao da pokušam bar sad.

Deluješ odlučno, plašiš li se onda prolazaka kroz nikotinske krize ili misliš da će ti ići lagano?

Ne, ne plašim se. Mislim da će ići lagano - onaj ko ima jak karakter će ih ostaviti lako, a ja sam takva da, kada nešto baš odličim, uglavnom tako i bude.

VICE: S obzirom na to da si obezbedio poprilične zalihe cigareta, šta bi radio da se uvede dvonedeljni karantin, a tebi sve pakle presuše?

Nikola: Pa, ili bi oni otvorili radnju da ja kupim cigare ili bih je ja sam otvorio.

Kada bi se našlo više ljudi koji razmišljaju na taj način moglo bi doći do nemira, ne misliš li da je to suvišno u ovakvim sitacijama?

Pa, dosta ljudi razmišlja kao ja. Ova situacija nas dovodi do bankrota. Dosta ljudi ne radi, sede kod kuće i troše plate koje su dobili za deo marta kada nije bilo uvedeno vandredno stanje. Šta kada nestanu te zalihe? U Palermu su, ja mislim, već počeli da otvaraju prodavnice na silu. Isto tako može da se desi da ljudima nestane novac za cigare tokom karantina. A pušač, strastveni pušač, ne može dugo bez cigara, par sati maks.

A ostavljanje cigareta, ili bar pokušaj, nije opcija?

Pa to već zavisi od toga da li čovek želi i da li ima jak karakter da to i uradi. Postoje ljudi, kao što sam ja, koji nemaju nameru da prestanu. Sve i pa pokušam, iskreno ne znam imam li dovoljno jak karakter da ostavim. Cigarete su kao droga, tokom odvikavanja može da se javi nasilje. Mislim da sam već dovoljno nervoznan zbog izolacije da mi dodatni stres ne treba.

VICE: Kako se snalaziš sa cigaretama za vreme policijskog časa?

Pa za sada okej, pošto do pet mogu do prodavnice pa kupim. Malo me plaše ovi sve duži časovi, jer mi se nikada nije desilo da ostanem bez cigara duže od par sati. Čak i ako ostanem bez, preživeću nekako. Mada, o potpunom ostavljanju ne razmišljam, mislim da bih zapalila čim bih zakoračila na ulicu.

VICE: Da li si obezbedio zalihe cigara?

Igor: Nisam, kupujem po potrebi. Prodavnica je na četiri minuta od mene. Mada, do sada još nisam ostao bez.

Znači, za sada se obezbediš se pre pet, a šta ćeš raditi s obzrirom na to da policijski čas postaje sve duži?

Pa, može se reći da se obezbedim, mada ne pušim ništa više nego inače. Ne ispušim više od pakle dnevno. Što se dužih policijskih časova tiče, računaću po paklu dnevno, pa puta broj dana. Svakako ću kupiti pre početka.

VICE: Je l’ ti se dešavalo da ostaneš bez cigareta za vreme policijskog časa?

Aleksa: Jeste jednom i od tada kupujem uvek po dve paklice.

Kako si pregurao tu noć?

Jako sam bio nervozan, stalno sam nešto grickao. Na sreću, izdržao sam do jutra i nisam se podvrgao nepopularnim metodama, tipa pušenju pikavaca i to.