Sukob na ETF-u u Beogradu se rasplamsao. Šta u stvari hoće studenti?

Studenti ETF-a u Beogradu već godinama pokušavaju da se izbore za svoja studentska prava zagarantovana zakonom. Ove akademske godine, druge po redu tokom koje je nastava zbog pandemije korona virusa morala biti značajno drugačija, studenti su nezadovoljniji nego ikada.

Sedmi, vanredni rok, koji je ministarstvo preporučilo da bude održan na svim fakultetima, ove godine je će na ETF-u trajati četiri dana, a najavljeno je i da će studenti moći da prijave polaganje samo jednog ispita. Kako je ovaj rok prethodne godine trajao sedam dana, u grupi svih studenata ETF-a na Fejsbuku postavilo se pitanje da li je moguće izboriti se za bolje uslove studiranja.

Kao jedan od najglasnijih studenata koji su se u ovoj grupi zalagali za bolje uslove studiranja tokom pandemije izdvojio se Aleksa Živanović, koji je, nezadovoljan ishodom, nakon sastanka sa upravom fakulteta pisao ministru Branku Ružiću, zahtevajući da se preduzmu sve mere kako bi rukovodstvo ETF-a omogućilo studentima da ostvare svoja zakonom zagarantovana prava. 

U međuvremenu je zakazan i otkazan protest, studentski predstavnici su prvo naizgled bili “na strani studenata”, pa se ispostavilo da naizgled ipak nisu, mimovi na ovu temu u ovoj grupi su sve brojniji, a nastavno-naučno veće na ovom fakultetu sednicu je zakazalo za 14. septembar, kada bi odluka o ovim temama trebalo da bude doneta. 

Kako bismo bolje razumeli šta se na ovom fakultetu dešava, kontaktirala sam Aleksu Živanovića i pitala ga kakav odgovor od ministarstva očekuje.

“Odgovor očekujemo što pre, maksimalno u roku od 15 dana, kako procedura nalaže”, rekao je za VICE Srbija Aleksa Živanović. “Naravno, kako imamo problem sa efikasnošću administracije na nivou države, biće poslat još jedan mejl kabinetu ministra da nam odgovore pod kojim brojem su ovaj predmet zaveli”, kaže on i dodaje da se nada da će odgovor biti pozitivan za studente, odnosno da će inspekcija dužna da izađe na lice mesta i ispita navode studenata zaista biti uposlena na rešavanju ovog problema. 

Aleksa kaže da u ovakvoj situaciji studenti ETF-a do sada nikada nisu bili, jer se, kako kaže, sada borba vodi na dva fronta. “Jedna na relaciji studenti-uprava, a druga na studenti-studentski predstavnici,” objašnjava on. “To celokupnu situaciju dodatno komplikuje kako uprava igra na kartu diskreditacije kao validnog sagovornika bilo koga ko nije formalno studentski predstavnik, što pored toga što je pravno upitno, nije ni ljudski i spada pod omalovažavanje studenta kao pojedinca”, kaže Aleksa osvrćući se na diskreditovanje koje je doživeo tokom sastanka sa predstavnicima uprave, kome su, kako kaže, prisustvovali dekan fakulteta, prodekan za nastavu, kao i tri profesora. 

Takođe, navodi i slučaj da je na sam dan objavljivanja ovog teksta studentska inicijativa “Spartak” na ovoj grupi objavila da podržava zahteve ovih studenata, nakon čega je ova objava obrisana od strane administratora grupe. “Admini su isključivo prethodni i trenutni student prodekan”, objašnjava Aleksa.

On kaže da je jedan studentski problem ujedno i problem svih studenata. “To jedinstvo koje je bilo izraženo u ranijem periodu je zamrlo danas, ali sam uveren da će se opet probuditi i da ćemo znati kako da odbranimo svakog od nas.”

Ipak, on navodi i situaciju koja se na ovom fakultetu dešavala pre pet godina, kada je uprava fakulteta želela da donese odluku da tokom jedne akademske godine bude održavano samo četiri ispitna roka. “To je bilo pod izgovorom da nemaju vremena od silnog naučnog rada kojim se bave. Nekako su zaboravili šta im je primarna obaveza, a to je da budu PROFESORI”, kaže Aleksa. “Tada su studenti skočili u nemalom broju i blokirali fakultet, organizovali protest, skupljali potpise, obavestili širu javnost kroz medije i podizali atmosferu vršeći pritisak na upravu kako bi ih naterali da svoj bahat stav promene. A taj stav je bio toliko bahat da je tadašnji dekan pretio studentima policijom, jer očigledno nije znao zakon, jer autonomija Univerziteta ne dozvoljava ovo, kao što ga nije znao ni u slučaju gde je pokušao da oduzme rokove studentima”, kaže on.

Aleksa dodaje da je zahvaljujući jedinstvu studenata koje je tada iskazano postignut uspeh koji je značio svima. “Nažalost, sistemski problem nije rešen i nakon svih ovih godina opet je došao u fokus.”

On zaključuje da je situacija ovakva od kad je otpočeo studije, što je bilo pre šest godina, ali i da je korona kriza dodatno ogolila i pokazala bahat stav uprave, kao i bliske odnose ključnih studentskih predstavnika i uprave fakulteta. 

Na pitanje čemu se kao rezultatu ove borbe nada, Aleksa kaže da bi to prvenstveno trebalo da budu poštovanje zakona i prava studenata. “Naravno, lepo bi bilo i da krenu da nas tretiraju u maniru koji zaslužujemo jer ovaj bahat odnos sa kojim trenutno nastupaju ne zavređuje ni jedan student našeg fakulteta,” kaže on.

On dodaje i da bi voleo da se ovaj problem reši kako sistemski, tako i sistematski. “Problem je sa upravom fakulteta i studentskim predstavnicima koji nisu shvatili koja im je uloga u ovom sistemu i zbog čega su oni plaćeni. Doduše, jedna je stvar šta bih ja voleo, a potpuno druga šta je realno, ali i to trenutno nerealno može postati vrlo realno samo ako pokažemo više jedinstava i manje straha”, rekao je on. 

“Oni su tu zbog nas, a ne mi zbog njih!” zaključuje Aleksa.