Fotografije: Danilo ParraTokom juna 2016. zaputio sam se u šume Huautla de Jiméneza, gradića u državi Oaksa, tražeći Salvia divinorum. Nosio sam pončo i vanquero (kaubojski) sombrero i stiskao sam školjku iz ceremonijalnog obreda u levoj ruci. Put je prolazio kroz privatno zemljište, pored pasa koji su lajali, glasno i neprestano, kroz male kuće i opskurno drveće. Peo sam se na brdo i video biljke, raštrkane po vlažnoj zemlji okružujući potok, a onda, kako sam se peo više, bilo ih je sve više.
Reklame
Kada je kultivisana, Salvia divinorum izgleda zakržljalo; listovi često opadaju, a četvrtasta stabljika se često lomi kada biljka malo više izraste. Ali ono što sam video u Huautli bilo je drugačije: visoke skoro kao ja, debelih stabljika i velikih starih listova sa rupama koje su progrizli insekti. Prateći instrukcije starije kurandere, isceliteljke i šamanke koja me je poslala u šume u tradicionalnoj Mazatek odori, uzimao sam svaki list desnom rukom (levom sam i dalje držao školjku) i sakupio sam 30 komada.Kada sam se vratio u Huautlu i doneo šamanki listove, počeli smo sa obredom. Seo sam na stolicu, ona je počela da baje, i dala mi da jedem listove, koje je prethodno oprala i spremila. Bili su gorki, ali sam ih držao što duže u ustima kako bih osetio dejstvo.Posle 12 minuta, počeo sam da se znojim i ritam mi je prolazio kroz telo, ljuljao sam se na stolici levo-desno. Šamanka mi je davala listove nekih 20 minuta i onda je prestala, pošto je počelo da mi biva previše intezivno. Sledeća dva i po sata slušao sam šamankinu pesmu i halucinirao, boje su bile jake i pričinjavalo mi se da stabljike Salvie divinorum rastu oko mene.Šamanka me je masirala listovima duvana i zajedno smo plesali na mesečevoj svetlosti. Posle tri sata, još nisam bio potpuno trezan. Rekla mi je da ću imati živahne snove, ali sam to veče čvrsto spavao.Fotografija sa ceremonije možete da pogledate u nastavku.
Reklame
