U Makedoniji više ne morate da se krijete, ulje od kanabisa se izdaje na recept

U Makedoniji se od juče ulje od kanabisa može kupiti u apotekama, najavio je makedonski ministar zdravlja Nikola Todorov. To je vest koja je mnogima ovde promakla pored svega što se u Makedoniji poslednjih meseci dešava. Naše komšije sa juga tako postaju prva zemlja u regionu koja je legalizovala upotrebu, proizvodnju i kupovinu kanabisa u medicinske svrhe. Istina, Hrvatska je donela sličan propis, ali Makedonija je otišla i korak dalje omogućivši da uzgoj biljke i proizvodnju ekstrakta može obavljati svako pravno lice koje ispunjava određene uslove.

U Srbiji za sada sve ostaje samo na priči i klimoglavu pojedinaca iz oblasti zdravstva, a od izbora do izbora ova tema ostaje u zapećku. Sa druge strane sve je više obolelih koji smatraju da im ulje pomaže, ali su primorani da ga nabavljaju na crnom tržištu, gde za veliku lovu dobijaju sumnjivi kvalitet. IRKA je jedna od organizacija u Srbiji koja bi da se takva praksa spreči. Redovnim okupljanjima, seminarima, edukacijama ali i ispovestima onih kojima je konoplja pomogla u tretiranju često neizlečivih bolest, oni pokušavaju da javnost upoznaju sa novim svetskim istraživanjima i otkrićima na ovu temu. Na seminaru o kanabisu održanom protekle nedelje u REX-u, u okviru balkanske turneje, govorili su i saradnici Rika Simpsona, dr Robert Dž. Melamede (Kolorado, SAD) i dr Hose Karlos Buso (Španija). Oni su održali niz predavanja i radionica na temu 'Samostalno lečenje kanabisom'.

Jedan od oranizatora ove balkanske turneje seminara o konoplji je i Filip Dostovski, predsednik Zelene Alternative i Makedonije. Ovaj tridesetšestogodišnji aktivista je dva puta uspešno izlečio Hočkinov limfom. Prvi put hemoterepijom, drugi put samo uljem. On je ujedno i jedan od najzaslužnijih ljudi za donešenje novog zakona u Makedoniji zbog koga oboleli više neće morati da se nalaze sa sumnjivim tipovima, već će ulje dobiti od nasmejane apotekarke.

Između predavanja sam iskoristio priliku da ga pitam šta se to tačno sve desilo u Makedoniji proteklih mesec dana, i, naravno, kako su to izveli.

VICE: Ćao Filipe, hvala na vremenu, vidim da si u gužvi ali i pun energije. Prvo mi reci, šta je Zelena alternativa?

Filip Dostovski: Mi se borimo kao i IRKA u Srbiji, kao slični pokretu svuda na Balkanu. Borimo se za legalizaciju medicinske marihuane, s tim što u našem udruženju postoji jedna zvezdica, kao u ugovorima telefonskih kompanija kojima te zajebu, a ona znači da naše udruženje jeste za medicinsku upotrebu ali da niko ne zna gde je granica. Mi smatramo da je i pušenje medicinska upotreba, preventivna.

Šta se to tačno desilo u Makedoniji po pitanju legalizacije upotrebe ulja od kanabisa u medicinske svrhe?

Pre nekoliko dana donet je zakon, objavljen i u Službenom glasniku, koji omogućava da pacijenti koriste neograničenu dozu THC-a, u smislu procenata u mililitru. Pričamo o onom pravom ulju, RSO (ulje po receptu Rika Simpsona), dakle, ekstrakt cele biljke. Sada je to zakonski regulisano. Pravna lica mogu da proizvode ulje pod određenim uslovima. Uslovi jesu malo glupi ali to je zato oni koji su donosili zakon i ne znaju baš mnogo o tome. Sada se trude da saznaju i to će se sigurno popraviti. Ipak, ni aktuelna pravila nisu previše teška, tako da svako ko bi želeo mogao bi saditi. Koliko bi koštalo otvoriti kafić toliko bi koštalo i ovo. Ko želi može da se potrudi i uradi to, neće biti monopola.

Kakvi su uslovi za uzgoj i proizvodnju ulja?

Što se tiče uzgoja, uslovi su da moraš imati tri metra ograde, dvadesetčetvoročasovno obezbeđenje i tako neke tehničke stvari. Mislim, ja bih to čuvao sam po 48 sati dnevno. Hahaha. Tako da nije baš strašno. Zakon kaže da možeš proizvoditi i ekstrakt. Normalno treba ti labaratorija u skladu sa bezbednosnim GMP standardima. To nam se baš i ne sviđa zato što to stvarno mnogo košta, ali smo svesni da je neophodno.

Zašto?

Zato što ima ljudi koji stvarno prave ulje, ali ima i profitera koji prave loše ulje na crnom tržištu. Na tom tržišti se to i vidi, 80 odsto ulja koje smo mi proverali bilo užasno. Tako da razumem i naše vlasti kada žele da ekstrakt pravi neko sa labaratorijom. Sa druge strane je dobro što ja, na primer, ne moram imati labaratoriju da bih mogao da uzgajam materijal mogu da prodam nekoj labaratoriji u Makedoniji, a možda čak i državnoj, pa da oni urade ekstrakt. Svako ko se potrudi može da počne da sadi, pa se od toga zaradi novac i za labaratoriju.

Kakve su reakcije i kakva su očekivanje u smislu primene zakona?

Ipak, trenutno je priča takva da su nam auto ali bez točkova zato što još nemamo lekare koji će to prepisivati. Zakon je donet baš u vreme našeg velikog seminara na temu medicinske upotrebe kanabisa. Nismo znali da će se tako poklopiti, ali ispalo je dobro zato što smo posle seminara dobili ponudu od makedonske Komore i potpisan je ugovor po kome će dvojica profesora koje smo pozvali, dr Pol Hornbi i dr. Hose Karloz Buso iz Španije, obučavati naše lekare o tome kako ulje radi, kako da počnu sa dozama. Povodom toga je održavan i konferencija tako da je to sve oficijalno. Čim se i ta druga stvar desila, pored zakona, mi mislimo da su ozbiljni.

Dobili smo zakon, a da ljudi još nisu svesni šta su dobili. Možemo koristiti pravo ulje za lečenje bolesti, a ne neke bućkuriše sa crnog tžišta. Očekivanja su super. Samo juče posle našeg seminara sam dobio oko 150 poziva ljudi koji su zainteresovani da ulažu u to. Sada se svi u Makedoniji, kao i svuda, boje monopola. Ja sam lično bio u državnoj Agenciji za lekove gde su mi nekoliko puta ponovili da upravo zbog crnog tržišta neće dozvoliti monopol, već da će sve biti liberalno ako ispunjavaš uslove. Normalno da ima ljudi koji su nezadovoljni ali to su više oni koji su očekivali da će sada to biti Amsterdam. Normalno, nigde u svetu uslovi nisu zadovoljvajući u vezi sa konopljim, zato što ja smatram da treba bude slobodna kao paradjz. Ali za sada mi je lepo i sa ovim nesavršenostima. A ako nastavimo ovim tempom u Makedoniji možemo očekivati kanabis socijalne klubove, one prave, gde možeš rekreativno pušiti.

Kako je došlo do svega ovoga?

Mi smo udruženje građana. Počeli smo edukacionim događajima, kao što radi IRKA. Imali smo tri ogromna seminara, na koje su nam dolazili gosti kao što je Rik Simpson i njegovi saradnici. Sale su bile pune, ali tada nije bilo ovog zakona. Za vreme trećeg seminara donet je i zakon. Otprilike se desilo to da je Vladi, u političkom haosu u zemlji, trebao neki plus u narodu, a da se u isto vreme širom sveta menja percepcija o marihuani. Bilo je mnogo pritisaka sa naše strane, pritisaka obolelij i pritisaka izlečenih ljudi.

U početku nismo bili mnogo poznati, ali su ljudi dolazili kod nas po pomoć. Uspevali smo da im pomažemo da nabave ulje po veoma niskim cenam, zapravo po ceni samog materijala. To je bitno da kažem zato što se pojavilo mnogo dilera koji prodaju razno đubre. Međutim, mi smo se trudili da obučimo ljude da budu sposobni da sami naprave svoj ekstratkt. Moj utisak je da kada se čovek sam potrudi, ima motivaciju ona ulje i bolje utiče na organizam. Sa druge strane, govorili smo ljudima da ne možemo stalno da im pomažemo i svakog smo učili, govorili da sami potraže materijal na ulici koji bismo mi proveravali. Ako nalete na sativu, rekli bismo 'okej, i sativa leči al može dođi do još nekih efekeata, koji ne moraju da budu loši, pa ja plaćam za te efekte.' Hahaha. Drugo je kada vi imate ljude koji sve to znaju u teoriji, pa ih zakon i lekari, lako mogu zajebati. Ali kada sam napravi, oseti na sebi, nema nazad. Tri godine tog rada, edukacija bukvalno svakoga, pa čak i onih za koje sam znao da su kriminalci i da to rade iz koristi.

Kako je došlo do saradnje sa vlastima po ovom pitanju?

Tako što sam se konforntirao lekarima na konferenciji koji su govorili protiv biljke, a pre toga, na sastanku sa nama su pričali drugu priču. Suprotstavio sam im se pre medijima, javnost me je podržala, pa je moralo da dođe do državne konferencije na kojoj smo mi preuzeli loptu, zato što nije bilo lekara koji će argumentovano opovrgnuti činjenice koje mi iznosimo.

Kada su nas pozvali da učestvujemo u pripremi zakona, shvatili smo da smo već neki faktor. Što su i oni shvatili, zato što je mnogo ljudi podržalo, ispostavili smo im mnogo dokaz, svedočenja samih izlečenih ljudi, Makedonija je mala zemlja pa je mnogo ljudi kojima je ulje pomoglo bilo i sa one 'druge strane'. Bili smo pozvani na četiri ili pet sastanaka u roku od osam meseci. Na jednom je došlo do incidenta. Bivši direktor Farmaceutskog fakulteta u Skoplju je pred ministrom zdravlja, direktorkom Agencije za lekove i još nekoliko uvaženih lekara rekao, 'Videćeš šta ću ti uraditi i gde ćeš završiti zbog ovoga'. U takvim situacijama moraš da budeš malo lud. Digao sam frku rekao sam da je to nekultura i pretnja i su svi oni svedoci. Otišao u policijsku stanicu da podnesem prijavu, a kada su tamo čuli o čemu se radi, trebalo im je od 9 uveče do 2 ujutru da napišu prijavu.

Inače, ja sam polu Srbin, a polu Cincar, a Cincari su zajebani. Hahaha.

Šta možeš da savetuješ sličnim pokretima u Srbiji? Šta možemo ovde drugačije da radimo?

Najveća stvar, nikada se nemojte svađati. Najveća greška kod vas je bila kada su se aktivista i lekarka posvađali u uživo programu na televiziji. Mašu nekim dokumentima i viču, a narod to gleda. Narodu je dovoljno da vidi da neko neće da pogleda dokumenta, a ovako svi ispadamo ludaci koji se svađaju. Mi smo, valjda, malo više koristili konoplju pa smo bilo malo otvoreniji i uopšte se nismo svađali. Kažu mi da lažem, ja im pokažem svoje studije i pitam ih gde su istraživanja da kanabis ubija? Javno i bez svađanja. To je jedan od načina na koji smo dobili bitku. Oni optužuju 'ti hoćeš samo da pušiš!', ja ne odgovoram da neću već kažem 'da, normalno, zato što ti pušiš cigare'. Ti si izabrao to, a ja ovo, ako već idemo u tom smeru.

Treba promeniti pristup, da ne trčite vi za njom, već oni. Na svakoj tribini dokazujete da konoplja leči. Na nekoj tribini i napadnite pa tražite dokaze da niste u pravu. Zašto je zabranjena ako nije loša? Ne leči? Okej, ne leči. Pokažite šta je loše u njoj, pa je onda zabranite. Ako nije štetna, nema razloga da se zabarani. Neka se oni pravdaju zašto je loša, a ne vi zašto je dobra. I treba ukazivati na termine koji se koriste. Policajci, doktori, kada uhvate nekoga da sadi, kažu našli smo 'labaratoriju'. Pa majmuni iz iste labartorije ti dolazi i paradajz koji jedeš. Nemoj da koristiš reč labaratorija. Kaži staklenik, sadnica, zato što je to to. Onda narod, koji ne zna, na osnovu toga pravi ko zna kakve konstrukcije po glavi. Termini su bitne stvari na koje treba da se ukazuje.

Ipak, dosta toga zavisi i okruženja, ne kažu za džabe da svaka budala pravi svoje veselje. Bitna je samo iskrenost i upornost, zato što je istina na našoj strani. I da, ne mojte da se svađate.

Filipe, hvala.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu