Pratio sam skupštinsku raspravu o budžetu i preveo je za vas

Prethodna dva dana u Skupštini Srbije bila su svojevrsni praznik demokratije. Osim što je ovo bila jedna od retkih prilika kada se lideri vlasti i lideri opozicije nađu u isto vreme na istom mestu pred kamerama - posle višemesečne jurnjave po ćorsokacima - ovo je bio i trenutak kada je cela Vlada, povodom budžeta, došla u goste našim lepšim, elokvetnijim i obrazovanijim izabranim predstavnicima u parlamentu. Dakle, jedna od retkih prilika kada možemo da vidimo kakav su odnos prethodnih meseci političari izgradili među sobom, prema Skupštini, prema sopstvenom narodu, i očigledno najvažnije, prema mogućim vandrednim izborima.

Naravno, bilo je mnogo priče o brojkama i postocima kojima je opozicija napadala vlast, a ova samouvereno uzvraćala istom merom, često ispravljajući decimale koje su suparnici pogrešno protumačili. Ali detaljisati o tome i nema mnogo smisla pošto su to oni delovi skupštinskih govora kada čak i naše bake i deke menjaju kanal. Analiziranje predlog budžeta, za koji je vlast više puta naglasila da je njen "ponos", i pokušaji da se ukaže na njegove nedostatke, u ovom trenutku, nemaju nikakvog efekta. To znamo mi. Zna i vlast. Posebno zna opozicija. Neophodna većina u danu za glasanje može biti mnogo što-šta, ali neizvesna sigurno neće biti.

Kada se govori o budžetu, građane uglavnom zanima jedno - hoće li biti više para u našim novčanicima? Budžet za 2017. godinu, iako predstavljen kao "najbolji do sada", sa značajno manjim predviđenim deficitom od prethodnih, uz mogućnost minimalnog povećanje plata i penzija, ipak ne ostavlja mnogo prostora za pozitivan odgovor. Reči i fraze poput "konzervativan" i "očuvanje makroekonomske stabilnosti" kojima su opisani prihodi, rashodi i ciljevi ovog budžeta u prevodu znače da će slavske trpeze i ove zime biti na nivou prošlogodišnjih, te da će kaiš, po uputstvima MMF-a, ostati na istoj rupi.

Zbog toga je mene, građanina sa natprosečnim interesovanjem za dubine mulja srpske politike, manje zanimao budžet za koji smo navikli da je "prazan" kad god nema para za nešto što je nama bitno. Prepustio sam se sočnim detaljima - sitnim i ličnim prepucavanjima, optužbama bez dokaza, eksplozijama ega i neuspešnim takmičenjima u duhovitosti koja predstavljaju srž našeg parlamentarnog života. Srećom, materijala je bilo na pretek, a ova posebno važna skupštinska rasprava pretovrena je u gladijatorsku arenu u borbi za glasače za neke sledeće, evo samo što nisu, izbore. Pa kako se ko pokazao?

Predsednik Vlade je jedan od retkih dolazaka u Skupštinu i debatu sa predsednicima poslaničkih grupa okarakterisao i kao "poštovanje svih parlamentarnih stranaka". Nesumnjivo najmoćniji političar u zemlji, ulazeći u petu godinu od kada su gotovo sve karte u rukama njegove stranke, vodio je računa o svakom detalju "ozbiljne i odgovorne" estetike ove Vlade. Češće, pre nego ređe, to mu nije polazilo za rukom. Osim reči poput "lažovi", "kako vas nije sramota" i "ne-plašim-vas-sve-vi-se-mene-plašite-najjači-sam-svi-to-znate-zato-nemojte-da-galamite-mnogo" iskaza, premijer nije krio animozitet prema određenim poslaničkim grupama, ali ni novostečeno poštovanje prema onim opozicionarima koji su pohvalno govorili o budžetu.

Osim toga, od premijera smo mogli da čujemo mnogo zanimljivih detalja koji ne mogu da stanu u jedan tekst. Od toga da ima model telefona iz 1997. godine, da mu je prvi telefon kupio vojvoda Šešelj, ali da ga je izgubio, do njegovog nepromenjenog utiska da smo lenj i uvek nezadovoljan narod koji ne želi da radi u trafici za 30 hiljada dinara nego, i ovo naglašavam da citiram, "čeka bolju kombinaciju". Međutim, malo smo čuli o, recimo, tolikom broju mladih i školovanih lekara koji kombinaciju nisu čekali, već su otišli da je potraže izvan granice države kojoj je, očigledno, lekarska pomoć preko potrebna.

Opozicione partije su se prethodnih dana bunile zbog neralnog roka koji su dobile da se pripreme za raspravu, što nije da se nije videlo. Ono što je raspravu učinilo još zanimljivijom je što su i ministri delovali kao da su u istom sosu. Mogu to jedino da objasnim nedavnom izjavom premijera da je po ko zna koji put pocepao sto strana o budžetu i vratio ga na doradu.

Najveći utisak iz dvodnevne sage su rasprave premijera i ministara sa poslanicima pokreta Dosta je bilo i Dveri, vlastima poznatih i kao "ekipa iz zadnje klupe spremna da svakog trenutka preuzme učionicu". Iako su pokušali da argumentovano ukažu na probleme budžeta, govorima iz njihovih poslaničkih klupa nedostajalo je suštine. No, nisu sedeli skrštenih ruku, te su svoje minute iskoristili za ono što bi trebalo najbolje da znaju - napade i kritiku vladajuće većine oko tema koje u živac pogađaju njihove glasače - od odnosa prema Rusiji i Evropi, do uvođenja reda u javni sektor i obračunavanja sa partokratijom. Kažem vam, melem za uši.

Lider DJB Saša Radulović je saopštio je da njihovi poslanici neće glasati za predlog budžeta i, nakon što je pročitao pismo penzionera koji je premijeru vratio pet hiljada dinara, pokušao je da objasni da se ovoliki deficit mogao postići i uvođenjem reda u javni sektor. Ipak, i ovog puta je iz poslaničkih klupa ovog pokreta ozbiljna i argumentovana debata, za kakvu se zalažu, ostala u senci novog performansa.

Papiri sa natpisom "Govornik menja teze", "Govornik vređa", "Javljam se za reč" i crtež Pinokija koji su pokazivali u trenucima govora premijera možda i jesu jedan od poslednjih načina da se skrene pažnja na krizu parlamentarizma. Posebno ako se ima u vidu da predsednica Skupštine Maja Gojković ciničnim komentarima i slobodnim tumačenjem toga šta je uvreda u ovom sazivu ne olakšava život DJB. Ne čini to ni premijer, onda kada dođe.

Nazivajući ovu scenu "frojdovskom" i govoreći kako su određeni poslanici došli na raspravu posle kupovine "moćnog napitka" na trafici, premijer je i sam doprineo da ova bolna scena više podseća na bezuspešne pokušaje animatora da zabavi decu u igraonici na proslavi petog rođendana vaše sestričine, nego na pokušaj provokacije koji će sutra činiti baš sladak meme.

Drugi "loš đak", predsednik Dveri Boško Obradović kaže da ni njihovi poslanici neće glasati za budžet koji opisuje kao "farsu i prevaru", kao što je činio, uostalom, i za sve poteze vlasti do sada. Pitanja koja najviše, izgleda, zanimaju Dveri ni ovog puta nisu izostala - od približavanja Rusiji, do loših uslova za mlade koji žele da osnuju porodicu. "Predstavnik nove generacije političara koji razumeju svetske trendove", kako sebe naziva, poslao je poruku, čini mi se, da je spreman da bude kandidat čitave opozicije, što je sam i ponudio.

Duel Vučića i Obradovića u 2016. godini će ipak ostati zapamćen po raspravi o čačanskom akcentu. Premijer je, karikirajući način govora poslanika Obradovića, želeo da poentira nešto u jednoj od besmislenijih, ali vrlo glasnih dvodnevnih rasprava. To se delu poslanika, ali i javnosti, učinilo kao vređanje lokalnog narečja u šta se, to svako u Srbiji zna, ne ulazi tek tako, posebno u ponosnoj okolini Čačka. Posle gutanja nekoliko negativnih poena koje (možda) dobio čačkanjem Čačka, premijer je rekao da mu vređanje nije bila namera, Obradović se naslađivao lekcijama iz srpskog jezika, sve dok im nekoliko puta ministri i premijer nisu ukazali da pogrešno čitaju budžet koji kritikuju.

Obraćanje predsednika LDP-a, Čedomira Jovanovića, izazvalo je različite reakcije u javnosti. Posle pomalo preterane razmene toplih reči o premijeru, Vladi, ekonomskim rezultatima i predloženom budžetu, Jovanović je ipak rekao da LDP neće glasati za, zbog zabrinutosti za stabilnost politčkog poretka.

Vučić je uzvratio srceparajućom razmenom sličnih stavova, te smo prisustvovali sceni međusobnog razumevanja ove dvojice veterana srpske političke scene. Mogli smo da čujemo kako su se obojica promenili i, eto, sada mogu i da pohvale jedan drugog, posle toliko godina uzajamnog ratovanja. Oni koji njihovo odrastanje i sazrevanje prate poslednjih 20 godina mogu kao ptice zlosutnice da primete - ovo možda znači da Jovanović sebi krči put u nekoj budućoj novoj, evo je samo što nije, vladi.

Iskusni lavovi parlamentarizma poput Nenada Čanka, Gorana Ješića i Gordane Čomić pokazali su da nisu izgubili nit u borbi za interese onih koji su ih birali - od pitanja koliko budžetom pripada AP Vojvodini i da li je to u skladu sa Ustavom, do pitanja koje muče poljoprivrednike, čiji budžet i dalje iznosi manje od zakonskog minimuma. Pristojno, smireno, argumentovano, što je bilo osveženje posle dela opozicije koji bi sada i odmah da preuzme vlast i onog drugog dela koji bi kasnije i polako da se "umuva" u vlast. Ali, nažalost, lepa reč ne otvara sva vrata u srpskoj skupštini.

Tu je i ona treća grupu opozicionara koja ne želi ni jedno ni drugo, već im je fino tu gde su - Srpska radikalna stranka. Mogu da galamuckaju, posebno kada je ono što izgovore u skladu sa onim što bi i "proevropska" Vlada rekla, ali joj se ne da. Vojislav Šešelj je ponosno posmatrao političkog sina prethodna dva dana. Za njega su najveći problem za budžet Srbije sledeće godine civilno društvo i Fondacija Zoran Đinđić kojima, prema predlogu državnog novčanika, sleduje određena suma novca.

A onda je premijer Vučić izjavio da ovaj potez vidi kao "civilizacijski iskorak" u smislu zaraćenih strana. Iako sam sigurno mnogo toga propustio, morao sam da prestanem da gledam prenos sednice.

Budžet će ionako biti usvojen, sa manje ili više glasova skupštinske većine.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu