Neviđeno smo se iznenadile: žene u proseku rade četiri godine duže od muškaraca

"Samo zamislite šta biste mogle da uradite te četiri godine vašeg života. Mogle biste da napišete knjigu, da provedete mandat kao javni službenik, da odgojite dete za školu", kaže Lusija Fraj, aktivistkinja u dobrotvornomj organizaciji za razvoj ActionAid. Ili, u mom slučaju, da vam konačno izraste kosa posle užasne farbe.

Prema izveštaju Action Aida predstavljenom u Ujedinjenim nacijama krajem septembra, žene danas u svetu rade četiri godine više od muškaraca, i to samo zbog njihove veće uloge u obavljanju kućnih poslova, brizi o deci, bolesnima i starima. Čak i u razvijenim zemljama poput Velike Britanije, žene treba da budu spremne da će raditi dve i po godine duže od muškaraca. Da je svaka žena na svetu plaćena za to dodadtno radno vreme, mogla bi da zaradi u proseku oko 53 hiljade godina u životu.

Do ove brojke se došlo računicom prema podacima Svetske banke za 217 država, 78 razvijenih i 138 zemalja u razvoju. Ekonomisti su izračunali globalni dnevni prosek plaćenih i neplaćenih radnih sati za muškarce i žene, i potom oduzeli ukupan broj muških od ukupnog broja ženskih. Razlika je korišćena da se izračuna prosek dodatnog vremena koje žene provedu radeći tokom života, na osnovu globalnog životnog veka od 69 godina.

"Ovo je globalna slika i prosek", objašnjava Fraj. "Ali u nekim delovima sveta, posebno u zemljama u razvoju, slika je mnogo ekstremnija". Ona naglašava kako žena koja živi u slamu u Bangladešu čeka satima za osnovne potrepštine poput goriva ili vode, čisti porodičnu kuću, a onda radi smenu dugu 12 sati u fabrici odeće. "I to se svodi na skoro čitav život proveden na nogama."

Skoro da smo se navikli na priče o razlici u platama na osnovu roda, ali je teret dodatnih, neplaćenih zaduženja ženo često zanemaren. Pored toga što zarađuju manje novca, žene takođe rade duže, i ove dve stvari su povezane: ako žene imaju obavezu da brinu o nekom ili vode domaćinstvo, to im ograničava ekonomski potencijal.

"Žene nose teret neplaćenog rada koji traje tokom čitavog dana", tvrdi Fraj. "Ključno je da to ograničava njihove mogućnosti da zarade prihod, tako da zaključujemo da su žene često prisiljene da se bave neizvesnim i nesigurnim oblicima rada koji mogu da usklade sa svojim dužnostima, poput šivenja ili čišćenja, pa i nekog usputnog posla koji ne donose dovoljno novca.."

Dok su u izveštaju obuhvaćene žene od 15 do 69 godina, mnogo je devojaka koje počinju da doprinose porodičnom prihodu mnogo pre adolescencije. Fraj koristi primer devojčice koja odlazi na pijacu sa majkom pre škole. "U zemljama u razvoju, devojčise počinju da donose prihode u domaćinstvo još u ranoj mladosti."

Fraj tvrdi da međunarodna zajednica nije učinila dovoljno da bi ostvarila Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih Nacija koji su dogovoreni 2015. godine. Posebno naglašava da smanjenje nejednakosti prihoda i posvećivanje ovoj temi nije dovoljno da promeni ženama život.

Ona smatra da će pravi napredak biti postignut kada uskladimo teret neplaćenog rada na relativno jednak nivo i pozabavimo se sistemskih i strukturnim nasijem prema ženama i devojkama. "Potrebno nam je progresivno oporezivanje, minimalne zarade, pristojne javne službe, zakonodavstvo koje uvodi jednake zarade i briga o maloj deci, i posebno, obrazovanje."

Naročito moramo da se odmakneom od ekonomskog modela koji posmatra ženski rad samo u vezi sa finansijskom nagradom i više pažnje posvetimo na to kako žene provode vreme: to jest, da li ga uopšte imaju dovoljno?

"Pitanje nedostatka vremena nije prepoznato", kaže Fraj. Ona objašnjava da će žene - i muškarci - uvek imati neplaćenog kućnog posla za obaviti, i to nije loše. "To je ono što nas čini ljudima, što brinemo jedni o drugima. Ali želimo da to bude pravično i jednako, a ne toliko teško. Ako oslobodimo to vreme, samo zamislite šta bi sve žene mogle da postignu uz sve te dodatne sate?"

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu