Svaštara

​Prvi zavisnik od fentanila, danas omiljenog sredstva za anesteziju

Zavisnost od fentanila potekla je u anesteziologiji, pre nego što je postala sveprisutna.
4.11.16
Ilustracija: Adam Waito

Ako nas je kriza opijata ičemu naučila, to je da zavisnost može da pogodi svakoga. Nečuveni talas smrtnih slučajeva od fentanila – u svim društvenim slojevima, očigledno – izazvala je uzbunu u javnom zdravlju širom SAD i Kanade. Posle svakog slučaja predoziranja fentanilom, konačno nestaju neobaveštene pretpostavke o tome ko uzima ovu drogu.

Ali nekada je fentanil gotovo ekskluzivno uzimala samo jedna mala grupa ljudi, i to nema nikakve veze sa idejom Margaret Vent o „tipičnom narkomanu", siromaštvom ili organizovanim kriminalom. Ono čega šira javnost nije svesna – ali medicinska zajednica zna – kako je zavisnost od fentanila potekla u anesteziologiji, pre nego što je postala sveprisutna.

Reklame

Dr Itan Brajson, vanredni profesor na odeljenjima za anesteziju i psihijatriju na medicinskom fakultetu Ikan u Maunt Sanaju, Njujork, veruje da su anesteziolozi bili ti koji su, znajući hemijski sastav fentanila i njegov potencijal za zloupotrebu, prvi počeli da zloupotrebljavaju ovaj opioid.

„Kada pogledamo istoriju morfijuma, kokaina i heroina, sve su to bile droge koje su prvobitno bile razvijene u legitimne medicinske svrhe, ali su postepeno postale rekreacione droge", kaže Brajson za VICE. „Sa njima su eksperimentisali ljudi koji su imali pristup njima. To je dobro osvedočeno u istoriji".

Iako relativno nov kao nelegalna droga na kanadskim ullicama, fentanil je nastao 1959, kada ga je sintetizovao belgijski hemičar Pol Jansen. Fentanil je razvijen zbog palijativne nege, ali uskoro su počeli da ga koriste kao agens za anesteziju.

1990. godine je uvedeno transdermalno davanje fentanila, i pacijentima su prepisivani flasteri koji nekoliko dana ispuštaju fentanil kroz kožu.

Tokom devedesetih i dvehiljaditih, lekari i zdravstveni radnici su bili jedini koji su imali lak pristup fentanilu. Stručnjaci za zavisnost kažu da su se u tom periodu susretali sa zavisnošću od fentanila samo kod anesteziologa, i ni u jednoj drugoj zajednici – čak ni među lekarima.

Po gruboj proceni, između 10 i 14 procenata svih lekara tokom svog života bude zavisno od neke supstance, a učestalost među anesteziolozima je 2,5 veća nego kod drugih lekara, prema rezultatima petogodišnje studije u okviru 16 programa istraživanja zdravlja lekara.

Reklame

Supstance koje su dostupne anesteziolozima na njihovom radnom mestu mogu da postanu smrtonosni rizik na poslu. Nijedan drugi medicinski specijalista nema lakši pristup jakim opiodima i opremi (iglama, špricevima), kao ni veću stručnost u intravenoznom davanju injekcija.

Brajson je opširno pisao o temi zdravstvenih radnika koji su zavisnici, i čak je 2012. godine objavio knjigu o tome, Navučeni iscelitelji. Na to da piše o zavisnosti od opioida ga je inspirisalo to što je neko blizak njemu imao problema sa time, i od tada je susreo i intervjuisao na stotine zdravstvenih radnika koji su zavisni od opioida.

Tokom stažiranja 2002, Brajson je bio na obaveznom sastanku na kome su on i njegove kolege slušale svedočenja anesteziologa koji su se oporavljali od zavisnosti od fentanila. Pričali su o svojim očajničkim postupcima na koje ih je zavisnost naterala.

„Pričali su o tome kako su preusmeravali lekove namenjene njihovim pacijentima, i sami sebi ubrizgavali te lekove, kopali po sudovima tražeći kapljicu droge, ne brinući oko toga da li su zaraženi hepatitisom ili HIV-om", kaže Brajson. „A kada bi našli nešto u bačenom špricu, ubrizgali bi to u svoje vene u očajničkom pokušaju da se nadrogiraju… čak i kada to ne bi bio fentanil koji su tražili".

Postupci anesteziologa zavisnih od supstanci potencijalno mogu da ugroze i život pacijenata. Ako anesteziolog uzme lek protiv bolova namenjen pacijentu, deluje kao da je pacijent razvio toleranciju na taj lek.

Reklame

„Ako mu se onda poveća doza zato što se sumnja da je razvio toleranciju, i pacijent tom prilikom zaista primi lek, može da dođe do nenamerne prekomerne doze", kaže Brajson. Pacijenti pod anestezijom bi takođe mogli i da se posle operacije probude sa užasnim bolovima, ako im je uskraćena određena doza leka.

Fentanil je pre oko 20 godina počeo da postaje opštepoznat, kada su lekari počeli da prepisuju opioide za sve vrste bolova, što je ideja za koju su se založile farmaceutske kompanije. „To je dovelo do porasta zavisnosti, i veće raznovrsnosti", kaže za VICE dr Endrju Klark, izvršni direktor Zdravstvenog programa za lekare u Britanskoj Kolumbiji.

Kada je otkriven rizik od zavisnosti i kada je praksa prekomernog izdavanja recepata stavljena pod kontrolu, raznovrsnost je opala, ali je to otvorilo prostora za ilegalno proizvedene droge koje su popunile prazninu.

Iako zavisnost od fentanila u opštoj populaciji raste, kod anesteziologa ostaje ista, prema dr Klarku. „Da, to je problem, ali uvek je i bio", kaže on. „Mislimo da to držimo pod razumnom kontrolom, i da to ne ugrožava javnost".

U izveštaju o zloupotrebi supstanci objavljenom 2015. u kanadskom Časopisu za anesteziju piše da, uprkos pokušajima da se praksa odgovornosti i odlaganje kontrolisanih supstanci u operacionoj sali bolje kontrolišu, opiodi su i dalje supstance koji anesteziolozi najviše zloupotrebljavaju.

Fentalin je posebno prilagođen potrebama zavisnika koji je visoko funkcionalan. On kod pacijenta izaziva intenzivan ali i kratkotrajan efekat. Nekih sat vremena izaziva neosetljivost i euforiju, a onda brzo biva eliminisan iz tela. To uživaocu pruža kratak period euforije, bez više sati nesposobnosti, za razliku od morfijuma, heroina, metadona i drugih opijata sa dužim dejstvom. Međutim, kratak polu-život ove droge takođe rezultira i groznim apstinetskim krizama, i izaziva poriv da se uzima još više.

Reklame

Anesteziolozi su posebno stigmatizovani zbog zavisnosti od opioida zato što se krađa ili preusmeravanje lekova koji su namenjeni pacijentima smatra za nezakonit i neetičan postupak. Suočeni su sa neverovatnim psihološkim i duhovnim previranjima, što dovodi do dalje zloupotrebe droge, i sve većeg propadanja.

Klark veruje da je stigma oko mentalnog zdravlja i korišćenja supstanci ono što sprečava lekare da potraže pomoć. To takođe otežava i istraživačima da ustanove koliko lekara je zavisno.

Kanadski zdravstveni zvaničnici se uglavnom oslanjaju na podatke iz SAD, iako studije pokazuju da je obim zloupotrebe supstanci među kanadskim anesteziolozima postojan u odnosu sa anesteziolozima južno od granice.

Zdravstveni programi za lekare u provincijama širom Kanade nude podršku zdravstvenim radnicima koji imaju poremećaj zloupotrebe supstanci i/ili mentalna oboljenja, i staraju se o njima i prate ih nakon lečenja. Istraživanja pokazuju da je rano priznanje i lečenje poremećaja upotrebe supstanci među anesteziolozima retka pojava. Kada anesteziolozi potraže pomoć zbog zavisnosti od opioida, često bude prekasno.

„Ne želiš da potražiš pomoć u trenutku kada bi mogao da predstavljaš opasnost po svoje pacijente ili po sebe", kaže Klark. „Želiš da potražiš pomoć mnogo pre toga".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu