Zašto ove patike koštaju koliko i automobil

Prodala sam svoju zbirku patika 2007. godine da bih mogla da se iselim iz porodične kuće u Severnoj Virdžiniji. Imala sam nekih 80-90 pari, koje sam kupila štedeći od plate u Urban Outfitters, mahom u prodavnicama tipa Commonwealth ili Major. Nisam smatrala sebe za ozbiljnog patiko-fanatika, jer je veći deo moje kolekcije otpadao na često viđene stvari – Nike Dunk, Vans Sk8-Hi, i par ranih Adi Color varijanti. Ali bilo je tu i pravih rariteta, na primer MF Doom Nike Dunk SB High i nekoliko Vans pari u saradnji sa kultnim japanskim brendom WTAPS i Markom Džejkobsom – što je verovatno jedna od prvih kolaboracija visokog profila u dizajnu patika.

Nisam htela da se lišim Džejkobsovih genijalnih plitkih Old Skool imitacija, ali ipak je prevagnula moja želja da živim sama u gradu, kao „odrasla". Nisam imala pojma o tržištu preprodaje patika, a većina njih je ionako bila nošena, pa sam ih sve zajedno prodala putem eBay aukcije za nekih 4,000 dolara. To je bilo dosta za depozit i prvu kiriju. Ostatak sam uložila kao što bi i svaka druga razumna osoba – kupila sam još patika. Soulja Boy je baš tada izbacio I Got Me Some Bapes, šta da se radi.

Četiri godine kasnije sam se odselila u Njujork i zaposlila u Complex, gde sam tek počela da se upoznajem sa kulturom kolekcionara patika. Upoznala sam urednika Rasa Bengtsona, koji je već dvadesetak godina pisao o patikama, nosio patike, i kritično razmišljao o patikama. Nije znao da mi kaže kad ih je poslednji put prebrojao, ali procenjuje da ima nekoliko hiljada pari. Od toga nosi njih stotinak koje su mu lako dostupne, a ostale drži u skladištu na Long Ajlendu.

Bengtson je počeo da gleda na patike kao kolekcionarske raritete – umesto kao na običnu obuću – oko 1994 ili 1995, kad je kupio par retro Džordanki. Retro su u to vreme bile nova izdanja patika koje su originalno izašle tokom osamdesetih ili devedesetih, dok je Majkl Džordan na terenu još učvršćivao svoju dominaciju. Nije samo retkost artikla bila na ceni kad su u pitanju patike, već i kulturno značenje koje nose, ali pre svega njihovo dedstok ( deadstock) stanje.

Ovaj termin iz maloprodaje označava robu koja je ostala na policama, nikad se nije prodala, i na kraju je završila zaboravljena u nekom skladištu ili magacinu. Kod patika, u pitanju su primerci nikad izvađeni iz kutije, makar bili stari više godina ili decenija. Bukvalno netaknute, kao iz vremenske kapsule. Par dedstok patika je pravi sveti Gral.

Rani preprodavci patika su po raznim malim prodavnicama sportske opreme tragali za neraspakovanim blagom – par retkih Air Force 1 ili Air Max, na primer. Tako je počela da raste potražnja ta deadstock patikama. Danas su dedstok verzije patika toliko tražene da je jedan lanac prodavnica u Torontu čak usvojio ime Deadstock. U zavisnosti od retkosti i trenutnog stanja na tržištu, par pravih patika u dedstok stanju može se prodati za sume od po 23,500 dolara, koliko košta par ultra-retkih Undefeated Air Jordan IV u Stadium Goods. Ove patike su izuzetne ne po tome što su proistekle iz prve saradnje Jordan Brand sa drugim proizvođačem, već po tome što je samo 79 pari bilo javno dostupno.

„Retko kojim Džordankama zapadne do te mere ograničeno izdanje," kaže Bengtson. „Posedovati tako retku patiku je stvar prestiža za neke ljude; ako je imaju, cela se kolekcija gradi oko nje."

Patiko-fanatici često daju nadimke određenim patikama vezane za trenutke po kojima su ostale zapamćene. Na primer, „Grip" su Jordan 12, par crno-crvenih dubokih inspirisanih japanskom zastavom i ženskim čizmama iz 19. veka. Njih je proslavila utakmica NBA finala iz 1997. u kojoj je Džordan bolujući od stomačnog gripa doneo Bulsima pobedu od dva razlike protiv Juta Džeza. Ova patika doživela je novo izdanje 2003. i 2009., a trenutno se vrednuje oko 650 dolara. Preston Truman, koji je nekada brisao parket u Target Centru, 2013. godine je na aukciji prodao par koji je Džordan na toj utakmici nosio i tako zaradio 104,000 dolara.

Stvari nisu oduvek ovako stajale. Bengtson se seća ranih dana kada se drugačije razmišljalo. Bobito Garsija je 2003. napisao Where'd You Get Those? gde se priseća nekadašnje njujorške kulture patika, i objašnjava kako su se trendovi menjali između 1960. i 1987. Nekad davno, čovek bi morao da nosi brend ili model za koji još niko nikad nije čuo da bi ga uzeli za ozbiljno. Cenila se širina znanja na polju patika i raznovrsnost kolekcije.

„Negde se to sasvim izgubilo. Sad umesto da nosiš nešto novo, patike koje ljudi nisu ranije videli, treba da nosiš patike koje svi vrlo dobro znaju ali ti zavide jer ih ti imaš a oni ne," kaže Bengtson.

Sredinom prošle decenije, sakupljanje patika više nije bilo egzotični hobi već opsesija koja ne poznaje kulturne granice. Stüssy je počeo da sarađuje sa Najkom na Nike Dunk , dok je Najk počeo da se bavi skejtingom; uz pomoć umetnika kao što su Futura, De La Soul, i Pushead izbacili su nekoliko modela koji su se rasprodali istog trenutka. Jesu ih neki skejteri stvarno nosili na nogama, ali većinu niko nikad nije obuo. Mnogi su shvatili koliko je lako preprodati ih po višestruko većoj ceni.

Flight Club je otvoren 2005. kao nova vrsta prodavnice patika. Niti su naručivali patike niti su ih prodavali – samo su ponudili platformu za kupce i preprodavce i vršili isporuke. Roba koju su slali zavisila je isključivo od zakona ponude i potražnje. Ljudi su bili spremni mnogo da plate za par patika odgovarajućeg broja kojih više nije bilo u maloprodaji.

„Gde to ima još da nešto kupiš za 150-200 dolara, a cena bukvalno istog trenutka skoči na 2,000 dolara?" pita se Bengtson.

Ali kako se određuju cene? Kako kaže Ju-Ming Vu, osnivač sajta Sneaker News i suvlasnik nedavno otvorene distributera Stadium Goods, u obzir se uzima celokupno tržište.

„Generalno imamo grubu predstavu kako stoje tržišne cene u svakom trenutku. Trudimo se da naše cene budu konkurentne u odnosu na njih. Analiziramo celokupno tržište, ne samo direktnu konkurenciju već i eBay cene, i cene na telefonskim aplikacijama, i na najmanjim mogućim sajtovima ta preprodaju."

Naravno, ne kupuju se dedstok patike samo na Flight Club , Stadium Goods, i ostalim RIF-ovima. Ove radnje omogućuju kupcu da istog dana dobije željenu robu, ali za to uzimaju određeni procenat. Samom preprodavcu ide 80% sume, dok platforma zadržava 20%. Deo zarade jeste porez na luksuz – samo ostaviš patike tamo, i sve je dalje na njima – ali nešto mora da se izdvoji i na račune koje ima svaka radnja sa fizičkom lokacijom.

Da bi zadržali veći procenat zarade, neki preprodavci se okreću drugim autletima. Postoje manji sajtovi za preprodaju koji rade preko društvenih mreža kao što je Instagram ili telefonskih aplikacija kao što je Kixify. A naravno, tu je i eBay. Ovaj gigant onlajn prodaje drži približno trećinu tržišta ta preprodaju patika, smatra Džoš Luber koji je 2012. otvorio Campless, sajt za analizu podataka iz preprodaje patika. Cilj mu je bio da cene patika kvantifikuje kroz analizu.

Po njegovim procenama, američko tržište teško je oko 1.2 milijarde dolara godišnje, od čega oko 400 miliona otpada na eBay transakcije. Važno je istaći da ova preprodaja funkcioniše nezavisno od globalnog tržišta obuće koje ima obrt od 55 milijardi godišnje, kaže Met Pauel, analitičar sportskih industrija za NPD. Većina kompanija kao što su Najk ili adidas zarađuje više nego dovoljno prodajom lako dostupnih modela kao što su Roshe Run, Stan Smith, ili Air Monarch. Ali posao preprodaje drugačije vrednuje proizvode – na osnovu ulične popularnosti i percepcije niske dostupnosti.

Patike, dakle, često vrede samo onoliko koliko je kupac spreman da plati.

„Cene patika u preprodaji variraju izuzetno široko," kaže Luber. To je jedan od razloga zbog kojih smo nedavno preveli Campless u StockX, pa sada kupcima nudimo uputstva i tržišnu analizu. Koristimo podatke sa eBay i brojnih drugih platformi za isporuku i preprodaju da bi pružili najširi opseg cena, od istorijske do trenutne tržišne.

„Smatramo da svakom kupcu i patiko-fanatiku pogoduju što dostupnije informacije", kaže Luber.

Što se tiče P2P platformi za preprodaju tipa Grailed, patike se često mogu naći po cenama drastično višim ili nižim od njihove navodne tržišne vrednosti.

„Kad se sve radi bez posrednika, standardi cena takoreći pucaju po šavovima," kaže Lorens Šlosman iz Grailed. „Sve se svodi na to koliko ti je hitno da ih dobiješ. Mislim da to u velikoj meri utiče od slučaja do slučaja. Ali često se desi da ljudi prosto nemaju pojma koliko patike realno koštaju, pa pokušavaju da prodaju svoje Yeezy 750 Boosts za 7,000 dolara."

Drugim rečima, strpljenje je od ključne važnosti da bi se ostvario profit. Ali ako vam treba likvidnost, sve zavisi od tržišta. StockX je svestan graničnih slučajeva na sajtovima kao što je eBay, pa zato u obzir uzima samo patike čija je prodaja već obavljena, a ne cene koje zacrtane na trenutno aktivnim aukcijama.

Jedan od problema sa kojima se danas suočavaju preprodavci je pojava izuzetno kvalitetnih falsifikata. Neki od njih se navodno prave u istim fabrikama kao i originali, ali van ugovorenih količina ili koristeći druge materijale. StockX se protiv ovoga bori tako što svaku patiku koja im stigne podvrgne ispitivanju kvaliteta. Za Lubera radi osoba koja istražuje lažne patike. Kompanija drži visoke kriterijume – radije bi bez potrebe vratili originalnu patiku nego ugrozili svoj kredibilitet prodajom falsifikata.

„Na ovaj način, i kupci i prodavci mogu stoprocentno da se oslone na nas da vršimo promet isključivo originalne robe," kaže Luber.

Ovo poverenje doprinosi uspehu prodavnica kao što su Flight Club i Stadium Goods. Klinci čiji roditelji snose trošak, ili potrošači koji ne tolerišu prevaru, spremni su da prate malo više za bezbednu i bezbolnu transakciju.

„One uobičajene patike možeš da kupiš u bilo kom Foot Locker autletu," kaže Vu, „ali ako hoćeš kvalitet, mogućnosti su ti ograničene – kod nas čim se uđe, očigledno je koliko široku ponudu imamo. Zato smo i otvorili onoliku prodavnicu u Sohou, da bi smo pokazali ljudima da tu nema laži, nema prevare. Pri otvaranju smo imali oko 9,000 pari na čekanju. Danas ih imamo 20,000 za isporuku, a posao samo raste."

Vrednost patika neprestano fluktuira, a Luberov tim je otkrio formulu koja ukazuje na vizualno ironičan obrazac.

„Sve patike – osim kad brend nešto ponovo izda – prate praktično isti grafikon pada i rasta cene u preprodaji… a kunem ti se bogom, isti je Najk simbol."

StockX nudi „inicijalnu ponudu" za patike koje još nisu izašle, što je standardna pojava. Ljudi često plate malo više da bi mogli da računaju na robu čim se bude pojavila. Ta cena obično naglo padne čim patike stignu na tržište, ali sa vremenom opet raste kako se smanjuje broj dedstok primeraka u opticaju. (Mnogi ih ipak obuju, verovali ili ne.) Tako netaknuti primerci postaju sve skuplji raritet.

„Ako se neka super-retka patika nije prodavala godinama, onda sve zavisi od toga šta mušterija želi," kaže Vu. Stadium Goods često u saradnji sa prodavcem odredi cenu u zavisnosti od stanja na tržištu.

Ali gde tu spadaju nošene patike, koje su meni svojevremeno dozvolile da se odselim od roditelja? Luber kaže da postoji potražnja i za njima, ali dedstok primerci ipak pokrivaju tri četvrtine tržišta. Kod nošenih, na cenu utiče stanje u kojima se nalaze, za šta je potreba potvrda. To je teško tačno odrediti, a još teže primeniti na široj razmeri. Za svaki par potrebne su fotografije koje ističu tačno stanje, a taj proces košta i vremena i novca, pa se ne isplati.

Naravno, cene nošenih patika su daleko niže od onih koje se plaćaju za dedstok, ali pristupačna cena odgovara onima koji se ne gade na blago pohabane gilje. Ima ih dosta u ponudi na eBay i P2P prodajnim sajtovima. Čak i fizički autleti kao što su Ina, Tokio 7, Beacon's Closet, ili Buffalo Exchange u Njujorku nude brojne sekond-hend patike po razumnim cenama.

Istovremeno, potražnja za dedstok patikama i dalje raste. Nekada kultna obuća danas je postala statusni simbol, pa kao i svaki drugi primer modernog luksuza, može i da unapredi nečiji izgled i da pošalje poruku o kupovnoj moći. Kupili ih u prodaji ili preprodaji, ljudi i dalje žele patike koje imaju šta da kažu.

„Slično važi za devojke i njihove luksuzne tašnice – tako momci imaju patike. Malo ko od nas je sposoban da razume razliku između Kouč tašne od 800 dolara i Šanela od četiri hiljade; i jedno i drugo nam je prosto kožna tašna," objašnjava Vu. „Sa naše strane, imaš Nike Roshe Run i Yeezy 350 Boost. Ko ne zna, rekao bi da dosta liče. Ali ko se razume, taj zna da je jedna na jednom nivou, a druga na sasvim drugom."

Fotografija: Elizabeth Renstrom. Pratite je na Instagramu.

Stajling: Priscilla Jeong. Pratite je Instagramu.

Tekst: Jian DeLeon. Pratite ga na Twitteru.

Sve retke patike fotografisane su zahvaljujući Stadium Goods. Pogledajte njihov sajt.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu