Za ljude sa invaliditetom koji žele intimnost, tanka je linija između zdravstvene zaštite i seksualnog rada

„Neobično je biti u prostoriji sa troje golih ljudi namazanih uljem i biti masiran uz sveće i laganu muziku".

Sedeći u svojim invalidskim kolicima, Dejv se priseća svoje senzualne trojke sa dve seks radnice.

„Bio sam kod svih, od pratnje, preko masaže, do rada sa telom", navodi neke od usluga koje je koristio tokom protekle decenije da bi zadovoljio svoje intimne potrebe. „Imao sam neka stvarno dobra iskustva, ali i neka veoma negativna".

Dejv, koji je tražio da mu ne navodimo prezime, nije uvek koristio seksualne usluge. Priča priče o dugim vezama i spontanim odnosima, ali kada ti je povređena kičmena moždina, mogućnosti su ti ograničene.

„Moj invaliditet se smatra potpunim", kaže Dejv, koji je nepokretan od ramena nadole. To je posledica nesreće na ronjenju pre 40 godina, zbog čega je izgubio svoju nezavisnost, funkcije čula, i shodno tome, i seksualni život.

Triš Sent Džon je čula bezbrojne priče slične Dejvovoj. Ona je sedam godina radila kao recepcionerka u jednoj agenciji za pratnju u Vankuveru, i primala mnogo poziva od ljudi, žena i parova sa invaliditetom. Tokom svakog poziva, neko bi priznao da je usamljen, željan pažnje i društva.

„Većini dama koje je ova kompanija predstavljala nije bilo prijatno da odu i vide se sa nekim sa invaliditetom", kaže ona. „Osim toga, mogle bi da imaju posla sa potpuno drugačijim tipom tela".

Ali ipak, pozivi nisu prestajali, i Sent Džonova je počela da razmišlja o tome da ti ljudi zaslužuju da se prema njima ponaša kao prema seksualnim bićima. S toga je 2010. pokrenula Sensual Solutions, firmu iz Vankuvera koja unajmljuje „instruktore" za intimnost, koji pomažu ljudima sa invaliditetom da istražuju svoju seksualnost.

„Kakve usluge nudite", pitala sam.

Napravila je pauzu, pre nego što je svojim najdiplomatskijim tonom rekla, „obrazovne usluge". Usledio je smeh, koji je nagovestio da je pristup krajnje fizički.

Sa cenom od 225 dolara za sat vremena, na njihovom sajtu su navedene tri različite „obrazovne" prakse: masaža i telesni rad, obuka i isceljenje, i tantra. To u suštini znači bilo šta, od maženja, masaže, ljubljenja i dodirivanja bez odeće.

Jedna od instruktorki Sensual Solutions je dvadesetdvogodišnja Tarin, koja koristi pseudonim da bi sačuvala svoj dnevni posao. Priznaje je da su razlike između njenog posla i posla prostitutke „zamagljene", sa definišućim faktorom da se instruktorke intimnosti obično ne upuštaju u snošaj, niti izvode oralni seks. Umesto toga, Tarin kaže da njen posao najčešće podrazumeva maženje i mapiranje tela, što znači da uz pomoć fizičkog kontakata pomaže ljudima da otkriju erogene zone na svom telu.

„To su često mesta za koja mislim da bi većina ljudi mislila da su prijatna, da nisu toliko fokusirani na orgazam putem stimulacije genitalija", kaže ona.

Za Dejva su to njegove uši.

Naginje glavu na stranu, i nesvesno rukom hvata svoju ušnu školjku, dok priča o grickanju, žvakanju i češkanju koji su za njega erotični. „Ali ne dodirujem sada uvo zbog toga", pojašnjava on, pre nego što šeretski dodaje, „Ali možda i jeste. Možda bi mogla malo da razmisliš o tome"?

Dejv je imao ukupno osam sesija obuke sa Sensual Solutions , ali poslednji sastanak naziva „časom obuke" za aktivističku grupu koju je zajedno sa još nekim ljudima osnovao pre nekoliko godina. Dejvidov cilj je da provodeći vreme sa instruktorkama intimnosti razvije kompetentnu obuku za orijentaciju za svakoga ko želi da bude intiman sa ljudima ograničenih mogućnosti.

„Govorimo o stvarima kao što je pomoć prilikom kretanja, o tome šta da se radi sa urinarnom kesom, i o stvarima kojih treba biti svestan: o grčenju, senzacijama, bolu, komunikaciji, kako rukovati određenom opremom, i generalnim operativnim postupcima".

Stav o seksu ljudi sa invaliditetom se razlikuje od zemlje do zemlje. Na primer, u Sjedinjenim Državama je terapija sa surogat partnerom legalna od 2003, dok je u Kanadi priznata samo kada se radi o začeću (Surogat partnerstvo u SAD je istraženo u Sesijama, filmu iz 2012, koji je baziran na životu Marka O'Brajena, pesniku iz Berklija, Kalifornija, koji ima cerebralnu paralizu i piše o seksu ljudi sa invaliditetom, a pisao je i o svom iskustvu gubitka nevinosti sa surogat partnerkom, kada je imao 30 i nešto godina). U Izraelu, na pitanje seksa ljudi sa invaliditetom se gleda sa medicinskog stanovništva, i na uglednim klinikama za seksualnu terapiju postoje programi „učenja iz iskustva". U nekim evropskim zemljama, kao što je Holandija, ljudima sa invaliditetom vlada 12 puta godišnje obezbeđuje i finansira posetu seksualnih radnica i radnika.

„Tako da bi bilo sjajno da ovde postoji nešto između", kaže Sent Džonova, iako misli da su u ovom trenutku to samo puste želje, zbog novog Zakona o zaštiti zajednica i eksploatisanih osoba. Donešen u novembru 2014, ovaj zakon je zasnovan na švedskim zakonima o prostituciji, po kojima nije nezakonito nuditi seksualne usluge, ali je nezakonito koristiti ih.

„Ja poznajem zakon, kaže Sent Džonova, i kaže da jedna od klauzula stavlja van zakona reklamiranje seksualnih usluga za druge osobe. „Ne mislim da potpadamo pod tu kategoriju kao takvi, a to je zato što se na nas poziva dosta terapeuta za veze i lekara".

Jedan od lekara koji radi u oblasti seksualne medicine je dr Stejsi Eliot. Ona odmah izražava saosećanje za seksualne potrebe svojih pacijenata, ali je svesna pravnih začkoljica vezanih za ovu temu.

„Unajmljivanje seksualne radnice i dalje je nelegalan čin", kaže ona, pre nego što gotovo sa žaljenjem dodaje, „Nije nam dozvoljeno da predožimo korišćenje seksualnih usluga van ustanove, ali svakako ohrabrujemo pacijente da se obrate potencijalnim izvorima koje otkriju sami. Ali po zakonu ne smemo da se mešamo u to".

Umesto toga, dr Eliot ističe napore vankuverske Službe za rehabilitaciju seksualnog zdravlja, jedinog terapeutskog centra takve vrste u Kanadi, u kojoj tim doktora i medicinskih sestara radi zajedno na seksualnom zdravlju. „Mislim da najbolji posao obavljamo u okviru sistema zdravstvene zaštite, kojoj pacijenti imaju pristupa bez troškova".

Iako su cene Sensual Solutions pozamašne, Sent Džonova veruje da je iskustvo fizičkog dodira blagorodno. Kaže da to podiže samopouzdanje klijenata – naročito ljudi koji imaju malo ili nimalo seksualnog iskustva.

To nije slučaj sa Dejvom.

On je imao 19 godina kada je postao invalid, na „vrhuncu svog seksualnog života", kako on to opisuje. Ipak, na trenutak je zastao i pogledao kroz prozor, pre nego što mi je uputio ironični pogled. „Imao sam mnogo više zadovoljavajućih seksualnih iskustava nakon povrede nego što sam ih imao pre".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu