Svaštara

​Ljudi su nam ispričali šta je najgore što su uradili svojim roditeljima

Roditeljstvo je najteži posao na svetu, čak i kad vas vaša deca ne sabotiraju na svakom koraku.
12 Maj 2016, 5:46am
foto: aaronbelford inc via Stocksy

Kad smo mi u pitanju, naši roditelji su dali sve od sebe. Naravno, detinjstva većine nas nisu bila slika Normana Rokvela, ali ispali smo kako treba, zar ne? A nije da smo im olakšali posao. Roditeljstvo je najteži posao na svetu, čak i kad vas vaša deca ne sabotiraju na svakom koraku.

Pitali smo ljude šta je najgore što su uradili svojim roditeljima. Neki se i dalje osećaju krivim zbog tipično tinejdžerskog ponašanja kao što je laganja i iskradanje iz kuće. Drugi su, međutim, odlazili korak dalje i činili gnusne radnje zbog kojih klinac iz "Problematičnog deteta" izgleda kao jedan od Fon Trapovih.

PRAVIO SAM SE DA SAM SUICIDALAN

Išao sam u sedmi razred i za neka četiri meseca sam se ugojio sa 40 na 70 kila. Sva popularna deca sa kojima sam se družio su mi okrenula leđa, počela su da me maltretiraju i zaskaču svake nedelje. Jedne noći su mi na telefonskoj sekretarici ostavili poruku da će da me ubiti ako sutradan budem došao u školu. Sve se to, naravno, desilo nakon što su čitavu školsku zgradu ukrasili grafitima "Aleks je pičketina" i kukastim krstovima.

Obrisao sam poruku pre nego što bi je čula moja majka. Već mi je pravila probleme u školi zbog svega toga i nisam želeo još nevolja na vratu. Umesto toga, naredno jutro sam joj rekao da ne želim da idem u školu... zato što želim da se ubijem. Nije mi poverovala, tako da sam uzeo nož i zapretio joj da ću se povrediti. Naravno, kad je pokušala da interveniše, počeo sam da mašem tim nožem ka njoj samo da bih joj dokazao da sam ozbiljan. Kad mi je poverovala, mirno sam otišao na psihijatrijsko odeljenje gde sam ih ubedio da me zadrže na 30-dnevnom posmatranju.

_Pročitajte i: "_**_Kako preživeti roditelje i familiju na Fejsbuku"_**

To takođe nije bio poslednji put da sam lažirao tako nešto. Do svoje 14 godine, završio sam na psihijatrijskom odeljenju 13 puta. Tek sam nedavno saznao da je moja majka zbog toga morala da proda stan kako bi pokrila sve moje zdravstvene troškove. Platila je više od 250.000 dolara i od tada iznajmljuje stan jer se nije oporavila od tog finansijskog udarca. — Aleks, 27

PRETVARAO SAM SE PRED MAJKOM DA SAM PROVALNIK

Moj fudbalski trening u srednjoj školi bio je otkazan zbog kiše. Čim su se časovi završili, uleteo sam u autobus, što skoro nikad nisam radio tokom godine, i usred oluje stigao u praznu kuću. Ostavio sam ranac u svojoj sobi i otišao pravo u kupatilo.

Zatim sam čuo kako se otvaraju vrata garaže. To je bila moja majka koja se vraćala sa posla i brzo sam shvatio da nije bilo nikakvih očiglednih dokaza da sam ja, ili bilo ko drugi, u kući. Zato sam u toj situaciji uradio ono što bi uradio svaki tinejdžer koga piče hormoni: pogasio sam svetla, sačekao u tišini dok je nisam čuo ispred kupatila, a zatim počeo da se vrištim kao pobesneli majmun na amfetaminima.

Moja majka je nekim čudo uspela da vrisne glasnije od mene. Čuo sam kako je palo nešto teško na pod, a zatim nju kako je odsprintala do spavaće sobe, gde je, kasnije sam saznao, krenula da traži revolver mog oca. Ali, ja sam brzo izašao i obznanio svoje prisustvo, na šta je ona odgovorila živopisnim psovkama obično rezervisanim za mornare i Ala Sverindžena.

Shvatio sam da je ispustila kesu sa namirnicama i da u kesi mora da se razbila flaša nečega, pošto se na podu nalazila velika lokva. Obrisao sam je i krenuo da sklanjam sve ostalo na mesto kad je moja mama konačno izašla iz spavaće sobe. Bila je crvena u licu i tresla se, i to je bilo najbliže što sam video da se nekom ljudskom biću puši iz ušiju. Na kraju je jedva uspela da izgovori: "Kako se usuđuješ... ne možeš tako... ti govno malo, upišala sam se zbog tebe!" Trebalo mi je nekoliko minuta da shvatim da se ništa nije razbilo u kesi sa namirnicama. — Majkl, 30

NADROGIRALA SAM MAJKU

Moja prijateljica je ostala da prespava kod mene, a nas dve smo želele da izađemo napolje i pušimo travu sa starijim prijateljem koja je trebalo da nas pokupi. Bile smo tada mlade i niko naših godina nije vozio, tako da bi moja mama odmah znala da se radi o starijem liku kad bi nas pokupio i ne bi nas pustila. Zato sam nam svima napravila toplu čokoladu i rastvorila pilule za spavanje u maminoj. Ona, međutim, nije želela da pije toplu čokoladu u devet uveče, a ja ionako tako nešto nikad nisam radila, pa je bila veoma sumnjičava. Nije mi uspelo, ali to zapravo nije bio jedini put da sam je nadrogirala.

Pravila sam kolače sa vutrom za jednog svog dečka, a kad mi je ona tražila da i ona proba (ne znajući da su začinjeni), dala sam joj dva kolača da ponese na posao za užinu kasnije. Mislim da je jedan čak dala šefu. Moram da prestanem da drogiram svoju majku. — Jeri, 26

PRAVIO SAM SE DA SAM POVREĐEN

Kad sam imao 10 ili 11 godina, imao sam kratkotrajni običaj da, u slučajevima kad nešto nisam hteo da radim ili mi je bilo dosadno, lažiram ozbiljnu povredu. Kad su jednom odvezli povređenog klinca u bolničkim kolima sa mog fudbalskog treninga za petliće, dopala mi se frka koja se nadigla oko njega, tako da sam sledeće nedelje lažirao iščašeno rame od velikog udarca i svi su u to ladno poverovali. Izašla su ambulantna kola, a ja sam bio srećan što sam i ja dobio dužnu pažnju, baš kao i što nisam morao da treniram ostatak dana. U bolnici su, naravno, utvrdili da mi ništa ne fali i poslali me kući rekavši mojim roditeljima da mi drže obloge sa ledom i tome slično.

A onda sam kasnije istog leta, dok sam se igrao napolju, lažirao da sam pao sa bicikla i samo ležao na putu sve dok slučajni prolaznik nije zaustavio kola i utrčao u kuću da pozove moju majku. Upotrebili su stare brojeve Nacionalne geografije da mi imobilišu nogu, a kad smo stigli u bolnicu, opet su utvrdili da moja butna kost zapravo nije slomljena. I dalje sam se držao svoje priče, glumio da ćopam na štakama neko vreme kako bi ih sve ubedio. Tek kao odrastao čovek shvatam kakve sam sve monumentalne dugove napravio svojim roditeljima samo zato što sam se ponašao kao mali kreten.— Džordž, 31

POBEGLA SAM OD KUĆE

Dok sam bila dete, moja majka je uvek bila super zaštitnički nastrojena prema meni. Čak i dugo nakon što sam napunila 18 godina, kad bih izlazila, zvala bi me na svakih sat vremena ili dva da pita jesam li dobro.

Konačno mi je to jednog dana dojadilo i odlučila sam da uzmem svoj mercedes (registrovan na majčino ime) i pobegnem. U stvarnosti sam samo boravila po kućama svojih prijateljica. Negde oko treće nedelje, ona je potpuno odlepila od brige i zvala bukvalno svakog kog znam. U to vreme sam još išla na fakultet, ali mislim da nije znala raspored mojih predavanja, tako da je samo banula u školu i napravila veliku scenu sve dok se nisam pojavila. Počela je da mi drži lekciju o tome kako će me prijaviti na odvikavanje od zavisnosti (što je bilo smešno, jer se tada nisam ni drogirala). Oduzela mi je ključeve od kola, tako da sam samo bacila svoj telefon i pobegla sa nekim bendom na turneju. Izbivala sam iz kuće skoro tri meseca. Kad se danas setim svega, deluje mi prilično kretenski. — Džejmi, 25

SLOMILA SAM MAJCI REBRA

Nisam se baš dobro slagala sa majkom dok sam odrastala, naročito kao tinejdžer, što mislim da je prilično čest slučaj između majki i ćerki. Jednog dana kad sam imala negde 15 godina, posvađale smo se oko nečeg glupog u kolima. Zaustavila je pored jebenog autoputa i naterala me da izađem iz kola. Ja sam to i uradila, otišla pešice do najbliže benzinske stanice i pozvala prijateljicu koja me je na kraju odvezla kući — ali ne pre nego što mi je dala malo da popijem.

Bila sam toliko pripita i besna da sam se, čim sam ušla u kuću, upustila u fizičko razračunavanje sa svojom majkom i gurnula je tako krhku – nema više od 40 kila – na zid, zbog čega je slomila skoro sva rebra. Ona me je rodila, a ja sam joj uradila tako nešto. Danas, 12 godina kasnije, nas dve se tome samo smejemo, ali imam sreće što me uopšte još voli i da toga dana nije pozvala policiju da me uhapsi.— Moli, 27

LAŽIRALA SAM RUŽNE TETOVAŽE

Imam tonu tetovaža i konstantno podjebavam majku, koja živi na drugom kraju zemlje, tako što joj šaljem fotošopirane fotografije na kojima izgleda kao da sam istetovirala neke od najgorih novih tetovaža na svetu. Jednom sam je tako ubedila da sam na vratu istetovirala Vajlija Burpa, psa iz crtaća An American Tail: Fievel Goes West.— Pet, 28

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu