FYI.

This story is over 5 years old.

vesti

​Pitali smo stručnjake šta bi bilo da Donald Tramp postane predsednik

Petak je ujutro, 20. januar 2017. Dan inauguracije. Donald Džon Tramp polaže ruku na bibliju i pred zaprepašćenom Amerikom zaklinje se da će „čuvati, poštovati, i braniti ustav Sjedinjenih država."
Composite image via Smithsonian and Gage Skidmore

Petak je ujutro, 20. januar 2017., dan inauguracije. Donald Džon Tramp polaže ruku na bibliju i pred zaprepašćenom Amerikom zaklinje se da će „čuvati, poštovati, i braniti Ustav Sjedinjenih država."

Kako smo došli do te tačke nije važno. Pravo pitanje je šta će se sad desiti, jebote?

Da bismo došli do makar načelnog odgovora, moramo da pogledamo u prošlost. Kao što je britanski TV naučnik Džejms Burk jednom prilikom rekao , „Zašto gledamo u prošlost da bi se pripremili za budućnost? A gde bismo drugo gledali?" Možda sve ovo zvuči zlosutno, ali radi se o predsedničkom mandatu čoveka poznatom po otpuštanju ljudi na TV programu.

Reklame

Istoričar Brajan Balo sa Univerziteta Virdžinija pristao je da porazgovara sa nama o tome da li bi Trampov predsednički mandat zaista bio do te mere kataklizmičan kao što zvuči. Zašto biste slušali šta Balo ima da kaže? Za početak, on je specijalista za američku politiku 20. veka, i vodi popularnu istorijsku radio seriju Backstory With the American History Guys ; takođe, kad smo dogovarali intervju izneo je predviđanje povodom Trampa koje se u međuvremenu ostvarilo.

Tokom prepiske, Balo je istakao da Donaldov manjak dlake na jeziku obično radi njemu u korist. „Tramp će uskoro oplesti po osobi ili organizaciji koju veći deo javnosti ceni, poštuje, ili sažaljeva, ali taj mu napad neće dobro proći."

Dan posle te razmene Tramp se zaleteo i prozvao senatora i ratnog heroja Džona Mekejna govoreći na forumu u Ajovi. „On je heroj samo zato što su ga zarobili. Ja više volim heroje koji ne daju da ih zarobe, OK?" (Mekejn je, kao što se možda sećate, proveo pet godina kao ratni zarobljenik u Vijetnamu, i odbio da mu se skrati kazna uprkos redovnom mučenju i batinanju.)

Kao što se moglo i očekivati, Tramp se ovde značajno opekao. Čak su se od njega ogradili i republikanci koji do tada nisu bili spremni da osude klovnovskog kandidata svoje stranke.

Enough with the slanderous attacks. — Jeb Bush (@JebBush)July 18, 2015

The difference between — Mitt Romney (@MittRomney)July 18, 2015

VICE: Zamislimo da je Tramp predsednik. Hipotetički gledano, kako smo dotle došli?

Reklame

Brajan Balo: Donald Tramp – kao i voditelji konzervativnih radio programa koji su eksplodirali u popularnosti tokom devedesetih, npr. Raš Limbo – podseća nas da postoji značajan procenat američkog biračkog dela koji se oseća potpuno zapostavljen od kandidata obe stranke. Republikanci kao i demokrate greše ako pretpostavljaju da niko ne sluša to što Donald Tramp ima da kaže, baš kao što su neki mislili tokom devedesetih da Raš Limbo ni do koga nije dopirao. Ovi ljudi apeluju na frustraciju koja se može izraziti vrlo prostim pitanjem, a ono glasi: Kako je moguće da jedna vojna i ekonomska sila kakve su SAD dospe u ovakvo stanje? A „ovakvo stanje" definišite po slobodnom izboru.

O čemu bi Tramp govorio prilikom inauguracije?

Prvo što bismo čuli, ironično, bilo bi da „zemlju moramo ujediniti". Pokušaće da se obrati svakom Amerikancu. Mislim da ćemo to čuti, između ostalog, zato što će tokom generalnih izbora morati da pruži ruku raznim grupacijama ako misli da uopšte stigne do te inauguracije.

Mislim da će do te tačke već značajno odustati od ove agresivne retorike, ali nema predsednika koji nije pričao o ujedinjenju tokom inauguracije, ma kakvi bili izbori. Uzmimo Džordža (W.) Buša, koji je u žestokoj borbi jedva nekako osvojio drugi mandat, čak i on je prilikom inauguracije održao govor u kom je istakao da je predsednik svih Amerikanaca.

Znači, očekujete da Tramp pruži ruku drugoj strani?

Reklame

Mislim da će morati, u izvesnoj meri. Konkretno, moraće da privuče neopredeljene birače. Ne mogu da zamislim da će privući mnogo demokratskih birača, dakle ako dobije izbore, to znači da je nekako privukao neopredeljene. Među njima je mnogo umerenih republikanaca, umerenih demokrata, a oni najviše mrze političke međustranačke zavade.

A kako će tačno da privuče te umerene?

Mislim da je već govorio o odgovornoj fiskalnih politici tokom kampanje. Mnogi od nesvrstanih su fiskalno konzervativni, makar društveno i ne bili. Znači uštede i ukidanje programa socijalne pomoći, to bi moglo da mu privede mnogo različitih struja bliskih Republikanskoj stranci – ali naravno, to bi otpisalo brojne iz Demokratske.

Da li mislite da će na ljude uticati to što je on milijarder?

Hoće, i to ne samo zbog bogatstva. Neki misle da je za predsednika bitan taj njegov preduzetnički duh, ta nepopustljivost u pregovorima. Kandidat – ne predsednik, ali kandidat – koji je najbliže prišao tom idealu uspešnog poslovnog čoveka bio je, verovali ili ne, Mit Romni. I on je upravljao velikim firmama, to se uvek isticalo. Ali Romni je takođe tu imao i negativni publicitet jer je zatvarao američke fabrike i otpuštao radnike. Takva mu je bila priroda posla, ali samo kažem, retko koji privrednik-preduzimač nikad nije malo zaobišao zakon.

Sa kojim bi se izazovima Tramp suočio ako dođe na vlast?

Možda čudno zvuči, ali najviše problema bi mogao da ima u poslovnom svetu. Poslovni ljudi ne vole kad je predsednik provokativni populista. Naravno, ovo su grube generalizacije, ali široko gledano, krupnim korporacijama pogoduje predvidljivost i stabilnost. Vol Strit, berza, njima je potrebno da znaju na čemu su sa predsednikom. Ne bih rekao da će poslovna sfera rado prihvatiti jednog haotičnog političara.

Reklame

Ali zar ne vole ljudi to što je nekakav disident?

Ma kakav disident Tramp bio, pretpostavljam da bi pred sobom imao republikansku većinu u Kongresu. Oni bi od njega hteli da podrži tačno određena pitanja, a ne samo da izabere kad mu šta padne na pamet; želeli bi da se pogađaju za svaki glas.

Da li će Tramp moći da progura najavljene mere protiv imigracije?

Realno gledano, svaka prava reforma imigracionog sistema – bile to uredbe iz 1965. ili originalni zakon iz dvadesetih, ili Reganova reforma iz osamdesetih – morala bi da prođe kroz Kongres. A tokom izbora, neko poput Hilari Klinton svakako će pitati Trampa kako planira da se izbori sa Kongresom.

Možda je ovo glupo pitanje, ali kolike su šanse da ga glasači ne kazne?

Biračko telo ume da dozvoli dosta slobode izuzetno popularnoj figuri kad dođe na vlast, kao što su bili Ruzvelt ili Regan – ne mora da znači da će ga odmah pritisnuti. Naravno, čak i ako uzmemo da će Tramp postati predsednik, nezamislivo je da će usput moći da stekne i održi baš taj nivo popularnosti.

Da li je neki predsednik imao duži jezik od Donalda Trampa?

Mislim da bi najbliže poređenje bio predsednik koji je na kraju mandata imao rekordno nisku podršku među narodom: Hari Truman. Tokom prvog mandata niko nije verovao da bi mogao da ostane na vlasti, iz tog vremena je izreka to err is Truman. Mnogi su ga mrzeli.

Rekli ste da postoje i druge paralele između Trumana i Trampa?

Reklame

U neku ruku jeste sličan Trampu. Dobro je znao ko su njegovi birači, i uspeo je da izbori drugi mandat apelujući upravo na te delove društva. Trumana je volela radnička klasa, srednji i niži staleži, etničke manjine. Naravno, u to vreme su sindikati bili neuporedivo jači nego danas, ali u svakom slučaju on je znao kako da se obrati običnom čoveku. Po tome je sličan Trampu. Nije mario šta o njemu misle bogati republikanci u nekom odboru, ili sa demokratske strane liberalni intelektualci tipa Adlai Stivenson.

Znači, provocirao je ljude kao Tramp?

Niko ne provocira kao Tramp, to je za njega modus operandi , zbog toga i sad pričamo o njemu. Ne zato što je nešto postigao, ne zato što je pokazao političku veštinu ili se istakao kao vođa. Pričamo o njemu jer ume da privlači pažnju suludim provokativnim izjavama.

Dobro, kao nekad Truman, recimo da je i Tramp izdržao četiri godine na vlasti…

Šta sad, da nagađamo kako će osvojiti i drugi mandat? [smeh]

Pa ako je mogao Truman, može i on?

Neću da idem u tolike spekulacije. Samo kažem da je Truman znao kako da se obrati najširim slojevima društva, što mu je pomoglo u izbornoj kampanji.

Šta se može očekivati od predsednika koji „ume da pregovara"? To zvuči kao poželjna osobina, zar ne?

Pa, sposobnost za pregovore je vrlo lična stvar – možda je čovek u tome dobar kad sve karte drži u rukama. Recimo, kad Tramp sedne da dogovori sporazum o nekim nekretninama, uz njega su advokati i računovođe, on ima na raspolaganju sve što mu treba i kontroliše uslove pregovora. Dok predsednik retko pregovara iz tog položaja.

Reklame

Ima li takvih figura na čelu drugih zemalja?

Mnogi Amerikanci cene na primer Vladimira Putina, jer ume da lupi šakom o sto. Ali on to može sevi da dozvoli samo zato što sve drži pod kontrolom – tako je isto i Staljin nekad mogao da lupi šakom o sto tokom pregovora. Totalitarizam to dozvoljava, znate ono kad kažu „Pod Musolinijem vozovi nikad nisu kasnili." U Sjedinjenim državama, sa druge strane, bismo radije tolerisali da nam voz malo kasni nego da nemamo nikakvog učešća u vlasti. A učešće znači podela vlasti, koalicije, kompromisi – sve je to značajno drugačije od pregovora na kakve je jedan poslovni čovek navikao.

Imali smo glumce za predsednike, ali još ne zvezdu rijaliti programa?

Pada mi na pamet Hjui Long, jedan jako živopisan guverner Luizijane koji se kandidovao za predsednika na socio-ekonomskoj platformi „Podelimo bogatstvo". Imao je vrlo specifičan pristup, i raznolike stavove. Na primer, zalagao se za rasnu segregaciju, ali ujedno je promovisao radikalne reforme poreskog sistema kojima bi se prinudno izjednačile razlike u primanjima. Bio je izuzetno popularan u Luizijani, između ostalog zato što je gradio puteve i zalagao se za prava običnog čoveka.

Džordža Vašingtona su sledbenici obožavali, zar ne?

Baš sam njega hteo da pomenem! Možda nije trebalo jer je on uspeo da se izdigne iznad konkurencije kao ratni heroj, kao rođeni vođa, posebno u prvom mandatu. Ali svakako je postojao i kult ličnosti Džordža Vašingtona, dobro je poređenje.

Ali nije baš održivo u poređenju sa Trampom…

Slažem se. Danas je funkcija predsednika značajno drugačija. U ono vreme ljudi jesu sledili Vašingtona, ali nisu očekivali da ih Vašington zabavlja.

Da li je moguće da Trampov predsednički mandat bude dosadan?

Evo šta meni pada na pamet kad se radi o predsedniku Trampu: treba nam ustavni amandman koji će omogućiti da se mandat „otkaže" ako narodu postane dosadno, kao što TV kuće otkažu seriju čim opadne gledanost. Zašto ne bismo tako i sa predsednikom? Sve da zavisi od rejtinga. Galup i Nilsen statistika da odredi kad će Tramp biti izbačen iz Bele kuće. Čak i reprize bi sigurno bile dobro gledane, ljudi bi se navukli.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu