​Irački Džon Stjuart ismeva ISIS

Svaka vrsta ekstremizma inspiriše satiru. Možda je zato The Al-Basheer Show – iračka verzija The Daily Show Džona Stjuarta – tako popularna u zemlji koju muči versko nasilje, sistemska korupcija, i uspon islamističke grupe poznate kao ISIS.

Ovaj program, koji se emituje putem Jutjuba i iračkih TV kanala, pokušava da stvori bolji i jači Irak tako što izlaže podsmehu sve ono što ga opterećuje. Gleda ga 19 miliona ljudi svake nedelje, više od polovine stanovništva Iraka. Nikoga ne iznenađuje činjenica da je u pitanju jedna od najpopularnijih emisija među mladim Iračanima.

Sreo sam Ahmada Al Bašira, osnivača i voditelja ove serije, kao i Husama Hadija, njegovog izvršnog producenta, u njihovoj kancelariji u Amanu, prestonici Jordana.

Ahmad je nosio pamučnu košulju raskopčanu dovoljno da prikaže vrh maljavih grudi - na ekranu je ova j irački selebriti više uglađen. Nekada je radio kao TV reporter i voditelj političkih programa, ali prešao je na komediju kad je shvatio da tradicionalne vesti nisu bile pravi način za njega da dopre do publike. Husam, masne kose i sa cigaretom na usnama, počeo je kao producent crtanih filmova i dečijeg programa.

Njih dvojica su se upoznali preko Fejsbuka, i pošto su shvatili da dele veru u iračko bolje sutra, počeli profesionalno da sarađuju. „Ahmad je rođeni komičar, ali format standardnog programa ga je ograničavao," kaže Husam. „Ja sam kao samostalni producent mogao da mu ponudim ono što je nedostajalo."

Dve godine su radili na konceptu emisije, da bi emitovali prvu epizodu krajem avgusta 2014., neposredno pošto je ISIS bez problema oterao iračku vojsku iz Mosula. Bio je to težak trenutak za zemlju, ali idealan za Ahmada i Husama; njihov tim obilno su inspirisali kako ISIS tako i greške režima bivšeg premijera Nuri al-Malikija.

_________________________________________________________________________

Pogledajte dokumentarac o hevi metal sceni u Bagdadu

_________________________________________________________________________

„ISIS smo predstavili kao obične smrtnike," kaže Husam. „Pokazali smo ljudima da oni ne samo što ratuju, nego nekad i plaču ili gladuju. Vratili smo ih u realnost. Kad su ljudi počeli da na ISIS gledaju kao na dobar vic, shvatili su da nije nemoguće pružiti im otpor."

„Taj humor mora da se održi da bi se Irak nosio sa neprijateljima," dodaje Ahmad.

Većina Iračana je iskusila bar dva rata. Bombaši-samoubice i teroristički napadi su postali svakodnevica. „Ono što se desilo u Francuskoj, sa napadom na Šarli Ebdo, u Iraku se dešava konstantno," kaže Husam. „Čovek bukvalno naiđe na leš par puta nedeljno."

Kada je za dlaku izbegao napad bombaša-samoubice, Ahmad je odlučio da najzad napusti Irak i pređe u Jordan zajedno sa još 700,000 izbeglica . „Samo sam se zatekao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, ali to je bila kap koja je prevršila čašu. Nisam mogao više tako da živim."

Irački mentalitet je izmenila ova konstantna pretnja smrću. I Ahmad i Husam ističu da ljudi više vole da žive opušteno nego da večito brinu da li će ih neko dići u vazduh.

„Uvek može da me zakači eksplozija ili atentat, zato bolje da živim punim plućima i boli me dupe za sve ostalo," kaže Ahmad. „Osamdeset posto Iračana tako misli, što se i vidi iz popularnosti naše serije. Mi samo otvoreno govorimo ono što većina ljudi misli."

Ahmad je sunit a Husam je šiit. Kao većina izgnanih Iračana, propatili su zbog sektaškog nasilja koje divlja u njihovoj zemlji. Husama su četiri sata držali kao taoca naoružani ekstremisti u Bagdadu, a Ahmadovog oca i petn aestogodišnjeg brata su ubili šiitski militanti. Oteli su i njega, ali je 40 dana kasnije porodica uspela da skupi pare za otkup. „Sunit sam kome u ličnoj karti piše da je rođen u Ramadiju. Šiitskoj miliciji to je dovoljno za smrtnu presudu," kaže Ahmad.

Prob lem verskog nasilja u Iraku je tema kojom se ovaj dvojac često bavi. „Bili smo pod diktatorom 35 godina, tako da posle Sadama nismo imali iskustva sa demokratijom - nismo uspeli ni da definišemo šta to znači," kaže Husam. „Sad su političari u sprezi sa verskim grupama, tako da u Iraku demokratija ispada isto što i teokratija."

Tokom prve sezone svog programa, Ahmad se eksplicitno izrugivao sveštenstvu i političarima koji podstiču sektaške podele u Iraku. Sarkazmom i seksualnim aluzijama započeo je revoluciju. „Prvi smo u Iraku kritikovali vlast i verske vođe kroz satiru," Ahmad ponosno kaže.

Sadržaj je bio neutralan, otvoreno su ismevane sve moguće milicije i religijski ekstremizmi od kojih Irak pati. To je bila novina za iračku televiziju, gde vesti i sav ostali medijski sadržaj diktiraju pro-suni, pro-šia, ili pro-hrišćanski kanali."Nažalost, u Iraku ne postoji nezavisna ili umerena struja u medijima koja ljudima nudi istinu," kaže Husam.

Kad se u pretraživač upiše Ahmadovo ime praćeno arapskim slovom „šin" (ekvivalent slova S), prvi ponuđen upit je dilema da li je on sunit ili šiit. „To samo govori u prilog našoj emisiji, to što do danas nisu sigurni kojoj verskoj sekti pripadam. Ono što mi nudimo je namenjeno Iračanima, nije religijski orijentisano," kaže on kroz smeh. „Ali malo mi je i tužno što toliko ljudi gugla to pitanje. Zašto ih zanima koje sam vere? Ako je istina ono što govorim, zar je bitno da li sam sunit, šiit, ili hrišćanin?"

Ekipa od devetnaest članova, mešavina iračkih sunita, šiita, hrišćana i kurda, snima program u Amanu da bi izbegli napade tj. da im niko ne bi ugrozio slobodu izražavanja. I Ahmad i Husam su primili brojne pretnje od militanata i terorista; iako se nadaju povratku u Irak, ne misle da je to realna mogućnost. „Kako stvari stoje, nikad više neću otići tamo," kaže Ahmad smrknutog izraza lica. „Živim za dan kad ću moći da se vratim u svoju zemlju i ponovo snimam u Bagdadu sa istim mirom i slobodom koje imam ovde."

Po završetku prve sezone, jedna iračka TV mreža je ponudila milion dolara da bi emitovala drugu, ali Al-Bašir Šou je ostao u nezavisnoj produkciji. „Ne možete da zamislite koliko nam je teško bilo da odbijemo tih milion dolara, ali nije namera bila da se obogatimo," kaže Husam. „Hteli smo da napravimo nešto iskreno."

Naknade od kanala koji preuzimaju prenos serije i emituju ga u Iraku pokrile su troškove prve sezone, ali Husam i njegova produkcijska kuća morali su sami da finansiraju dalji rad.

Druga sezona trebalo bi uskoro da počne, ali Husam se još muči da sklopi finansijsku konstrukciju. Nada se da će prihodi od reklama, YouTube poseta (od početka maja, posete iz Iraka biće vrednovane) i SMS servisa biti dovoljni da bi emisija nastavila da postoji. Prošle godine, SMS ugovori su im poništeni jer nisu ispoštovali vladajuću partiju, što Ahmad i Husam vide kao potvrdu uspeha.

„Ako premijer i predsednik Iraka gledaju svaku epizodu i plaše se onoga što će čuti, to znači da smo pobedili," kaže Ahmad.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu