​Prestanite sa fotografisanjem beskućnika

FYI.

This story is over 5 years old.

vesti

​Prestanite sa fotografisanjem beskućnika

Fotografija beskućnika koju snimite o vama govori samo jedno: da ste kreten.
04 Decembar 2014, 3:44pm

Jedno od mojih zaduženja u VICE Australija je i sređivanje elektronske pošte. Ako ste nam u poslednjih par godina napisali mejl, sve su šanse da ste imali posla sa mnom. Žao mi je što vam nisam odgovorila. Stvarno primamo puno mejlova. U većini slučajeva, to je jedna od baš lepih prednosti ovog posla.

Pruža mi se prilika da vodim polu-anonimne razgovore sa potpunim strancima, čitam puno izvrsnih tekstova novih autora i prisvojim za sebe sve one slatke pozivnice za žurke povodom otvaranja nekog bara pre nego što bilo ko od kolega u kancelariji uopšte stigne da ih vidi. U isto vreme sam i osoba koja pregleda većinu poslatih fotografija.

One su ponekad sjajne, a ponekad baš i nisu. Ali da ne budem prestroga – jebi ga, nije mala stvar biti dobar u bilo čemu. Međutim, u poslednjih godinu dana primetila sam vrlo uznemiravajući trend od kojeg podjednako pate i najbolji i najgori: fotografisanje beskućnika. Pojma nemam šta je te ljude navelo da pomisle da je umetnost kad slikaš nekoga kome se život srušio. U 99 odsto slučajeva, fotografi time samo pokazuju koliko su lenji i savršeno neubedljivi.

Ulični fotograf stalno balansira na varljivoj granici između umetnika i nakaze i to je nešto sa čim se čak i oni najbolji među njima bore svakog dana. Nije tajna da ćete u većini slučajeva snimiti bolju fotku neobične ili zapanjujuće pojave ako subjekat nije svestan da ste tu.

Ali kod beskućnika nema ničeg neobičnog, ni zapanjujućeg. Nije to neki nadrealan trenutak u vremenu koji možete da uhvatite i onda iskoristite da biste pokazali do koje mere je surov svet u kojem živimo. Neobično bi bilo da vidimo psa u vreći za spavanje, a kad neko živi na ulici, onda je to realnost za milione.

Ruku na srce, ljudi koji šalju foto reportaže u kojima onako usput dodaju i ovakve fotografije najverovatnije ne žele da ispadnu skotovi. Ili se barem nadam da je tako. Pre bih rekla kako su uobrazili da su provokativni ili poetični. Ali nema tu provokativnosti – za mene je to lenjost. Niste stvorili nikakvu novo umetnučko delo time što ste uslikali nekoga ko je imao manje sreće od vas. U najboljem slučaju, ispašćete pasivni posmatrač, a u najgorem grabljivac. Ne stiže se do sopstvenog iskustva tako što se pokrade tuđe. Fotografija beskućnika o vama govori samo jedno: da ste kreten.

Ako vam je cilj da skrenete pažnju na stanje u kojem se nalazi zdravstvo, na zloupotrebe, sve veće troškove stanovanja ili mentalno zdravlje ljudi, onda to i uradite. Provedite neko vreme sa ljudima, razgovarajte sa njima, osmislite neki plan i poruku koju ćete sami uobličiti i onda se tome posvetite. I to je već interesantno. A fotkanje tamo nekog tipa koji se obeznanio u parku ništa ne poručuje, već samo nervira.

Umesto zaključka vam kažem: ako stvarno verujete da to vaše sranje za koje mislite da je umetnost od vas zahteva da fotografišete beskućnike da biste svet prikazali onakvim kakav on jeste ili šta ti ja znam, onda ga nemojte slati meni.