Kasirke su krive za sve

Mesto u redu je svetinja u Srbiji. Ne samo zato što su ljudi umorili od javašluka koji je uspostavljen kao lajfstajl tokom devedesetih, nego i zbog toga što je i samo jedno mesto u redu tokom opšte bede, kojoj smo tepali sankcije, pravilo razliku između onih koji će imati brašna ili ulja i onih koji će ostati praznih šaka.

Danas namirnica ima dovoljno, ali nam za potpunu sreću nedostaje novac, pa su redovi pred kasama u super i hipermarketima postali između ostalog i mesta hodočašća onih koje razjeda frustracija. Na kraju tog reda hadžije iz marketa dočekuje neretko od života i "gazdinih" poniženja umorna kasirka.

(Gazda je zapravo poslodavac, ali ako ga tako zovete mogao bi se uvrediti misleći da ga smatrate mlakonjom meke ruke.)

"Šta je sad? Nestalo trake? Pa, jebote, kako uvek da nestane trake kad sam JA na redu? Al' si nesposobna! Što ne menjaš na vreme?!"

Ispijeni koji to viče ne larma jer žuri na posao, ili ženi i deci. On nema posao, a kod kuće ga čekaju samo ostareli roditelji od čijih penzija kupuje u marketu i čiji će stan naslediti kad umru. To će biti trenutak njegove slobode. Biće slobodan da proda stan i posveti se u potpunosti trošenju novca u kladionici.

Trake za štampanje računa je, naravno, nestalo jer postoji jedna velika zavera, kako protiv naroda, tako i protiv njega lično. Ta zavera postoji još od sankcija, ili malo pre toga – kad je njegov svet bio besmislen, jer kladionice nisu postojale. Nekada je to, doduše bila zavera svetskih razmera, ali sad je samo do kasirke koja ga namerno provocira.

Kasirku, kao što možemo videti, dozvoljeno je kamenovati, za sada samo verbalno. Ona mora da ćuti jer će u suprotnom izgubiti posao. Mušterija je u privatnom sektoru zaista uvek u pravu, ona gazdi donosi novac, dok ga kasirka samo oduzima, i to se zove – plata.

U socijalizmu su službenici državnih institucija radili iza šaltera zaštićenih ogromnim staklima na čijem je dnu bio polukružni otvor. Da bi građanin mogao da kaže šta želi, morao je da se sagne, dobro da savije kičmu pred činovnikom. Toga nema više, ali danas, bolje od stakla i ponižavajućeg saginjanja, državne činovnike štite partijske, što će reći rođačke i prijateljske veze koje su ih i dovele iza šaltera. Ako na njih vičete, može se dogoditi da nikada ne završite posao zbog kog ste došli pred šalter.

Zato nagomilani bes bez zadrške možete iskaliti na radnicima u takozvanom privatnom sektoru, jer tamo ili rade kako im se kaže ili mogu da odu gde je bolje.​

Ali, ko je to tamo među bombonjerama i finom čokoladom? Po svim kriterijumima, ona je uspela u životu, nema ni blizu trideset, završila je fakultet, lepa i skockana (ne samo zato što to nalaže firmin dreskod). Zajedljivci, doduše, misle da je ljubavnica Big Giant Head-a koji je si-i-ou za sektor jugoistočne Evrope. To je muči, ali glumi da je ne dotiče jer se o mnogim uspešnim mladim ženama tako misli. Za to su, ona zna, krive neuspešne žene, polupismene kasirke, na primer, koje nedovoljnim obrazovanjem i ružnoćom daju punu šaku municije za paljbu onima koji misle da se do zvezda može stići samo preko šefovog kreveta.

Dok bira kojim će se čokoladnim grehom zasladiti (ali samo jednim, da se ne ugoji), ona zavodljivo pevuši uz Severinu koja sa zvučnika u marketu poručuje nešto o ženskoj odlučnosti da se osveti za prevaru, ljubavnu, dabome. Prethodno je dobro izribala mlohavu tetku koja radi na delikatesima jer joj je previše debelo nasekla pečenicu.

Sada se njiše prema kasi pred kojom nema nikakvog reda, koja čeka samo nju, rafovi krcati robom između kojih prolazi pevaju o njenoj solventnosti. Na kraju puta, s ogromnim izrascima na davno apdejtovanoj frizuri, čeka je kasirka koja će je iznervirati za tri, dva, jedan…

- Kako pogrešan pin? Nemoguće da je pogrešan pin? 'Oćete da kažete da ne znam svoj pin? Znate li vi uopšte šta je pin? Ma čekajte, to nije ta kartica.

Dogodi se ponekad da se neki roditelj prevari, ili jednostavno nema alternative, pa dođe u market sa malom decom. Velika je to muka, i za decu i za roditelja i za kupce, jer zna se – red je svetinja.

Srbija se, barem formalno, iz petnih žila trudi da poveća natalitet, pa su deca, opet barem formalno, maksimalno zaštićena propisima. Jedno od takvih (ne)pisanih pravila je i da se roditelji s decom, na mestima gde se stvaraju redovi, propuštaju preko reda. Ima tu zloupotreba, kao i svuda, poneko zaista bez preke potrebe vodi decu u čekaonice ili markete, ali većina zaista nema izbora.

Kasirkino "propustite tu/tog ženu/čoveka s kolicima" uglavnom glatko prolazi, ali se može čuti i: "Vuku decu sa sobom samo da bi prošli preko reda."

- Zaista nema potrebe, sačekaćemo, kaže roditelj.

- Molim vas, prođite, kaže kasirka.

Sada je kupac, koji se posle dugog čekanja u redu konačno našao pred kasirkom, u grdnom problemu. Gunđao je strastveno, i bogoradio predano dok je najavljivao svoj šou, ali je deo publike, čekači ispred njega, već otišao pošto su završili sa kupovinom. Ipak, ne sme da razočara one iza sebe koji nisu možda upoznati s ekspozicijom i zapletom drame koju je napisao, režirao i u kojoj glumi glavnu ulogu, ali su ipak stigli na vreme da vide kulminaciju.

Uostalom, i oni dugo, predugo čekaju u tom redu, nezadovoljni, čak nezadovoljniji od njega, i očekuju od njega da pravedenički progovori u njihovo ime.

- Vi radite svoj posao, vidite da neće preko reda, kaže kupac.

- A što da ne prođe, ko ste vi da određujete?, pita drugi kupac.

- Reče da će sačekati, javio se i treći kupac.

- Sram vas bilo, zar tako s decom, umeša se i četvrti kupac.

- Zašto, pa niko ih nije terao da imaju decu, kaže prvi kupac.

- Molim vas, propustite dete, kaže kasirka.

- Jel' vi radite za kasom ili u socijalnoj službi?, pita kasirku peti kupac.

- Kako možete tako s našom decom, drugi se kote, a mi odumiremo, penuša drugi kupac.

- A ko kaže da su naša, pita prvi kupac.

- Jel' vi vidite kako je to dete plavo, dokazuje četvrti kupac.

Konačno, umešao se radnik obezbeđenja koji je strogim pogledom upravo ispratio jednog "tamnijeg" kupca koji "nije naš", a za koga je sumnjao da bi mogao nešto da ukrade.

- Molim vas gospodo, smirite se i propustite malo dete, pokazuje autoritet.

- Zaista nema potrebe, skoro smo stigli, kaže roditelj.

- Eto, samo se petljate gde vam nije mesto, prezrivo kaže kasirki peti kupac koji je u međuvremenu završio s kupovinom, i odlazi.

- Dobar dan, gospodine. Zdravo bebo, kako si", pita kasirka roditelja s detetom koji je došao na red.

- Hvala dobro smo. Čim ima para za hranu, dobro smo. A vi?, pita roditelj.

- Vidite i sami. Vaš račun je…