​Provela sam dan u centru za fizioterapiju za pse

Alform je fizioterapetuska klinika za životinje, otvorena 2013. u Mezon-Alforu u Francuskoj. Osnovao ju je veterinar Artem Rogalev, i danas centar zbrinjava do dvadeset pacijenata dnevno. U početku je primao samo „zaposlene" životinje, kao što su psi službi za spasavanje i policijski konji, ali interesovanje je u poslednjih nekoliko godina do te mere poraslo, da je centar morao da proširi spektar svojih usluga na sva stvorenja.

Za razliki od anglosaksonskih zemalja, gde su ovakve prakse prilično prisutne još od osamdesetih godina, za fizioterapiju kućnih ljubimaca u Francuskoj uglavnom niko nije čuo. Nije potpuno suludo pomisliti da bi i životinje mogle biti lečene uz pomoć sličnih tehnologija kao i ljudi, ali osiguravajući zavodi u Francuskoj su tek nedavno priznali institucije kao što je Alform.

Fizioterapija za životinje je u suštini ista kao i za ljude. Takođe, uglavnom zavisi od mašina koje pružaju razne usluge – od ultrazvučne, do elektro-stimulišuće terapije. I baš kao i ljudi, i životinje idu na duge i skupe terapije, koje traju više sesija.

Svaki slučaj u Alformu bez izuzetka počinje konsultacijama, tokom kojih veterinar pokušava da otkrije šta nije u redu s životinjom, i da osmisli tretman za poboljšanje situacije, ili za odstranjivanje tkiva. Vežbe kao što su trčanje, balansiranje sa balonima, istezanje, elektro-zvučna terapija, elektro-šokovi, pokretne trake za trčanje u vodi i hidro terapija su prilično uobičajene terapije. Ali čak iako je sve u redu sa vašim zamorcem, uvek možete da zakažete spa tretman za njega.

Oko 60 odsto svih životinja dolaze u Alform zbog lečenja osteoartiritisa, paralize, ili pokidanih ligamenata, dok su i fitnes tretmani za gojazne i starije kućne ljubimce takođe veoma česti. 95 odsto pacijenata su ili psi ili mačke, ali na kliniku često dolaze i zečevi, lasice, pa i jedan papagaj koji je umalo presudio sebi zaglavivši se u šipkama svog kaveza. Kada veterinar odredi tretman, svaki pacijent ima u proseku deset sesija pre nego što Artem obavi procenu napretka.

Na dan kada sam ja bila u poseti, prvi pacijent u Alformu je bio pas po imenu Frst, krupna zver od 72 kilograma, koji je patio od slabosti mišića zadnjih nogu. Kao preventivni tretman, kao i deo pripreme za starost, njegov vlasnik ga jednom nedeljno dovodi u centar na terapiju razvijanja mišića. Ovo mu je bila osma sesija.

Prošli put kada je bio u Alformu, Frst je otišao na podvodnu pokretnu traku. Ali pošto nije imao pojma šta se događa, odlepio je, i maltene uništio mašinu. Ovog puta, Frst je počeo tako što je 12 minuta proveo u bazenu. Zbog veličine psa, platforma nije bila dovoljno snažna da ga spusti u vodu, pa je veterinar morao da pomogne da ga uguraju unutra. Ideja je da će pas instinktivno zaplivati kada ga spustiš u vodu, što bi trebalo da pomogne da mu ojačaju mišići na nogama.

Ina, jednoipogodišnji šar-pej, došla je na svoju sedmu terapiju ultrazvukom. Pošto je iščašila koleno, veterinar se odlučio za ultrazvuk, jer mašina zagreva i opušta zglobove. Mali pas se tresao kao prut tokom sesije, i delovalo je da mu je bolno neugodno.

Posle ultrazvuka, Ina se okušala na podvodnoj pokretnoj traci, i da budemo fer, bila mnogo više u elementu trčeći po njoj. Ova mašina ima podešavanje brzine, u skladu sa mogućnostima životinje. Tokom ovog tretmana, pas zbog otpora vode ulaže dodatni napor da ide napred, ali su pokreti mekši.

Artem je ponosan na svoj rad u Alformu, i ne usteže se od toga da nam uz pomoć svoja dva psa Spoka i Bemola priredi malu demonstraciju – kombinaciju skakanja po balonima i trčanja po pokretnoj traci, što na kraju deluje kao neka uvrnuta pseća akrobatska predstava. Bilo je prilično očigledno da su ovi trofejni psi bili u dobroj formi. I trebalo bi da budu, kada uzmemo u obzir da su ovo upravo oni psi na kojima Artem ispituje najnovije vidove terapije.

Šestomesečna mačka po imenu Felindra je dovedena u centar kada je pre par meseci slučajno ispala kroz prozor sa trećeg sprata. Polomila je kičmu na tri mesta, i ostala paralizovana od donjeg dela kičme. Ovo je bio četvrti put da je došla na elektro-stimulaciju; cilj je da zadrži mišićnu masu oko kičmenog stuba, da bi mogla normalno da hoda kada prelomi zacele.

Posle 15 minuta gledanja kako joj se mišići grče od elektro-šokova, Artem je odlučio da je vreme da mačka okuša sreću na pokretnoj traci. Na moje veliko iznenađenje, posle određenog vremena, koje je meni izgledalo kao večnost, mačka je stvarno počela da se oslanja na zadnje noge i sama napravi par koraka. Nije bilo prijatno gledati paralizovanu mačku kako se batrga na traci, ali rezultat je bio prilično čudesan.

Tokom celog popodneva, pristizali su pacijenti sa različitim problemima. Ono što je svima zajedničko je to što su i motivisani i kooperativni. Izgleda da to nije uvek slučaj – neki odlepe, neki se poseru u bazen, a neki jednostavno odbijaju da urade bilo šta.

Ali saradnja životinje nije jedini faktor u procesu izlečenja. Jednako je važno da je vlasnik u potpunosti motivisan da pomogne svom ljubimcu, jer su vežbe kod kuće važan deo procesa izlečenja. Ali budimo realni, ako ideš dotle da vodiš svoju mačku na fizioterapiju, verovatno si više nego motivisan.

Naravno, baš kao i kod ljudi, rezultati fizioterapije variraju od slučaja do slučaja, ali kod svih životinja koje smo tog dana videli primetan je znatan napredak.

Bez obzira šta mislili o životinjskoj fizioterapiji, pretpostavljam da je teško poreći da je provesti dan gledajući pse kako se brčkaju po vodi verovatno jedno od najdirljivih iskustava koje biste ikada mogli da imate.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu