"Ovo danas ne liči mnogo na ono vreme kada je otvoren KC Grad. Tada se čak ni zaboravljeni toponim Savamala nije koristio u dnevnom žargonu, a taksistima je bila nepoznata ulica Braće Krsmanović. Ovo što se dešavalo kasnije se verovatno nije moglo zaustaviti", kaže jedan od osnivača KC Grada Dejan Ubović, sa kojim smo razgovarali povodom šestog rođendana ovog sad već kultnog mesta u Beogradu.VICE: KC Grad je sada skoro spreman i za polazak u školu. Šest godina. Kako vam sada izgleda početak?
Reklame
KC Grad: Početak najpre izgleda kao da se desio pre 16 godina. I tako drugi ljudi ovih dana reaguju, sa pitanjem: "Samo 6 godina?" Valjda zato što je u tih šest stalo jako mnogo toga, lepog pre svega. Početak je bio više osećaj nego plan i razmišljanje. Mi smo samo jako želeli da tako nešto napravimo, a sve ostalo kao što je priča o saradnji sa partnerima iz Holandije, pronalaženje starog magacina parketa u Braće Krsmanović. To je se sve nekako pogodilo u pravo vreme. Volja da se napravi naravi nešto drugačije je bila dakle najvažnija.
Koja je bila prva zamisao i da li je današnji KC Grad ono što ste tada zamislili?Prva zamisao je ustvari bila potreba. Cela prica oko KC Grada je nastala kao potreba da više ne dolazimo u situacije da radimo u raznim gradskim (javnim prostorima) u kojima je na većinu entuzijastičkih pitanja odgovor bio "ne može – nemamo – ne radi – donesi sam" U tom jednom momentu, nakon 8 godina pravljenja programa na tim drugim mestima, jednostavno smo poželeli da sve te stvari, ideje i ljude "stavimo" pod jedan krov, u jedan fizički prostor koji će biti suprotnost ovome što smo viđali po "javnim institucijama" u kojima se po ceo dan čuo zvuk zevanja, dobijala sigurna plata i čekala još sigurnija penzija. Da li je to to što smo tada zamislili? S jedne strane sigurno da, jer nam je jedna od osnovnih ideja bila otvorenost, a mislim da smo u tome uspeli. Nekako se ispostavilo da je zbog tog otvorenog principa pri kome 60 posto programa dolazi "sa strane", KC Grad služi kao neka prva stanica za mnoge muzičare i druge umetnike, to jest, mesto gde su imali svoje prve javne nastupe. Za svako drugo merenje uspeha prvobitne zamisli treba uzimati i parametre kao što su protok vremena, smene generacija, ekonomija zemlje, tehnološki razvoj itd.
Reklame
Bili ste pioniri Savamale i šest godina kasnije uspeli da se držite vašeg koncepta. Danas u Savamali pomalo vlada i distorzija različitih mesta i ljudi koji dolaze. Da li ste se prilagođavali? Pravili kompromise?Upravo tako. Ovo danas ne liči mnogo na ono kada je otvoren KC Grad. Tada se čak ni zaboravljeni toponim Savamala nije koristio u dnevnom žargonu. Taksistima je bila nepoznata ulica Braće Krsmanović. Ovo što se dešavalo u godinama nakon se verovatno nije moglo zaustaviti i to se na ovaj ili onaj način dešavalo po raznim drugim gradovima u drugim zemljama. Jedino što je se moglo možda vise usmeravati u nekom pravcu. Mi smo još pre par godina pominjali važnost balansa, između dnevnog i noćnog života, komercijalnog i andergrounda, umetnosti i zabave. Međutim priča nije otišla u tom smeru pa ponekad dođeš u potpuno paradoksalnu situaciju da, umesto da se boriš za neku publiku ti se trudiš da ti neko ne dođe. Nismo se prilagođavali razvoju cele situacije, jer nam je gledajući program, žanrovski, ideološki ili bilo kako, ostao na istoj liniji kao što je to bilo 2009. godine – novo, autorski, originalno, javno, drugačije….
Svakako nosite štafetu savremenih kulturnih događaja, koncerata, tribina. Dajete prostor ljudima koje inače hermetične institucije ne prihvataju, pa samim tim imate i odgovornost. Kako ste uspeli da izbegnete etiketiranje i da li je bilo naporno na putu ka tako otvorenom mestu?Jako lepo rečeno. I vreme kada smo otvorili KC Grad je bilo takvo da je Beogradu to bilo potrebno, a najviše tom nekom delu scene koji je nadolazio a koji se nije pronalazio I osećao dobrodošlim u tada već nepostojećem SKC-u, u skupo predizajniranom Domu Omladine, u nekakvim zagušljivim državnim galerijama. A sceni je trebalo nešto skroz drugačije, a pre svega otvorenost za razne ideje. I naravno nije uvek bilo lako. U stvari, rad sa umetnicima pre svega i najviše zahteva ogromnu fleksibilnost. Potrudili smo se da imamo istu, pa nam se to dobro i vratilo i još uvek smo tu. Istu tu fleksibilnost nismo imali kada je bilo i sitnog političarenja i nekakvih suludih predloga o saradnji sa raznim političkim strankama, ali tu nikada nismo imali nikavih dilema. Jer u osnovi politike kao ideje i sistema je promenljivost i zaborav, dok su umetnost i kultura sasvim drugačije i iznad dnevnog nivoa.
Da li će KC grad uspeti da zadrži glavu iznad vode u Beogradu na vodi?Ja se nadam da da. Mislim da je to jedna priča na veoma duži rok i da je prerano davati neke prognoze. Koliko vidim (koliko se može videti…) ja bih rekao da cela ova akcija zavisi od uspeha pri prodaji ideje na međunarodnom tržištu. Koliko para se pronađe po belom svetu toliko će se i graditi. Naši prijatelji sa Istoka nisu neki donatori u svemu ovome nego naravno očekuju da izađu sa nekim prihodom. Država i "projektanti" su postavili to na najviši nivo tj ponudili najskuplju varijantu pa koliko upali. S druge strane, niko normalan naravno ne može da kaže da je protiv nekog napretka i zapošljavanja ljudi, ali mislim da bi i daleko manji novac uložen u neke druge stvari (nauku i obrazovanje npr) mogao državi da se na duži rok vrati daleko više nego gradnja kula i gradova.
