FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

NASA testira opremu za detektovanje vanzemaljaca u pustinji u Čileu

Poznato i kao najsuvlje mesto na svetu i kao subjekat izlaganja ultravioletnoj radijaciji, pustinja Atakama je okruženje najbliže onome na Marsu koje možete naći, a da ne skoknete do Crvene planete.
25.3.16
“Penitentes,” neobičan oblike leda i snega u Atakama pustinji. Image: European Southern Observatory

Visovravan Atakama pustinje u Čileu je zbog suve klime i visoke vlažnosti jedno od najboljih mesta na svetu za posmatranje zvezda. Kao čvorište astronomskih istraživanja, oblast će uskoro postati dom najvećeg teleskopa ikada sagrađenog - postrojenje toliko osetljivo da će možda moći da detektuje znake života u atmosferi vanzemaljskih svetova. Ali nije samo nebo iznad Atakama pustinje to koje će doneti revoluciju u istraživanju vanzemaljskog života. I zemlja je tu. Poznato i kao najsuvlje mesto na svetu i kao subjekat izlaganja ultravioletnoj radijaciji, pustinja Atakama je okruženje najbliže onome na Marsu koje možete naći, a da ne skoknete do Crvene planete.

Reklame

Zbog ovoga je NASA organizovala terensko ispitivanje novih instrumenata za detektovanje života koji bi trebalo da se nađu na sledećoj Marsovskoj misiji. Poslednji projekat - Atacama Rover Astrobiology Drilling Studies (ARADS) — poslao je prvu pošiljku u Jungaj stanicu, gde uslovi posebno podsećaju na Mars.

Pročitajte i: Prevoj Djatlov u Rusiji, najčudnija nerešena misterija prošlog veka

Tim ARAD-a proveo je mesec dana prkoseći suvom, vetrovitom okruženju vrelog leta Južne hemisfere, kako bi proverili sve nedostatke u NASA opreme za otkrivanje životnog oblika. Tokom boravka na terenu istraživači su eksperimentisali sa prototip-Mars bušilicom, uzorkom mehanike zgloba, Signs of Life detektorom (SOLID) proizvedenom u Španiji, i maketom Wet Chemistry labaratorije (WLC) koja je pratila Feniks landera na površinu Marsa 2008. godine.

ARADS istraživači uzimaju uzorak zemljanog materijala pronađenog u naučnoj iskopini od 2.2 metara. Slika NASA

"Postavljanje instrumenata za detekciju života u okruženje nalik na onome na Marsu će nam pomoći da otkrijemo najbolje načine za pronalaženje prethodnih i budućih oblika života na Marsu, ako postoje", kaže naučnik i glavni istraživač u ARADS projektu Brajan Glas, u NASA izjavi.

"To što imamo podzemni pristup i površinsku mobilnost bi trebalo umnogome da nam uveća broj biomarkera i lokacija pogodnih za život koje možemo da uzorkujemo u Atakami."

Zaista, čak i tokom ovog putovanja, tim je bio u mogućnosti da uzme uzorke sa tri glavne lokacije: Jungaj, Salar Grande i Maria Elena. Jungaj je više od decenije ležište astrobioloških istraživanja, zbog neverovatno oštrih uslova. Tokom 2013. godine, tim je testirao iste detektore života koji su bile među opremom 1975 Viking landera, i pronašla isto toliko života koliko i originalni detektori otkriveni na površini Marsa - nula. S obzirom na to da su čak i u najnegostoljubljivijim okruženjima Antarktika opstajali određeni ekstremofilni mikrobei, jalovost Jungaja je tako postalo popularno utočište za astrobiologičare.

Reklame

Salar Grande, sa druge strane, je svetleća slana ravnica, dok je za Mariu Elenu ustanovljeno da je još suvlja i još negostoljubljivija nego Jungaj. Očigledno je da ARAD tim ima širok odabir neobičnih lokacija za razvijanje opreme za lov na vanzemaljce na Marsu.

Do tada, timovi će se vraćati u Atakamu naredne četiri godine i testirati bušilice, aparate za detekciju, terenska vozila sa ciljem da se utegnu proces iskorenjivanja ekstromofilnih organizama kao i proces razlikovanja biotičkih od abiotičkih potpisa.

Na kraju, potomci ovih instrumenata treba da otputuju do pustinja na Marsu, gde će ponoviti proces. Ovi napori mogu da dovedu do prvih čvrstih dokaza života izvan zamlje, u prošlosti ili sadašnjosti.

PREPORUČUJEMO: Zbog vaših postova o bebama na Fejsbuku sve manje želim da imam decu

Sa druge strane, možda baš astronomi Atakame možda budu ti koji će naleteti na čvrst dokaz postojanja bioloških entiteta na dalekim planetama Mlečnomg Puta, kroz otvore super teleskopa kojima je visoravan dom.

Bez obzira na to što će to samo vreme pokazati, ova pustinja i Čileu postaje kec u rukavu kada su u pitanju istraživanja vanzemaljskog života.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu