FYI.

This story is over 5 years old.

Seks

Muke po Stoji: heteronormativi i monogamija

Život na drugoj strani. Stoya otkriva kako imati uspešnu vezu bez obzira na druge. Iskrenost je najvažnija, tvrdi danas jedna od najcenjenijih glumica za odrasle.
S
pisao Stoya
2.1.15

Osim što smo dve bele žene, moja polusestra i ja imamo malo

zajedničk

ih osobina

Dan posle proslave veridbe, moja sestra je počela da planira venčanje sa mamom, mamom svog verenika, i gomilom drugarica iz škole. Devojke su bile fine i lepuškaste u svom neupadljivom bela-srednja-klasa stilu, pa mi je bilo teško da ih razlikujem. Debela fascikla puna rasporeda, vizuelnih podsetnika i brošura raznih firmi postala je stalni pratilac moje sestre. Registrovan je domen (ona)voli(njega).com. Čini mi se da je manje posla zahtevala čak i produkcija filma Code of Honor, a na tom projektu su nam dali da svašta dižemo u vazduh i pucamo iz pravog oružja.

Reklame

Odlučeno je da se venčanje održi u hotelu u Vermontu, u blizini velike zakonom zaštićene šume. Ceremonija bi trebalo da bude na otvorenom, u podnožju brda ispred hotela, a prijem u velikom šatoru sa drvenim podom postavljenom iza hotela. Moja sestra je nešto pre toga počela da radi za izvesni ženski časopis. Nekoliko kolega i prijatelja se venčalo tokom godinu dana koliko je ona planirala svoje venčanje, a posle svake od tih svečanosti kojoj je prisustvovala, imala bi novu ideju o dekorativnim detaljima. Dve nedelje pre venčanja, palo joj je na pamet da prosto mora da ima četrdeset svetlozelenih šalova od kašmira, za slučaj da ljudima bude hladno na probi, i još četrdeset žuto-sivih, za slučaj da im bude hladno tokom samog prijema. Htela je da sve bude savršeno, i brinula da neće uspeti da impresionira blago nadmenu porodicu svog dragog, i njihove (izuzetno) nadmene prijatelje.

Ah, eto nas najzad kod srži problema.

Ta strana porodice – uključujući polusestru i zeta – prihvata moju karijeru. Tretiraju me kao stvarnu osobu koja se bavi legitimnim iako ne-baš-pristojnim poslom. Nemamo mnogo toga zajedničkog, ali se ipak uzajamno poštujemo. Moja maćeha je jedva dočekala da se na poslu pohvali kad me je AVN proglasio za porno zvezdu u usponu 2009. godine. Otkako sam se iselila iz porodične kuće, skoro svi ljudi oko mene spadali su na neki način u andergraund. Imala sam sreće da provedem veći deo života u okruženju koje me prihvata i ohrabruje da budem ono što jesam. Obično se nisam ustručavala da otvoreno kažem čime se bavim, iako bih morala da prilagodim formulaciju ili spustim glas ako ima dece u blizini, pa bih nekad rekla da sam „porno zvezda", nekad „umetnica za odrasle", a nekad „jedna od onih teta što se skidaju za pare".

Ali našla sam se tu gde jesam, na najbitniji i najvažniji dan u životu moje sestre. Možda ćete reći da sam staromodna, ali mislim da bi na dan venčanja sva pažnja trebalo da bude usmerena ka mladi i mladoženji i njihovoj zajedničkoj sreći. Većina žena doživljava venčanje kao priliku da budu princeze; to ništa ne bi smelo da pokvari ili poremeti. Bonton izričito nalaže da gosti na venčanju ne bi smeli da nose belu ili crnu odeću. Crna ima pomalo zlokobne konotacije, dok bela odvlači pažnju sa mlade u venčanici.

Nažalost, nisu ostali zabeleženi saveti Emili Post o situaciji u kojoj ste porno glumica na venčanju prepunom osetljivih konzervativnih ljudi, ali verovatno bi me posavetovala da ne kažem ništa što bi uznemirilo druge goste. Zato sam našla finu sivu haljinu, našminkala se poput žena koje u pola osam ujutru idu metroom na posao, i pokušala da ostanem neprimećena. Na gornjoj fotografiji se jasno vidi da nije bilo šljokica na mom licu, čak nijedne lažne trepavice. Bila sam maskirana u normalnu osobu.

Reklame

Samo venčanje bilo je prelepo. Moja sestra je sijala tako da sam mogla već da zamislim prijem povodom proslave petnaestogodišnjice njihovog braka. Ubrzo smo se našli u baru, gde sam naručila koktel od šampanjca i brendija. Žena pored mene je započela razgovor, mada to i nije sasvim tačno. Pre je bio monolog u pitanju.

Za početak, rekla je da je baš tužno što mladin brat nije mogao da priušti kvalitetno odelo kakvo su imali ostali kumovi. Prećutala sam, umesto da joj objasnim da su sva ta odela bila kupljena u JoS. A. Bank, i to zato što su bila na rasprodaji. Onda je istakla da je baš čudno što četvrti muž moje maćehe (moj tata) ne živi sa porodicom. (Moj otac trenutno radi u Nju Džersiju i putuje na posao svakog dana.) Uzdržala sam se da joj ne prospem koktel u lice, i počela da tražim način da se učtivo izvučem iz razgovora, kad je pomenula „skandaloznu porno-polusestru koja je napustila posao i pobegla od kuće pravo u cirkus".

Izgleda da sam se tako dobro uklopila da nije imala pojma sa kim razgovara, to jest, ogovara moju porodicu. Nastavila je da nadugačko i naširoko blebeće o (mom) manjku morala, i retorički se pitala kako neko može da pozove kurvu na venčanje. Kad je najzad istrošila sve glasine, setila se da pita da li sam gošća sa strane mlade ili mladoženje. Slagala sam da sam sekretarica u redakciji mladinog časopisa, veselo mahnula nepostojećoj osobi iza njenih leđa, i pobegla.

Reklame

Na kraju sam dospela u društvo školskih prijatelja sestrinog dragog. Svi su se radili u nekim investicionim bankama. Znali su čime se bavim, pa su usledila standardna pitanja – „Jel' znaš Dženu Hejz?"; „Jesi li radila nekad sa Ronom Džeremijem?"; „Kako to da imaš dečka ako stalno spavaš sa drugima?" Shvatila sam da je za njih monogamija standard koji se podrazumeva. U životu su pratili zacrtani put bez ikakvih odstupanja. Iz srednje škole idu pravo na koledž, nađu bračnog druga pošto ili pre nego što diplomiraju, venčaju se, presele se u Vestčester ili Roklend Kaunti i izrode decu komada dva zarez pet. Kriju svoje vibratore ili izlaske u striptiz klub od supružnika. Muške karijere se obično više cene od ženskih, pa svi bez pogovora zauzimaju tradicionalne uloge koje im polovi nameću.

Generalizujem, naravno, ali život van heteronormativnih standarda obično zahteva da se zauzme lični stav po pitanju uloga u jednoj vezi, načina na koji nas drugi vide, prirodi seksa, prirodi monogamije i uređenja koja nam odgovaraju. Karo, Džiz Li (za koga je reč „oni" zamenica u jednini), Bak Endžel (Čovek sa pičkom), i Kviri Bredšo (VICE kolumnista) pišu i govore elokventno iz (respektivno) lezbo, androgin, trans, ili kvir perspektive. Ja mogu samo da pričam iz svoje perspektive, pošto se osećam kao žena i rođena sam sa ženskim genitalijama. Bavim se pornografijom, pomalo sam droljasta, i zauzimam drugi stepen na Kinsijevoj lestvici (uglavnom, ali ne potpuno heteroseksualna).

Reklame

Po meni, ono što zovemo varanjem je izraz nepoštovanja za unapred usaglašene granice, odnosno nepoštovanja partnerovih potreba, bile one izražene ili samo naslućene. Kroz iskustvo (nanoseći i trpeći bol) sam naučila da je važno izražavati emocije i postavljati granice u svakoj vezi, kao i da se te granice nekad menjaju sa vremenom.

Mnogo puta smo i partner i ja bili saglasni da se upuštamo u jednokratne i/ili neobavezne seksualne odnose. Imala sam dečka u Filadelfiji koji mi je tražio da ne švrljam po Istočnoj Pensilvaniji, ali sam van te države mogla da radim šta hoću. Imala sam devojku kojoj nije smetalo da se upuštam u seks sa muškarcima, ali se zato osećala ugroženom kad bih bila sa drugim ženama, pa mi je to branila. Jedna osoba je htela da svakog utorka budemo samo nas dvoje i niko drugi, čak i kad nismo na istom mestu; to mi nije odgovaralo, pa veza nije daleko odmakla.

Bila sam sa muškarcima koje nije zanimalo šta radim sve dok je jasno da su mi oni prioritet, a bila sam i sa muškarcima koji su insistirali na monogamiji van poslovnih okvira. Sa svakim od ovih partnera sam morala kroz razgovor da uskladim definicije i očekivanja kad su u pitanju seks i priroda naše veze. Neki su smatrali da u seks spada svaka uzbudljiva fizička interakcija, dok su drugi definisali penetraciju određenih telesnih otvora kao početnu tačku seksualnog odnosa.

Sa čovekom sa kojim sam sada u vezi sam više puta vodila razgovore na temu osećanja i ograničenja. Zovem ga „Tatica", i kao što verovatno pretpostavljate, postoji određena dinamika autoriteta između nas. Ja sam njegova. Moje telo je njegovo, moja usta, vagina, i dupe su njegovi. Moje srce je njegovo. Svest i upućenost su važni i njemu i meni.

Ako mi se nabacuje slatka devojka koja radi u prodavnici donjeg veša i ja joj odgovorim, moram da mu kažem. Ako hoću poljubac ili seks od nekog drugog, moram da mu kažem. Ako se desi da na poslu bude neka posebno zabavna scena, moram da mu je detaljno prepričam te večeri, dok mu sedim na kurcu. Ako želim da masturbiram, moram da tražim dozvolu, nekad i da mu detaljno opišem šta mi prolazi kroz glavu dok to radim, ili da mu šaljem slike. Zahvalim mu se posle svakog orgazma. Na sasvim drugačiji ali podjednak način, i on mene poštuje. Metodom isprobavanja, došli smo do zaključka da nam upravo ova vrsta veze odgovara.

Postavljanje granica i nalaženje odgovarajućih nivoa prijatnosti su jedinstveni za svaku osobu i za svaku vezu. Definicije seksa i neverstva su izuzetno podložne tumačenju. Čak i kod heteronormativnih ljude koji cene i žele monogamiju, često me iznenadi koliko se lako razgovor o ovim stvarima smetne sa dnevnog reda.