Pametniji ste od toga

Gluten je sasvim u redu za ogromnu većinu ljudi

Gotovo da nema dokaza da su namirnice bez glutena iole dobre za prosečnog čoveka.
5.2.19
Čovek mesi testo oklagijom
Fotografija: RawPixel/Unsplash

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Po nekim procenama, otprilike jedno od troje Amerikanaca se aktivno trudi da smanji unos glutena, i namirnice bez glutena su sada industrija vredna pet milijardi dolara. To su prilično zapanjujuće cifre, kada uzmemo u obzir da skoro da ne postoje dokazi da su namirnice bez glutena iole dobre za prosečnog čoveka. Šta više, većina istraživanja ukazuje na to da ishrana bez glutena nije zdrava.

Reklame

"Trend protiv glutena može da napravi štetu, i nema dokaza da to donosi išta dobro, osim u slučajevima kada ima dokaza da je neko alergičan na gluten, kao i kod celijačne bolesti", kaže Volter Vilet, profesor epidemiologije i nutricionizma na Harvadovom fakultetu za javno zdravlje.

Celijačna bolest je nasledni autoimuni poremećaj koji pogađa manje od jednog procenta stanovništva – stopa koja miruje i ne uvećava se – prema studiji iz 2016,, objavljenoj u JAMA internoj medicini. Za pacijente koji boluju od celijačne bolesti, jesti gluten bi moglo da izaziva simptome u rasponu od bolova u stomaku, do povraćanja i grčenja. Ispitivanjem krvi može se utvrditi da li neko boluje od ove bolesti.

Mali procenat ljudi – možda do pet posto stanovništva – može da pati od stanja poznatog kao ne-celijačna osetljivost na gluten (NCOS), kaže Alesio Fasano, direktor Centra za celijačna istraživanja u opštoj bolnici Masačusetsa. Kod tih ljudi, gluten izgleda izaziva neke od istih simptoma koji se javljaju kod pacijenata obolelih od celijačne bolesti. Ali NCOS je kontroverzan; nisu svi stučnjaci za stomačne bolesti ubeđeni da je u pitanju stvarno stanje, i trenutno nema testova koji bi mogli da potvrde da li ga neko ima.

Bez obzira da li je NCOS legitiman ili ne, nutricionistički istraživači se slažu da ogromna većina Amerikanaca nema problem s glutenom. Kod tih ljudi, smanjivanje unosa glutena najverovatnije pravi više štete nego koristi. "Viđali smo da su ljudi koji nemaju celijačnu bolest, ali koji imaju mali unos glutena, izloženi većem riziku od dijabetesa tipa 2", kaže Vilet, citirajući neka od svojih sopstvenih istraživanja. U još jednoj nedavnoj studiji se zaključuje da izbegavanje glutena kod zdrave osobe može da uveća rizik od srčanih oboljenja. Ishrana bez glutena može da prouzrokuje ove i druge probleme, zato što lišava ljude unosa hranljivih vlakana, i usmerava ih ka nezdravijim alternativama, kaže Vilet.

"Hrana bez glutena nije inherentno zdrava, a mnogo od tih komercijalno proizvedenih namirnica bez glutena nimalo nisu dobre za nas", dodaje Džozef Mari, gastroenterolog i profesor medicine na Mejo klinici u Ročesteru, u Minesoti. Mari čak i pacijentima celijačne bolesti savetuje oprez kada je reč o kupovini upakovanih namirnica bez glutena. A isto kao i Vilet, on kaže da je izbegavanje nemlevenog zrnevlja u ishrani, vezano za izbegavanje glutena, razlog za veliku zabrinutost.

Iako je ovo možda iznenađenje za one koji nasedaju na trenutnu modu niskog unosa ugljenih hidrata, dokazano je da je zrnevlje dobro po zdravlje. Dve velike, dugoročne studije iz 2015. su otkrile da ljudi koji jedu velike količine zrnevlja imaju znatno manje stope srčanih oboljenja i smrtnosti. Još dokaza ukazuje na to da zrnevlje umanjuje rizik od dijabetesa i nekih vidova raka. Takođe postoji i mnogo podataka koji potkrepljuju blagotvornost ishrane u mediteranskom stilu. Iako su maslinovo ulje i riba u najvećem fokusu kada je u pitanju zdrava mediteranska ishrana, u njoj je i zrnevlje tradicionalno zastupljeno u velikoj meri.

Reklame

Osim toga što je prepuno vitamina, zrnevlje je i sjajan izvor vlakana – tipa ugljenih hidrata koji donose zdrave stomačne bakterije i potpomažu varenje. "Jednostavno, postoji ogroman spektar dobrobiti po zdravlje vezanih za visok unos vlakana, a zrnevlje je jedno od najboljih i najpristupačnijih izvora vlakana", kaže Vendi Dal, vanredna profesorka ishrane i nutricionizma na Univerzitetu u Floridi. Istraživanje pokazuje da prosečnom Amerikancu već u velikoj meri nedostaju vlakna. A ishrana bez glutena verovatno tome doprinosi. "Ljudi koji su na anti-glutenskim dijetama i dijetama bez zrnevlja – oni sebe lišavaju najvećeg izvora vlakana u ishrani", kaže Dal.

S druge strane, nema sumnje da su mnoge namirnice prepune glutena loše po nas. Keks, krekeri, pekarski proizvodi i druge teško procesirane grickalice na bazi zrnevlja su na listi za izbegavanje svakog dijetetičara. Ako ste skloni tome da jedte mnogo tog đubreta, prelazak na ishranu bez glutena bi mogao da vas dovede do zdravijih obrazaca ishrane.

Takođe postoje i dokazi da ljudi sa sindromom osetljivog stomaka i nekim drugim stomačnim oboljenjima mogu da umanje svoje simptome izbacivanjem iz ishrane ugljenih hidrata poznatih kao FODMAP. Pošto mnoge namirnice koje sadrže gluten takođe sadrže i ove ugljene hidrate, sigurno je da će nekim ljudima koji jzbace gluten biti malo bolje. "Oni imaju koristi, ali ne od života bez glutena", kaže Piter Gibson, profesor gastroenterologije na Univerzitetu Monaš u Australiji. Neka od Gibsonovih istraživanja su pokazala da nekim ljudima koji ne boluju od celijačne bolesti, ali su osetljivi na gluten, bude mnogo bolje kada izbace FODMAP-ove, dok im izbacivanje glutena iz ishrane – bez njihovog znanja – nije napravilo neku razliku. On kaže da bi ishrana sa smanjenom količinom FODMAP-a donela više dobra tim ljudima, i da ne bi bila toliko ograničena kao ishrana bez glutena.

Ali hajde da ne mutimo vodu. Da li treba jesti namirnice sa glutenom ili ne je prilično jasno: ako imate problema sa hroničnim bolovima u stomaku, prolivom, ili neobjašnjivim gubitkom težine, ili bilo koje druge simptome koji ukazuju na neki gastroenterološki poremećaj, posavetujte se s lekarom. On ili ona će možda odlučiti da je ishrana bez glutena dobra za vas. Ako nemate takve simptome, nema razloga da izbegavate gluten.