Fotografije koje će vas podsetiti da izađete napolje ovog vikenda
Goda i Lev udišu najčistiji vazduh na planeti. Fotografije posredstvom Luisa Folje
Fotografija

Fotografije koje će vas podsetiti da izađete napolje ovog vikenda

Fotograf Lukas Folja vodi nas kroz svoju novu knjigu 'Ljudska priroda'.
2.12.17

Nova knjiga Lukasa Folje Ljudska priroda istražuje sivu zonu između dva narativa o Zemlji za koje tvrdi da dobijaju previše pažnje: ekološka katastrofa koju su izazvali ljudi i otkriće netaknute prirode koju moramo očuvati. U toj sivoj zoni ukršta se tačka u kojoj ljudi utiču na prirodu i priroda utiče na nas.
Seo sam sa Foljom pre otvaranje njegove skorašnje izložbe u Londonu kako bismo porazgovarali o uraganima, divljini i mestu sa najčistijim vazduhom na Zemlji.

Reklame

VICE: Dakle, poslednji put smo pričali o tvojoj prethodnoj knjizi Frontcountry 2014. godine. Čini mi se da postoji veoma jasna progresija u tvoje tri knjige. Najočiglednije je proširenje vizure. Prva knjiga usredsredila se na malu grupu ljudi u Apalačkim planinama; Frontcountry se bavila američkim Zapadom; i sad je Ljudska priroda u pogledu tema i lokacija postala globalna.

Lukas Folja: Nova knjiga je o ljudima, prirodi i naučnom aspektu našeg odnosa sa prirodom. Knjiga priča priču nizom slika, počev od gradova, potom se seleći kroz šume, pustinje, ledena polja i okean prema divljini.

Kenzi unutar glečera koji se otapa, Istraživački program polja leda Džuno, Aljaska

Sa kakvim naučnicima si imao posla dok si radio na ovoj knjizi?
U vreme kad prosečan Amerikanac provodi 93 odsto svog života u zatvorenom prostoru, fotografisao sam vladine programe koji povezuju ljude sa prirodom, klimatske naučnike koji mere kako ljudska aktivnost menja vazduh i neuronaučnike koji mere koliko koristi imamo od vremena provedenog u divljim prostranstvima. Prvi naučnik kog sam fotografisao bio je neuronaučnik sa Univerziteta iz Jute doktor Dejvid Strejer. On je merio kako vreme provedeno u divljini menja ljudsku spoznaju – pravu brzinu našeg učenja. Njegova studija je pokazala da, nakon što neko vreme provedete u prirodi, brže i bolje obavljate posao u svakodnevnom životu. On mi je rekao kako veruje da je vreme provedeno u prirodi sastavni deo ljudske prirode.

Što se tiče teme, kako su povezane te tri knjige?
Moja prva knjiga, Prirodni poredak, bavila se odlaskom ljudi iz gradova i predgrađa kako bi živeli van društvenog sistema u Apalačkim planinama, prešavši na način života iz prošlosti. Moja druga knjiga, Frontcountry, bavila se trenutnom ekonomijom na ruralnom Zapadu, istražujući kako ljudi koriste zemlju u regiji slavnoj po tome da je divlja. Otišao sam na američki Zapad očekujući da ću naći kauboje, napuštene gradove i divljinu. Kada sam stigao, svi su samo pričali o iskopavanju zlata, nafte, prirodnog gasa i uglja. Zapazio sam tenziju između ekonomije i mitologije tog mesta.

Reklame

A tvoja treća knjiga? Kako je ona nastala?
Odrastao sam na maloj farmi okruženoj divljom šumom, 50 kilometara istočno od Njujorka. Uragan Sendi je 2012. godine poplavio naša polja i srušio najstarije drveće u šumi. U vestima, naučnici su oluju povezali sa klimatskim promenama izazvanim ponašanjem ljudi. Shvatio sam da ako ljudi menjaju vremenske prilike, onda ne postoji mesto na Zemlji koje ljudi već nisu izmenili. Sećam se kako sam pričao sa roditeljima o vestima posle oluje. Glečerska priroda klimatskih promena znači da one lako izbegnu da se pojave u vestima. One utiču na nas svakodnevno, ali je potreban neki poseban politički događaj ili prirodna katastrofa da bi ta priča dospela u vesti. Sadržaj je predvidiv: ili netaknuta divljina ili katastrofa. Ljudska priroda bavi se oblašću između tih ekstrema; kako živimo sa prirodom u vreme kada su neobične vremenske prilike postale nešto normalno.

Uve meri brzinu glečera, Istraživački program ledenog polja Džuno, Aljaska

Dakle, ne postoji ništa netaknuto? Ideja o netaknutoj divljini više nije realistična?
Tačno tako. Fotografi obično prirodu prikazuju ili kao netaknutu divljinu ili kao prirodnu katastrofu. Želim da opišem odnos sa prirodom koji je malo komplikovaniji i malo prisniji. Mislim da ako počnemo da posmatramo sebe kao deo prirode, imamo šanse da napredujemo. Problem sa razmišljanjem o prirodi kao netaknutoj je da čim priroda prestane da bude netaknuta, mi je doživljavamo kao zagađenu. Kao nepopravljivu. Kao katastrofu. U pitanju je odnos koji traje. Ako ste zaljubljeni u nekoga i nešto nije kako treba, vi onda razgovarate o tome. Rasprava je način da se zbližite putem dijaloga. I – da proširim analogiju – ako svet merite nemogućim idealima, završićete kao šezdesetogodišnji samac.

Kako je nastala slika para koji vodi ljubav na najčistijem vazduhu na Zemlji na kraju knjige?
Pitao sam istraživača pri Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj upravi Sjedinjenih Država gde se nalazi najčistiji vazduh na Zemlji. On mi je dao tačnu lokaciju. Otišao sam tamo i fotografisao pejzaž: zemlju, biljke i okean. To nije bila mnogo dobra slika. Potom, vrativši se na drum, sreo sam jedan par na svom prvom sastanku. Bilo je to posle zalaska sunca, tako da sam ih pitao da li bi se sastali sa mnom narednog jutra. Želeo sam da ih fotografišem drugog dana nakon što su se bolje upoznali, na najčistijem vazduhu na Zemlji. I oni su se sastali sa mnom narednog dana. Tokom sesije su počeli da se ljube i to je dovelo do fotografije koja zatvara ovu knjigu.

Reklame

Dakle, kao slika, ona se povezuje sa tim naučnim aspektom, makar suptilno.
Naslov povezuje sliku sa pozadinskom pričom.

Kad smo poslednji put razgovarali, ti si rekao: "Važno mi je da fotografije u knjizi ne govore ljudima šta da misle." Mislim da, ponovo, sa Ljudskom prirodom, priča nije eksplicitna niti poučna… otvorena je za šire tumačenje?
Nešto postane umetnost, za razliku od propagande, tek kad dozvolite ljudima da sami donose svoje zaključke. Propaganda vam govori šta treba da mislite ili osećate. Umetnost vas tera da obratite pažnju i potom vam ostavi slobodan prostor za razmišljanje i osećanja. S ovom knjigom želim da ispričam složenu priču o mestima, programima i ljudima u koje verujem. Mnogi naučnici uvršteni u ovu knjigu sada se suočavaju sa ukidanjem sredstava i cenzurom pod Trampovom administracijom.

Esme pliva, Parkrojal u ulici Pikering, Singapur

Iako kažeš da ove tri knjige nisi doživeo niti na njima radio kao da su "serijal" – da si na njima do određene mere čak radio simultano – da li si oduvek imao osećaj da će se vizura na ovaj način proširiti? Ili se to desilo slučajno?
Mislim da se vizura širila zajedno sa mojim životom. Prvu knjigu sam započeo sa 23 godine fotografišući prijatelje svoje porodice u Apalačkim planinama. Potom sam počeo da fotografišem na američkom Zapadu kad se prijatelj sa univerziteta preselio tamo. Nakon što je objavljena moja prva knjiga, počeo sam da držim izložbe širom sveta. Dok sam putovao, sticao sam prijatelje i preko njih sam upoznavao ljude i mesta koje sam fotografisao.

Ne želim da banalizujem ovaj razgovor, ali u praktičnom smislu, u projektu kao što je ovaj, mora da je ogromna količina vremena i truda odlazila na putovanja. Kako funkcioniše pretvaranje ovako širokog projekta u knjigu?
Napravio sam najmanje 80.000 fotografija. Najmanje. Bilo je iscrpljujuće suziti izbor. Tek sam 2016. godine dobio ideju da knjigu započnem u gradovima i postepeno se sve više krećem ka divljini. U tom nizu onda su fotografije postale povezane sadržajem i bojom.

Reklame

Šta je suštinska poruka ove knjige?
Izađite napolje. To je dobro za vas. Mi smo deo prirode. Čak i sa svom tom našom tehnologijom, ranjivi smo pred olujama, sušama, toplotnim i ledenim talasima koje izazivaju klimatske promene. Dakle, pružite podršku naučnicima, programima i politici koji rade na stvaranju zdrave sredine. Zdravo okruženje je istovremeno ljudsko pravo i naša odgovornost.

Pogledajte više fotografija iz "Ljudske prirode" ispod:

Kejt tokom EEG studije spoznaje u divljini, Laboratorija Strejer, Univerzitet u Juti, Juta

Brodski obilazak lave, Havaji

Novi zasad bilja za ekstremne vremenske uslove, Ženevski staklenici, Poljoprivredna eksperimentalna stanica države Njujork, Njujork

Led koji štiti drveće narandže od hladnoće, Kalifornija

Benzinska pumpa, Vajoming

Izgradnja kuće nakon izlivanja lave, Havaji

Met se njiše između drveća, Lost Koust, Kalifornija