Kako srpska vlada razume šta je "političko"

Ko ima pravo da se bavi politikom u Srbiji? Ako je verovati ustavu, znate, najvišem pravnom aktu koji se u Srbiji tretira kao parče (toalet) papira, svako. Učestvovanje u donošenju odluka, kreiranju životnih uslova, zaštiti interesa i prava trebalo bi da bude omogućeno svakom građaninu ove zemlje.

Zbog toga je šteta koju suludim saopštenjima prave predstavnici vlasti nemerljiva. Poslednje, ali svakako ne i prvo tog tipa, saopštenje ministarstva privrede o protestu radnika Goše, u svakoj drugoj rečenici ilustruje ovo o čemu pametujem.

"Protest je politički skup, što i organizatori ne kriju", stoji u tom zlata vrednom saopštenju.

Zašto bi iko krio da je protest kojim zahteva ostvarivanje svojih prava i interesa čisto politički akt, ministarstvo privrede nam nije objasnilo. Reći da je protest radnika "politički skup", je isto što i reći da se ministarstvo privrede bavi politikom. Da, pa?

- To je pitanje šta definišemo pod politikom. Kad god Vlada nema nikakav drugi izgovor, objašnjenje ili argumentaciju ona kaže da je nešto od radničkih protesta politički skup, što bi trebalo da služi kao neka vrsta "optužnice" - kaže predsednik sindikata "Nezavisnost" i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković za VICE.

To da vlast onoga ko joj se ne sviđa optuži da se bavi politikom smešno je koliko i često. Na taj način, politika postaje nešto negativno, a svi mi, na zadovoljstvo političara, postajemo Aristotelovi idioti koji ne treba da se bave politikom. Profesor Stoiljković smatra da je jedna stvar ako se politika razume samo kao stranačka, a poptuno druga kada je to nešto što treba da utiče na, recimo, zakonodavstvo koje utvrđuje položaj zaposlenih ili socijalne i ekonomske politike.

- U ovom drugom smislu, sindikati imaju pravo da učestvuju u politici i da uspostavljaju političke zahteve. Meni je indikativno to što kad god nemaju nikakav izlaz, oni kažu da je nešto sa sumnjivom poltičkom pozadinom. Pa i sama premijerka, koja želi da ima tretman eksperta, je u onoj situaciji štrajka u Fijatu kada radnici nisu pristali na prekid štrajka, rekla da iza toga stoje nekakvi politički interesi, nikada ne ukazujući koji - ističe on.

Da je u pitanju "stalna strategija da se sve diskredituje kao političko" i da je na delu "stavljanja monopola nad bavljenje politikom" u korist stranaka i političara, smatra i profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević.

- To je potpuno suludo jer ispada da samo stranke mogu da se bave politikom. Toga je bilo još i u socijalizmu, ali i 90-ih kada su studenti protestovali uvek je bila diskreditacija da oni ne treba da se bave politikom. Sada ponovo imamo inflaciju toga, kad god hoćete nekoga da diskredituje kažete da se bavi politikom, a pritom se taj koji diskredituje bavi politikoma - kaže profesor Pavićević i dodaje da to "baš i nije svojstveno demokratskim društvima."

Kako autor saopštenja ministarstva privrede razume politiku jasno stoji u saopštenju. Za njega je vrhunski dokaz "umešanosti politike u protest" to što se na njemu pojavio "jedan politički lider, inače neuspešan predsednički kandidat". Inače, onaj čije ime ministarstvo ne izgovara, ali koga pokušava da diskredituje sa pozicije države je predsednik Dveri Boško Obradović. On je, očigledno, došao po svoju dozu političkih poena, što je ministarstvo u kome caruje suparnička partija iskoristila za još jedan politički sukob. Prema izveštavanju novinara Danasa, mnogi od radnika i radnica Obradovića nisu ni prepoznali. I ko se tu onda bavi politikom?

- To je jedna ekskluzivno razumevanje u kome u procesu kreiranja i realizacije javnih politika treba da učestvuju samo političke stranke i da tu nema mesta za sindikate i civilno društvo. To je apsolutno protiv takozvanih evropskih vrednosti, kojih su puna usta svih naših vlasti ovde. Prema evrospkoj agendi je to da civilno društvo i sindikati imaju legitimno mesto u kreiranju i realizovanju javnih politika - od ekonomskih i socijalnih do ovih koji su vezani za ljudska prava i međunarodne odnose - kaže profesor Stoiljković.

Tek kada nam ministarstvo iscrta da je razočarano što su radnici zapucali za Beograd posle pola godine protesta, štrajka glađu, desetina neispunjenih obećanja i tragičnog samoubistva radnika u fabrici zbog finansijske situacije, da bi se "bavili politikom", prelazi na probleme koje radnici imaju. Radnicima se niko nije obratio, ali im je u saopštenju rečeno da su vrata ministarstva uvek otvorena, uz naglasak da zahteve upućuju na pogrešnu adresu, jer su "zaposleni" u privatnoj firmi.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković takođe ne vidi ništa sporno u tome da protest radnika u ostvarivanju prava bude politički. U tom slučaju, kaže, radnici koriste prava na okupljanje i udruživanje, slobodu mišljenja i govora. Ali, saglasan je sa stavom ministarstva da treba menjati adresu.

- Ono što jeste sporno je što se radi o privatnoj firmi a ne o držvanoj. Zahteve treba uputiti onome ko je vlasnik kapitala i koji je samim tim dužan radnicima da isplati njihove zaostale zarade. Tu država posredno može da bude akter utoliko što može da preko sudskog postupka ili stečajnog, ako se radi o firmi koja je propala pokrene proces obeštećivanja dužnika - objašnjava Vuk Stanković.

I to je nešto što su radnici više puta čuli. Međutim, ili im neko ne objašnjava dobro ili im je dosta slušanja. Jer, politički dometi radnika Goše se možda mogu ogledati u očajničkom i nespretnom pokušaju da se prijave za pomoć u Centru za socijalni rad. Tamo su, logično, odbijeni uz konstataciju da se vode kao "zaposleni".

- Tu su delimično u pravu kada se radi o preduzećima i firmama koja su u javnom sektoru gde je država jedna od vlasnika i postoji njena direktna odgovornost. Sa druge strane, država se ne može amnestirati za odgovornost što je neka prethodna vlada propustila da u sklapanju privatizacije obezbedi dovoljno interesa i prava zaposlenih. Ne može se ona amnestirati od toga da sve učini da strani poslodavac ispunjava uslove ili obaveze koje je prihvatio u procesu privatizacije - smatra profesor Stoijlković

Politika kao borba stranak za vlast je jedno shvatanje. Politika kao sfera regulisanja i usmeravanja društvenih zbivanja radi obezbeđivanja odgovarajućeg kvaliteta života je drugo. Prvom se bave partije. Drugom se bave institucije i društveni akteri. Kad god neko ko nije iz partije pokuša da utiče na proces donošena odluka, biva optužen da se "bori za vlast." Ali može li protest radnika da bude išta drugo osim politički?

- Možda, ukoliko ima samo neke sindikalne zahteve, ali ovde je malo više od toga - da se radnici priznaju kao legitimni akteri, neko ko je legitimne interese. U tom smislu jeste politički i treba da bude. Prosto, ako vas neko ignoriše i ignoriše vašu sudbinu na takav način, a učestvuje u kreiranju iste, onda imate pravo to i politički da izrazite - zaključuje profesor Đorđe Pavićević.

Na kraju, teško da će radnici Goše ikada razumeti koliko je teško boriti se za i opstati na vlasti, ili upravljati državom. Ali radnici Goše će znato kako godinama živeti bez prihoda, prehraniti porodicu bez plate, i školovati decu bez redovnih obroka. A to je politika koju niko od nosioca "demokratske vlasti" u Srbiji nikada neće razumeti.

Još na VICE.com:

Vlada ignoriše zahteve radnika "Goše"

Od štrajka do štrajka, od Goše do Fijata