Skandalozne seks-memoare jedne domaćice zabranio je Vrhovni sud SAD

Prvobitno objavljeno na Broadly.

Zamisli: imaš 20 godina, već par meseci nisi bila ni sa kim, javila ti se gadna genitalna infekcija, doktor ceni da je to zato što si se kurvala okolo. Ti ni ne razmišljaš o seksu, tek pomalo masturbiraš, ali samo telo sad već kreće da te gura u tom pravcu. Neki te muvaju jedno vreme, tebi se jebe, odlučiš da izađeš sa njima. Prvi kao da ni ne zna da si tu, malo te ljubi, popne se na tebe, svrši, siđe, i ode da piša.

Od ostalih, jedan kaže „tako me dobro boliš“, jedan pita „jesi svršila“, ti kažeš da nisi ali ne deluje ti kao da te je čuo.

Lako je zamisliti, zar ne? Ipak, sve ovo se dešava 1944. godine. Lilijan Maksin Seret, umetničko Rej Antoni, tada je izdala svoju seksualnu autobiografiju pod naslovom „Priručnik za selektivno promiskuitetne domaćice“ ( Housewife’s Handbook on Selective Promiscuity). Ova revolucionarna, izuzetno kontroverzna knjiga koja je dovela autorku u vezu sa mafijom jedino je delo zabranjeno odlukom Vrhovnog suda SAD. Izdavač Ralf Ginzburg osuđen je na robiju je zbog kršenja zakona protiv opscenosti.

Verovali ili ne, ova knjiga je zabranjena i 57 godina kasnije. Danas je dostupna samo u reizdanju za Kindl ćerke Lilijan Maksin Seret iz 2011. godine.

Seret je svoj „Priručnik“ napisala pre seksualne revolucije šezdesetih godina, antibebi pilule, i rasta popularnosti Plejboja. U dobu seksualne samocenzure, koristila je pseudonim Rej Antoni. U mladosti se borila protiv svog strogog baptističkog vaspitanja; rano je otkrila sopstveno telo – autobiografija počinje od njene treće godine – a oduvek je verovala da je seks prirodna i zdrava aktivnost.

Konzervativno okruženje u kom je odrasla najbolje je ilustrovala njena baka: „Toliko se gadila penisa da ni u Bibliji nije htela da naglas pročita reč prick – iako je tu bila u osnovnom značenju, „bocnuti“ kao iglom – uvek bi koristila neki drugi izraz.“

Seret je sa vremenom sazrela, obogatila vokabular „Priručnika“ kako su joj se razvijala seksualna shvatanja. Svaki od svojih seksualnih dokaza dokumentovala je izuzetno detaljno, od trapavih tinejdžerskih pokušaja i prvih ljubavi, kroz tri braka i petoro dece, do vanbračnih kres-šema.

Iako njena knjiga nije priručnik u klasičnom smislu pa ne daje direktna uputstva, ipak kroz narativ otvoreno obrađuje brojne seksualne teme – masturbaciju, orgazam, seksualno zdravlje, abortus, trudnoću – opisane sasvim kolokvijalnim rečnikom. U pitanju je udžbenik za seksualno obrazovanje iz vremena opšte neinformisanosti; kako je to Seret 1963. rekla u radijskom intervjuu, pisala je u naciji „seksualnog divljaštva.“

Njena iskustva dotiču se svih aspekata ženskog života, iz liberalno feminističke perspektive daleko ispred vremena u kom je živela. Zanimljivo je da celim tokom autorka insistira na svom seksualnom zadovoljstvu, iako joj brojni muškarci kažu da je devijantna i abnormalna zbog požude i stimulacije klitorisa. Bez dvoumljenja se rastala od svakog muškarca koji je pokušao da kontroliše njeno telo – od ljubavnika koji je pokušao da joj napravi dete, do šefa koji joj je dao otkaz kad je odbila da spava sa njim.

Po objavljivanju, „Priručnik“ je privukao raznolike reakcije javnosti. The Realist iz 1964. donosi intervju sa Lilijan Seret (pod pseudonimom Rej Antoni) u kom ona opisuje kako su joj se u prvih par nedelja odrekli brojni „liberalni“ prijatelji. U isto vreme, kaže da su joj se mnogi zahvaljivali za knjigu čiji im je obrazovni potencijal „spasao brak“. Najupečatljiviji primer je muškarac koji je postavio pitanje „Rej, šta je to klitoris?“

Na pitanje šta misli o muškarcima koji njeno delo čitaju iz pornografskih pobuda, Seret je odgovorila: „Ako ih je naše konzervativno društvo učinilo toliko gladnim seksa da moju knjigu koriste da bi se koliko-toliki uzbudili, meni je to ne ljuti već rastužuje.“

Seret je najviše iznenadila reakcija lokalne mafije; obavestili su je da će se svim silama potruditi da je spreče da privuče pažnju na svoj rodni grad Takson. Ona je nekako izvrdala i rekla im da ne mogu nikako da je spreče. „Šta god meni uradili, neće moći da spreče izdavanje i prodaju Priručnika.“

Vrhunac svega bila je kontroverzna optužnica protiv izdavača Ralfa Ginzburga zbog kršenja zakona protiv opscenosti. Ginzburg je imao prava na izdanje knjige u tvrdom povezu, i reklamirao je sa naglaskom na erotski sadržaj zbog čega mu je stiglo 35,000 protestnih pisama.

Priručnik je bio sam jedan od tri elemenata optužnice protiv Ginzburga, ali se upravo na njega oslonio sudija čistunac istakavši da oralni seks koji Seret opisuje potpada pod striktnu pravnu definiciju sodomije. Izdavač je odslužio osam meseci zatvora, a svi primerci priručnika bili su konfiskovani i spaljeni. Ova suluda sudska odluka iz 1966. još uvek nije preinačena.

Seret je ipak zabeležila uspeh postavši istaknuti borac za prava rodnih i seksualnih manjina. Vodila je brojne radionice na temu senzualnosti, a čak se pojavila u NBC dokumentarcu uz Hjua Hefnera ( The Pursuit of Pleasure, 1967.) Za nju, seks je bio vid komunikacije. Mejnstrim terminologiju vezanu za seks ona je poredila sa novogovorom Džordža Orvela. Zalagala se za otvorenost u obrazovanju, kako bi društvo prevazišlo arhaične stavove po kojima „seksualni čin koji ne obuhvata emisiju sperme u vaginu smatra se neprirodnim.“

„Meni je teško da zamislim neprirodan seksualni čin. Ako mi prija da nekog poljubim u lakat, na primer, to mi nije neprirodno, pogotovo ako i drugoj strani prija“, rekla je za radio 1963. „Zalažem se za potpunu reviziju pravnog statusa seksa, da bi se omogućilo odraslim ljudima da se ponašaju kao odrasli ljudi, i svoja tela koriste onako kako žele“. Lilijan Maksin Seret sigurno nije znala da će više od pola veka kasnije ova poruka u korist prava, abortusa, i zadovoljstva još uvek biti aktualna.

JOŠ NA VICE.COM:

Žene koje su mrzele svoja venčanja

Rumena Bužarovska za VICE o ženskom pismu, braku i bestseleru "Moj Muž"

Pre nego što "ja" postane "mi": obavezna predbračna pitanja