Pornići upropašćavaju kite, i moj posao

Borba rečima je kolumna u kojoj vas pisci nerviraju svojim nepopularnim ali dobro obrazloženim mišljenjima o fitnesu, zdravlju, ishrani, i o čemu sve ne. Želite da olakšate dušu? Pošaljite siže svoje priče na tonic@vice.com .

Nekada se to dešavalo samo matorcima. Ili nije mogao da im se digne, ili nije mogao da im ostane podignut, ili je mogao da im se digne, ostane dignut, i uz malo sreće, dožive orgazam, ako ih dodiruju na sasvim određen način – ovako skupljenih prstiju, ili kada je zglob baš pod ovim uglom, ili uz preciznu proporcionalnu alhemiju brzine i snage, obrtnog momenta i uvijanja, bržeg i jačeg potezanja, brža i jače, sve dok konačno ne bljucne.

Uf.

Verovatno bi trebalo da pojasnim da sam tantrička isceliteljka, što znači da se izdržavam tako što dodirujem penise. To svakako nije sve što činim, kao zaređena sveštenica koja pomaže muškarcima da kultivišu sveti, svesni odnos sa svojim autentičnim seksualnim izražavanjem, i Boginjom kao takvom. Ali što se ove teme tiče, sve što zaista treba da znate je da dodirujem mnogo penisa.
Što se tiče problema sa gerijatrijskim penisima: to ima smisla. Ti momci su na ovoj planeti već stvarno dugo, navikli su da drkaju na određeni način, i verovatno su imali posla sa mnogim degenerativnim problemima koji lako uzmu svog danka kada je erekcija u pitanju. Ali ovih dana, mladi se muče sa time da im se digne, ostane dignut i da izdrži do orgazma. Deluje kao da se to dogodilo preko noći, ali u proteklih nekoliko godina, broj momaka od dvadeset i nešto koje pogađa erektilna disfunkcija je eskalirao.

„Kakav je tvoj odnos prema pornografiji na netu", pitam, najnežnije što je moguće, dok milenijumski kiljent X uvlači košulju u pantalone posle sesije.

Milenijalsi su prva generacija ljudskih bića koja je odrasla sa internetom, i stoga su prvi talas adolescenata koji su prošli kroz pubertet uz dvadesetčetvoročasovni pristup pornografiji na internetu. I dok su nekada davno radoznali tinejdžeri u potrazi za materijalom za drkanje bili sasvim zavisni od skrivenih pogleda na dekolte svoje dadilje, ili šta god da su mogli da vide u očevom Plejboju (koji je bio krcat nepotkresanim žbunovima, a prizor raširenih nogu je bio nezamisliv), današnji klinci koriste brzu internet vezu da klikću kroz beskonačni broj tabova na više pretraživača, na kojima u visokoj rezoluciji gledaju lepotice kojima prodiru u svaki zamislivi telesni otvor.

Koliko god to divno delovalo, drkanje na internet pornografiju ima svojih mana.

„Gledanje" pornića (tj, masturbiranje na porniće) preplavljuje naš mozak dopaminom, hormonom dobrog raspoloženja koji okida osećanje zadovoljstva. Kada previše stimulišemo moždane centre za zadovoljstvo, otupljujemo baš one reakcije koje jurimo. To znači da što više pornografije gledamo, to manje zadovoljstva zapravo crpimo iz tog iskustva, što nas tera da intenziviramo napore u potrazi za zadovoljstvom, zbog čega tražimo eksplicitnije stimuluse, provodimo više vremena posvećeni pomenutim stimulusima, i potežemo brže, jače i duže, što – pogodili ste – samo dovodi do još većeg gubitka osetljivosti, dok ganjamo nešto što se svodi na raspršeni maslačak, samo što je mnogo štetnije.
Grupa naučnika sa Univerziteta u Kembridžu je koristila MRI skenere da otkrije delove mozga koje stimuliše pornografija, i kod „zdravih dobrovoljaca" i kod onih koji su se deklarisali kao zavisnici. Prema glavnom istraživaču Valeri Vun, skenovi su pokazali da izloženost pornografiji u dužem vremenskom periodu menja centre za zadovoljstvo u mozgu – upravo one koji luče dopamin. Tako izmenjeni (ili kao što se u studiji navodi: „oštećeni"), pomenuti centri za zadovoljstvo postanu „tolerantniji" na eksplicitne erotske stimulanse, čineći čoveka zavisnim od većeg broja devijantnijih stimulacija potrebnih za, sada poremećeno, lučenje dopamina (čitaj: sperme).

Pa šta?, pita gledalac Juporna, X . I dalje mogu da si dam oduška. Osim toga, to je dobra kardio vežba, zar ne?

Hm, ne baš. Problem je u tome što je čitava poenta masturbiranja da se stimulišu nervi da bismo se osećali dobro. Osim što, ako preterujemo u tome, otupljujemo reakciju baš tih nerava, i činimo pojas za bilo kakvo seksualno zadovoljstvo sve užim i užim. A to je travestija koju gledam na svom stolu za masažu – zdravi, mladi muškarci, koji bi trebalo da žare i pale na svom seksualnom vrhuncu, imaju ograničen pristup hiljadama i hiljadama komatoznih nerava u svojim polufunkcionalnim kitama, kojima moraju da trzaju i taru se, pored mog nežnog, svesnog milovanja, namenjenog tome da osete i najtananije nijanse uzbuđenja.

Šta je pogrešno kod trzanja, trljanja i stiskanja?, pitaju oni. Pa, to su činovi koji govore u prilog otkrića Vunove, koja kažu da subjekti navučeni na pornografiju „imaju veće probleme sa seksualnim uzbuđenjem i imaju teškoće pri erekciji" od onih „zdravih dobrovoljaca" koje smo pomenuli ranije. Trzanje, trljanje i stiskanje su indikativni za umanjenu osetljivost, i moji klijenti očajnički pokušavaju da osete uzbuđenje u stvarnom životu zato što su – kao što smo već ustanovili – razvili toleranciju za suptilne senzacije, i sada im je potrebna vulgarna i preterana stimulacija da bi uopšte nešto ostetili, a kamoli doživeli orgazam.

Uzmimo za primer nekog običnog tipa koji nije navučen na pornografiju na internetu: on leži na mom stolu, zatvorenih očiju, i u blaženstvu je, dok ga ja masažom dovodim do sve dubljeg stanja opuštenosti i receptivnosti. Prelazim mu prstima preko kukova; od toga se naježi. Spuštam mu dlan na krsnu kost, nežno tapkajući prstima po vrhu procepa njegovog dupeta: od toga se zatalasa. Mazim mu gornji deo unutrašnjosti butine: to izaziva kontrakcije skrotuma. Svi sistemi su operativni, pomislim, primećujući da sve funkcioniše kako treba. Dok se osećaji intenziviraju, običan tip se ne grči, ne trza, ne trlja. Opušta se, i dopušta da ga uzbuđenje preplavi samo od sebe, i tako zajaše talas ekstaze koji ne može da se ulovi, izazove silom ili odglumi. Međutim, klijent navučen na pornografiju imaće malu ili nikakvu reakciju na bilo koji od testova koje bih primenila da odredim kako reaguje. On se ne naježi, nema kontrakcije u skrotumu, zato što nije u stanju da oseti ništa što nije preterano i vulgarno, i verovatno upareno sa nekim vizuelnim stimulansima sa oznakom X, toliko je otupeo od svog preteranog drkanja zasnovanog na učinku. Zbog toga se grči i trza kukovima na svako moje milovanje, u pokušaju da pojača uzbuđenje, ali bez uspeha.

„Možeš li skroz da se skineš", bez greške me na kraju pita klijent Z, navučen na pornografiju.

Neobuzdano gledanje pornografije uči mozak da povezuje eksplicitne vizuelne prizore sa seksualnom stimulacijom, tako da su zavisnicima zapravo potrebni erotski prizori da bi registrovali uzbuđenje. Samo što problem sa dizanjem nikada neće biti rešen time što će videti još jednu golu ženu. Njegov fiks više nije pornografija, nije objektifikacija, nije prizor vagine, to više nije ono što će mu izazvati peckanje u mozgu.

Priznajem, muškarci su vizuelna stvorenja. Ipak, zdravi seksualni pojas omogućava čoveku pristup onome što ga uzbuđuje ut pomoć širokog spektra različitih stimulusa, i uzbuđenje ne zavisi od jednog, određenog čulnog iskustva. To znači da, naravno, lepo je imati nešto vlažno i ružičasto u vidokrugu dok jašeš na talasu seksualne stimulacije, ali ako ne možemo da se uzbudimo bez vizuelnih pomagala, ako ne možemo da se povežamo sa svojim internim iskustvom osećanja dok nas neko stimuliše, onda treba da ispitamo svoje seksualno ponašanje, i shodno tome ga izmenimo.

„Zašto ne zatvoriš oči", obavezno odgovorim, „i fokusiraš se na osećaje u svom telu".

Jedno je biti tup i nedostupan na stolu za tantričku masažu. Sasvim je druga stvar kada si u zagrljaju sa voljenom osobom, i ona želi da deli i poveže se s tobom u erotskom iskustvu na obostrano zadovoljstvo, a ti samo možeš da mlatiš i lupaš dok grčiš oči i genitalije, prizivajući iz sećanja scenarije koje si gledao na internetu, da bi zavarao sebe i osetio privid uzbuđenja. Zato što je to još jedna mana zavisnosti od pornografije: ona potrebe, želje i ljudskost tvog partnera čini nekako irelevantnim, ako ne i sasvim iritantnim, zato što je zavisnik od pornografije navikao na dvodimenzionalne, pikselizovane „žene", sa kojima je mnogo lakše nego sa onim pravim, sa svim njihovim emocijama, menstruacijama i klitorisima.

„Draže mi je da te gledam, zato što, najiskrenije, pomalo me smara predigra sa partnerkom", priznao mi je jedan dvadesetsedmogodišnji klijent.

„Možda bi trebalo malo da iskuliraš sa pornićima", predložila sam mu, jer koliko god da sam zahvalna na komplimentu, malo mi je gadno da dovodim u red generaciju muškaraca koji se plaše intimnosti i nervira ih ideja da zadovoljavaju svoje devojke.

Izvinjavam se ako zvučim pomalo grubo, ali ja sam na prvoj liniji fronta, i pomalo sam na ivici nerava. Pornografija je industrija vredna na milijarde dolara koja neće nestati u dogledno vreme, a verovatno ni nikada neće nestati. I, koliko god da ohrabrujem klijente da se manu pornografije, i da masturbiraju nedominantom rukom, i da nauče da vole da zadovoljavaju svoje partnerke, osećam da su moji napori uzaludni. Tako da ja ovime sebe raskrinkavam, dok se trudim da prikažem iskrenu sliku sumorne stvarnosti koja krade erekcije naših muškaraca, kao i njihov osećaj zadovoljstva i sposobnost da se povezuju, i dok vas preklinjem da se skinete sa Pornhaba i osmislite novu autoerotsku praksu koja nema apsolutno nikakve veze sa internetom ili preteranom stimulacijom, ili sa sećanjima na to kako mlatite svoju partnerku kao čekićem, samo da biste joj svršili po faci, i kolabirali na krevet, čestitajući sebi na ni na koji način dobro obavljenom poslu.

Još na VICE.com

Pornići sa čigrom za stres su najnoviji hit na Pornhabu

Bodljikava istorija stidnih dlaka u pornićima

Zašto strejt žene gledaju lezbejske porniće