Divne priče o najslađoj, lako zarađenoj lovi

Dobro, znamo, novac ne pada sa neba. Za ozbiljnu lovu, koja nam daje tu toliko željenu stabilnost a koja u novom dobu polako postaje mit jer ljudi češće menjaju poslove nego ikad pre, potrebno je mnogo znanja, mnogo truda i mnogo rada.

Kako mi ipak ne živimo u ekonomski razvijenoj zemlji, ne postoji veliki broj part time poslova koje možemo da radimo dok studiramo, niti postoji ta opcija da radimo neki posao bez preteranih ambicija kao što je konobarisanje, a da imamo novca za skroman samostalan život. Kod nas, čini se, ili radiš hiljadu poslova odjednom ili ni jedan.

I tako nekako u toj trci i snalaženju, dok kao Rodni iz mućki učimo kako da budemo „ozbiljni ljudi“ ali smo ipak spremni da sa Del Bojem obrnemo brzi keš ako se ukaže prilika, nekada nas nešto prosto – usere. Budemo na pravom mestu u pravo vreme. Iskoristimo neku priliku, desi se dobitak koji - kako kaže ona kartica u Monopolu - nismo videli da dolazi. E kad se to desi, bukvalno nema slađih para.
U te situacije ne ubrajam planirane šeme kakva je akcija mog druga pokeraša koji istreniran ide u kazine obučen kao blejač i dere ljude koji ga potcene, niti na prijatelja koji je tokom obrtanja kola shvatio zašto najbolje i najbrže idu lepi mali dizajnirani automobili za žene, sestre i ljubavnice. To je nešto drugo i samo na prvi pogled deluje da sreća ima nešto sa tim.

Kada kažem laka lova prvenstveno mislim na situacije tipa – vodila sam strance na turistički obilazak grada na biciklu i kako sam bezveze spomenula da mi je to prva vožnja dobila sam uz dnevnicu neočekivano veliki bakšiš. Tad i nikad više. Možda je trebalo češće to da govorim….

Ljudi sa kojima sam pričala uverili su me da nisam jedina koja voli kad oseti gušt upravo tako zarađenih para.

Ima ona divna pesmica u filmu „Balkan ekspres“ koja kaže „nemoj da brigaš brigaš život se strara, dok bude ljudi biće i para“. Tako je Žare jednom slučajno zamenio pevača u bendu svoga druga koji inače ima stalne tezge.

- Neki lik mi je tražio da pevam šest puta "Ljepša od noći", Šaka Polumente i za to mi je dao 300 evra - govori mi on.

Međutim, novac ne ide samo uz bendove, ide i uz DJ-ejeve koji umeju da napune klub. Tako Vanja Bursać najviše voli anganžman u Beču jer su naši ljudi iz dijaspore prilično galantni domaćini i uvek časte i daju novac preko dogovorene cene.

Milan je još jedna osoba vična klabingu koja među prijateljima ima i uspešne DJ-ice. Jednom prilikom ga je drugarica kojoj je baš to posao pozvala da joj bude pratnja i vozač za nastup u gradu u regionu - takozvani roadie. Za razliku od dana kada je to radio prijateljski iz puke zabe i jer voli da izlazi, ovog puta je za 24 časa zaradio celu nečiju platu.

- Sećam se, tada mi je rekla da ne mora svaka lova da se teško zaradi – priseća se on a oči mu blago cakle.

Jug Marković, po struci kompozitor koji tečno govori nemački, zahvaljujući sreći i poznavanju jezika dobio je sporednu ulogu u filmu strane produkcije koja je snimala u Srbiji. Igrao je Turčina koji priča nemački u nekoliko sporednih scena i kako kaže za nekoliko snimajućih dana zaradio novac koji dobija za kompoziciju na kojoj radi mesecima.

- I ne samo što su me vozili i vraćali kući, nego sam imao i svoju prikolicu da prilegnem - govori oduševljeno.

Anja Marković mi se takođe pohvalila da je bila zombi u reklami za pivo za strano tržište.

- Za jedan sunčan dan koji sam provela napolju uz njihove sokiće i sendivče, dobila sam 70evra. Na kraju moja scena čak nije ni ušla u reklamu - priča Anja.

Ivana Matić mi se pohvalila kako je u jednom trenutku njen potpis vredeo čak 30 evra. Samo u tom jednom trenutku doduše. I isto zahvaljujući poznavanju jezika, ovog puta italijanskog.

- Neki Italijani su potpisivali ugovor o kupoprodaji stana a po zakonu mora neko da bude svedok. I tako ja išla kod notara, sedela pored njih sat vremena dok su blebetali, potpisala se i ćao - kaže mi Ivana i objašnjava da je za to dovoljna samo preporuka.

Anu Jakšić verovatno do sada poznaju svi koji redovno prate naš portal. Ona je već pisala o tome kako je radila kao asistentkinja trenera za muvanje u Srbiji.

- Kada radimo obične treninge muvanja moj jedini posao je da pričam sa likovima koji ne znaju da pričaju sa devojkama. To je prelako, a dobijem 30 evra po satu. Najslađe pare ikada zarađene - objašnjava mi Ana zašto se često odaziva kada je pozovu na ovakve akcije.

Prijatelj Miloš je jednom uspeo da na čistu sreću prvo dobije a zatim i preproda 4 karte za utakmicu na Evropskom prvenstu u Cirihu 2008. godine. Naime, otišao je kod devojke u Beč ali se usput video sa ortakom koji tamo živi i koji mu je poklonio ulaznice jer mu je nešto iskrslo. Zatim je u Beču nasumično odabrao pab za pivo i proveru rezultata neke druge utakmice gde se skapirao sa likom koji je bio spreman da mu za te četiri karte odmah na ruke da 1000 evra.

I za kraj, ne smemo zaboraviti nasledstva. Prijatelj Avakum Kvas, da to mu je pravo ime, ima roditelje koji su rešili da prodaju stan, podele novac na njega i brata i tako im reše stambeno pitanje. Avakum je od tog novca kupio plac i sagradio svojoj porodici kuću, roditelji su prešli kod burazera, a buraz je sa ženom otišao da neko vreme živi u Aziji. Kako posovica kaže - kad deca nisu besna, ni kuća nije tesna.

Sigurna sam da ovakvih priča ima još mnogo, ali kako novac uvek ide i uz sujeverje, možda je najbolje da sad stanemo kako bi nam se ovakve situacije desile još neki put.