Zvezdina "nula" nade - može se i protiv CSKA
Sport

Zvezdina "nula" nade - može se i protiv CSKA

Na dobrano natopljenom terenu beogradske "Marakane", srpski i ruski predstavnik odigrali su bez golova. Konačna odluka pada za nedelju dana, i ako je ono što smo večeras gledali ikakav indikator, Zvezda itekako ima šansi za prolaz.
13.2.18

Kada sam se pre dva meseca vraćao kući posle utakmice sa Kelnom, jedan od prijatelja iz ekipe je ironično prokomentarisao da uopšte nema potrebe zvati predstojeći prvi eliminacioni meč „evropskim prolećem“, jer su sve šanse da će početkom februara da bude ili jednako hladno ili hladnije nego te decembarske noći. To meteorološko predskazanje se donekle i ispunilo, jer 13. februar bio je sve osim prijatnog sa klimatskog aspekta gledano. Sa fudbalskog? Nešto prijatniji, ali malo i nedorečen.

Reklame

Čast da otvori istorijsko prvo zajedničko izdanje festivala „Beogradsko proleće“ pripalo je Crvenoj Zvezdi, koja je ugostila moskovski CSKA. Dve ekipe koje slove za čvrste, organizovane blokove koji u Evropi golove postižu retko ali kad treba – mirisalo je na 0-0, i taj rezultat smo na kraju i dobili. Činjenica je, međutim, da iz ugla Zvezdinog navijača i ne treba biti toliko nespokojan, jer crveno-beli su pokazali da definitivno nisu stranac u ovim vodama – i ono bitnije, da prolaz uopšte nije toliko daleko.

Oba poluvremena ove interesantne utakmice prošla su u sličnom tempu. Fudbaleri trenera Vladana Milojevića su se pre svega oslonili na struktuirani, pažljivi prilaz meču, pa su na smenu, kako bi ostali dovoljno sveži u odsudnim fazama, uzimali i puštali inicijativu. U trenucima uzimanja, Zvezda je očekivano kvalitetnije napadala po bokovima gde su njeni brzonogi krilni igrači, poput Nemanje Radonjića i zimskog pojačanja El Fardu Bena, mogli da naprave prednost u odnosu na nešto starije defanzivce CSKA.

I Radonjić i Ben imali su tako svoje momente. Ovaj prvi je u prvom poluvremenu promašio nešto što bi se moglo nazvati šansom utakmice, kada je jednu nesmotrenost odbrane „armejaca“ pretvorio u solo kontru i onda iz ultra-izgledne prilike tukao pravo u golmana Akinfejeva. Ben, sa druge strane, je često pravio nered svojim driblinzima i pokretljivošću, i čini se da će on zaista biti veliko pojačanje za Zvezdu, kako i u to Evrope što se odigrao tako i u domaćem prvenstvu, kao i u budućih nekoliko (nadamo se) evropskih kampanja.

Najteži ispit položio je možda i vezni red, koji sada umesto Gelora Kange predvodi Nenad Krstičić. Odlaskom lucidnog Gabonca u prašku Spartu Zvezda je sigurno izgubila igrača koji ne samo jednim potezom rešava utakmice, već i uspešno zadržava loptu u svom posedu i razdeljuje na kratke distance.

Krstičić nije Kanga, i ne očekuje se da on sad ubija osmonoge zglavkare sa dvadeset i kusur metara dalekometnom paljbom, ali sa druge strane mnogo je manje „lud“ od Afrikanca i sa više staloženosti odrađuje ono bitno – u ovom slučaju momentalnu redistribuciju i prosleđivanje lopti. Završni pas mu je falio, da, ali za sada je ovo okej. Rašće kako vreme bude odmicalo.

Reklame

Zvezda, elem, možda nešto teže daje golove, ali ih teško i prima. Ponovo se zadnja linija crveno-belih istakla besprekornom organizacijom, koju su „spreda“ štitili Mičel Donald i odlični Branko Jovičić, a pred golmanom sada već možemo slobodno reći dominantni duo Vujadin Savić – Damjan Le Talek. Bekovski par Filip Stojković – Milan Rodić stizao je sve i napred i nazad – Milan Borjan bio je, uz par sitnih kikseva, ponovo pouzdan.

Kada je CSKA pretio, a tih momenata je bilo, glavni akter bio je Alan Dzagoev. Momak iz severne Osetije je bio opasan doslovno pri svakom kontaktu, i da su ga napadači Vitinjo i Ahmed Musa nešto bolje ispratili Borjan bi definitivno imao više posla. Čini se doduše i da je CSKA relativno zadovoljan ulovljenim, te da se nada da će u revanšu imati više sreće ispred gola. Samo, bojim se i da Zvezda ima istu ideju.

Jer, u Moskvi, Vladan Milojević će verovatno moći da računa na danas odsutnog Ričmonda Boaćija, koji se u formaciji sa solo napadačem bolje snalazi u toj ulozi od Aleksandra Pešića. Boaćijev superioriniji osećaj za prostor i mogućnost da zadrži loptu napraviće u revanšu više prostora za Bena i Radonjića. Mada Pešić ima zaista fantastičan skor u domaćoj ligi, čini se da je Boaći ipak bolje rešenje za evropske odbrane – barem za sada. Videćemo.

Šta je, dakle, pravi recept za revanš koji će se za osam dana, tj. 21. februara odigrati na „VEB Areni“? Ne odstupiti previše od ovoga što je viđeno danas, i uvežbati realizaciju. Crvena Zvezda, zahvaljujući benefitu sačuvane mreže na „Marakani“, ima taj luksuz da može natenane sačekati „Armejce“ da joj priđu i uđu u problem sa vremenom, a onda pripretiti iz drugog plana.

Neozbiljno je sada reći da Zvezda može nekome da preti, ali Rusima takođe neće biti previše prijatno. Zvezda je svoja evropska gostovanja u grupi završila bez primljenih golova i sigurno je spremna za ovakav razvoj scenarija. Čekaće se koliko treba. A kada trenutak dođe, ostaje samo da se nadamo da će čovek u prilici biti prisebniji nego Radonjić u prvom meču.

Za dva dana, nastavlja se „proleće pre roka“ – ni kilometar od današnjeg susreta Partizan će na stadionu JNA dočekati Viktoriju iz Plzenja. Da li će crno-beli napraviti neki gol zalihe pred odlazak u Češku, ispratićemo za pedesetak sati.