Naučnici su dali aligatorima ketamin i slušalice da bi bolje razumeli sluh dinosaurusa

Naučnici su uradili aligatore ketaminom i dali im da slušaju zvukove kroz sluške u ušima kako bi bolje razumeli auditorne sposobnosti dinosaurusa.

Eksperiment, koji je opisan u radu objavljenom ovog ponedeljka u časopisu The Journal of Neuroscience osmišljen je da bi se mogle proučiti "neuralne mape“, putevi u mozgu kojima prolaze informacije o zvučnim talasima – koje aligatori generišu kako bi locirali zvukove u svojim habitatima. Ove mape su od životne važnosti za mnoge kičmenjake, i naročito su razvijene kod noćnih predatora kao što su sove zato što se uglavnom oslanjaju na zvuk da bi locirale lovinu.

Fokus studije je bio koncept poznat kao interauralna vremenska razlika (ITD), koji predstavlja razliku u vremenu koje zvuku treba da stigne do jednog odnosno drugog uha. Iako je ovaj vremenski zaostatak tipično svega par mikrosekundi, on igra ključnu ulogu u tome da životinjama omogući da detektuju odakle zvuci dolaze.

Ketrin Kar, biolog sa Univerziteta u Merilend, i Luc Ketler, neurolog sa Tehničkog Univerziteta u Minhenu, proveli su godine proučavajući kako ITD procesi pomažu životinjama kao što su ptice i reptili da lociraju zvukove. Pošto su ptice, aligatori i dinosaurusi svi potomci arhosaurusa, roda dinosaurusa koji je bio na vrhuncu u periodu Trijasa, nova studija ukazuje na to kakvi su bili slušni sistemi dinosaurusa, tako što proučava njihove postojeće potomke.

"Ptice su dinosaurusi a aligatori su njihovi najbliži živi rođaci“, rekla je Kar za Motherboard putem mejla. "Osobine koje dele obe ove grupe bi bilo očekivano naći i kod izumrlih dinosaurusa, tako da prepostavljamo da su dinosaurusi mogli da lokalizuju zvuk“.

Prethodne studije su ustanovile da su ptice evolucijom došle do drugačijeg neuralnog procesa lokalizacije zvuka u odnosu na sisare.

"Koristili smo oba tona koja aligator može dobro da čuje (oko 200 do 2000 Hz) i buku“, rekla je Kar. "Birali smo tonove i buku koja će pružiti stimulanse nalik prirodnim“.

Eksperiment je otkrio da aligatori lociraju zvuke koristići slične sisteme neuralnog mapiranja kao i ptice, uprkus velikoj razlici u moždanoj anatomiji.

"Jedna važna stvar koju smo naučili od aligatora je da veličina glave nema veze sa time kako mozak ’kodira’ pravac zvuka“, rekao je Ketler za Motherboard putem emaila.

To znači da su dinosaurusi veličine Tiranosaurus Reksa verovatno koristili slične auditorne mehanizme kao što danas koriste ptice i aligatori da bi locirali zvuk. Mada naučnici ne mogu da se vrate kroz vreme da bi zavirili u mozgove dinosaurusa, preživeli rođaci ovih legendarnih izumrlih životinja nam pružaju uzbudljiv prozor u prošlost.

Članak je prvobitno objavljen na VICE US.