Recepti iz "Birtije kod poslednjeg zalogaja" uskoro pred gurmanskom zajednicom Srbije

Dvoje gladnih novinara, Vesna Almog i Aleksandar Vasović, na Facebook stranici "Birtija kod poslednjeg zalogaja" pričaju istinite priče o tome kako su u davnim i skorašnjim, balkanskim, bliskoistočnim, avganistanskim, predratnim i poratnim stanjima i geografijama nabasavali na dobru hranu i još bolje ljude i kako su saznali da ništa ne otvara apetit kao teška artiljerija, a da zvuk krčkanja, cvrčanja i šaputanja hrane na šporetu nadglasava odjeke najžešćih sukoba.

Ovako opisuju svoju gurmansku online avanturu koja je počela kao zezanje kroz FB postove za prijatelje, pa se prelilo u FB stranicu koja ima preko 3.000 pratilaca, da bi sada došlo i knjige.

Kako kažu autori, jezike su odgonetali učeći ih iz nenapisanih menija, ručajući na Krimu i užinajući u Jerusalimu. Upoznali su heroje malih kuhinja, velike majstore preživljavanja, umetnike istrajavanja i u njima videli i sopstvene bake, strine i komšije. Jeli. Pamtili. Kuvali. Zapisivali. Jeli.

"Ovo nisu recepti za kukavice i cepidlake. Sastojci se mere šakama, debljinom prsta, dužinom dlana ili pregrštima, a vreme pripremanja je precizno određeno na sve dok ne bude gotovo”, poručuju Vaske i Vesna.

Početnicima su namenjene hiljade drugih kuvara, a jestive priče iz "Birtije kod poslednjeg zalogaja” onima koji su pregrmeli bezbroj neravnopravnih kuhinjskih bitaka.

U razgovoru za VICE, Aleksandar Vasović kaže da će se pred čitaocima naži ukupno 66 priča o hrani.

VICE: Vaske, odakle dolaze priče/recepti?
Aleksandar: Svih 6 ex-republika i obe pokrajine, SAD, Francuska, Italija, centralna Azija, bliski istok (i Izrael), Rusija, Ukrajina, Austrija, Mađarska… kujna Vesnine babe, moje dvorište u Čačku, planina Jelica, kuća na otoku Olib, otok Sveti Andrija… Vesna, u opštoj pomami za "zdravom hranom" kako bi opisala ovo što spremate?
Vesna: Ove jestive priče su, kako reče neko od naših fejsbuk prijatelja i abonenata, mentalno zdrava hrana. Od nje se ne goji ako je jedete pod naletima novinarskog adrenalina i jurcanja za pričama po frontovima. Tada vas ni kotao pun vrućih čvaraka ne bi podgojio…

Vaske tvrdi da se ugojio, ali ne zbog hrane, već zbog ostavljanja cigareta. Kako ti odolevaš?Ko kaže da odolevam? Poklekla sam, vidljivo i merljivo. Ponekad spremimo i po tri obilna jela i da nam nije Maše Mileusnić, našeg redovnog zamorčeta, i prijatelja, bili bi smo "veliki pisci", takoreći gromade. Računam da sam se po priči ugojila frtalj kilograma.

Kako se znalazite za originalne recepture i sastojke, pošto u dobrom delu spremate atipičnu hranu za naše podneblje?
Recepte smo otimali i krali na licu mesta od živih ljudi, a za knjigu odabrali samo one priče koje se spremaju od dostupnih sastojaka. Neke od jestivih priča su o običnim krompir čorbama i tako nekim "prozaičnim" jelima. Možda smo mogli da dodamo i neke potpuno egzotične jer nas najmanje polovina fanova više čita nego što nas "kuva". A znače nam i jedni i drugi …

Vaske, gde obično spremate hranu?
Kod Vesne u kujni ili kod mene. Malo više kod nje, jer je njena kujna lepša. Da li si probao baš sve što je pripremljeno?
Apsolutno sve spremljeno je pojedeno.

Ko ima to zadovoljstvo da jede ono što spremite?
Uh, zovemo drugare, po jednog dvoje, nema mnogo mesta. I ukućani naravno. Planiramo da negde kuvamo za mnogo ljudi, samo da nađemo mesto.

Da li bolje kuvaš nego pre dve godine? Ne znam da li sam bolji, ali sam ekspeditivniji svakako, znaš ono seckanje nožem sa 24 kitchen i prevrtanje hrane u tiganju. Mada, neskromno, nikad nisam kuvao loše, barem prema onima koje sam hranio. Vesna je bolja kuvarica od mene svakako..

Za kraj, daj nam dve priče koje ti voliš, za naše čitaoce. OK, moje omiljene su Vesnina "Čorba braće Morića" i moja "Vojni požar". Srećno kolege, i naravno: prijatno.