Ne, stvarno, ko gleda nekro pornografiju?

Nekro pornografija je upravo ono kao što i zvuči. U njoj, baš kao i u običnom porniću, glumci se upuštaju u seks. Razlika je samo u tome što se jedan od njih pravi da je mrtav. U svakom slučaju, nije baš za svakoga.

A nije ni snaf, taj kvazi- mitski tip pornića u kom muškarci "zapravo" ubijaju žene, zarad seksualnog uzbuđenja gledalaca. Umesto toga, nekro je fantazija smišljena za gledaoce sa željom za smrću, sklonošću ka simuliranom činu ubistva i nekrofiliji. Iako legalan, veliki porno tjub sajtovi kao što su Pornhub, Redtube i xHamster zabranjuju ovu vrstu sadržaja — predstavnik potonjeg čak mi je rekao da im je "odbojan".

I iako mnogima može da se čini bolesno i marginalno, nekoliko fetiš studija izbacuju na stotine šatro nekro klipova godišnje. Štaviše, oni su toliko uobičajeni na tabu habovima kao što su Dead and Sexy, KinkBomb i Nicheclips da možete da ih sortirate po tipu ubistva — davljenje i vatreno oružje su posebno popularni — i po tome da li u scenama ima samo smrti ili možda čak i silovanja i incesta. Filmovi uspevaju i da privuku glumice iz glavnog toka, bilo da su zvezde u povoju kao što je Moka Mora ili etablirana imena kao što su Melissa Moore i Stella Cox. Posle svega, postavlja se očigledno pitanje: Za koga se prave ta govna i kako to da ih ima toliko?

Uopšteno govoreći, sadržaji sa fetišom na smrt prave se za ljude koje psiholozi zovu "nekrofilima", mada taj termin verovatno ne znači tačno ono što mislite. Navikli smo da o nekrofilima mislimo kao o pljačkašima grobova koji krešu iskopane leševe ili ubicama koji sa svojim žrtvama rade šta im je volja. Ali prema Anilu Agravalu, koji je 2009. godine napisao najopsežniju modernu studiju nekrofilije, ovaj fetiš postoji na spektru na kom on razlikuje deset prepoznatljivih tipova. Oni se kreću od ljudi koje uzbuđuje sam koncept smrti (tip I) ili koji žele samo seks pored mrtvačkog kovčega, do ubica (tip IX) i ljudi koji ne mogu da imaju seks sa živim ljudima (tip X).

Agraval kaže da je većina ljudi koji se lože na fetiš smrti tip I nekrofila. Obično se, kaže on, različiti tipovi ne mešaju u jednoj osobi, tako da ne veruje da bi se "ti ljudi petljali sa nekrofilnim činovima u stvarnom životu". Niko ne može sa preciznošću da proceni koliko ima nekrofila tipa I na svetu, pošto nikad nije sprovedena temeljna demografska studija. Ali na osnovu aktivnosti na najvećim fetiš forumima i podataka o prodaji, producenti i šefovi internet stranica procenjuju da na čitavom svetu verovatno ima oko 100.000 nekro fetišista.

Vredi ponoviti da govorimo o ljudima koji gaje nastranost prema smrti, ali ih ne zanima da gledaju prave smrti. "Ovaj fetiš nema nikakve veze sa stvarnošću", kaže Geno, koji vodi forum fetiša smrti prigodno nazvan DeadSkirts . Prema Genou, čak i previše lažne krvi može da odbije mnoge fetišiste na smrt, koji uglavnom deluju kao da više vole simulirane povrede ili smrt bez krvi. "Ne želim niti volim pravu smrt", kaže on.

Ova averzija prema pravoj smrti verovatno se uklapa u verovanje mnogih fetišista na forumima kao što su DeadSkirts da su svoju nastranost zapatili gledajući stare filmove eksploatacije ili slešere. Dete gleda seksi ženu — koja teško diše, kamera se zadržava na njenim grudima — dok je kasapi ubica i nekakva veza se utisne u njegovu seksualnost u razvoju. "Samo je toliko dovoljno", kaže Guda, producent fetiša smrti za Bitch Slap Studios. "Biti pravog uzrasta, u pravom trenutku."

Većinu fetišista na smrt kao da više zanima produženo opiranje nego sama krv, malo dominacije i potčinjenosti. Igraju se pretvaranja zajedno, razvlačeći fantaziju davljenja na minute umesto na sekunde, koliko bi zaista trebalo da nekog zadavite u stvarnom životu, a potom se igraju sa mlitavim telom "mrtvog" partnera. Kako mi je to objasnila Grace X, ko-osnivačica i vlasnica foruma fetiša smrti FetNoir i retka žena na ovoj sceni, "većina scena koje zajedno odglumimo služe se smrću kao metaforom za uzbudljiv seks. Davljenje često oponaša seksualne pokrete i zvuke batrganja, grčenja, dahtanja i tome sličnog", navela je ona kao primer.

Fetišisti su nekada zadovoljavali svoju nastranost loveći i kompilirajući scene smrti iz igranih filmova. Nije bitno što su te scene retko sadržale seks, pre ili posle ubistva, pošto mnoge fetišiste upravo loži borba, smrt i ukočenost tela. (Neki, poput Genoa, čak ne prihvataju ideju ubacivanja pornografije u ovaj fetiš.) Ali holivudske scene retko dočaravaju preteranu emocionalnost koju fetišisti najviše vole. Niti mogu da zadovolje jedinstvene obrte u napaljenosti na smrt svakog pojedinačnog fetišiste, od kojih neke mogu postati izuzetno specifične.

Tokom ranih 2000-ih, nekolicina ljudi shvatila je da su fetišisti na smrt toliko očajni za bilo kakvim sadržajem da su za njega spremni da plate šta god se traži. Ponekad producenti smišljaju sopstvene zaplete, ali često obožavaocima dozvoljavaju da sami naruče specijalno rađene video snimke koji zadovoljavaju njihovu posebnu i neobičnu podvrstu nastranih potreba. Specijalne narudžbe — tržište u porastu u pornografiji svih vrsta — umeju da koštaju od unapred plaćenih 300 do 10.000 dolara, u zavisnosti od složenosti tražene produkcije. "Imali smo neke ljude koji samo naručuju i naručuju", kaže Guda. "Pamet da vam stane… U nekim slučajevima, to je kao droga zbog koje ljudi bankrotiraju da bi zadovoljili svoju naviku."

Glumice glavnog toka kažu mi da su se ubacile u rad na fetišu smrti zato što je plata veća od one koju dobijaju za, recimo, celodnevnu redaljku u običnoj pornografiji. One kažu i da se producenti fetiša na smrt ophode prema njima vrlo dobro i ne prisiljavaju ih da rade nešto što im ne prija, verovatno zato što je sektor toliko marginalan da ne bi dobro podneo još i tužbu za zlostavljanje.

"Ako možete da prevaziđete bilo kakvu metalnu blokadu u vezi sa nasiljem i nekrofilijom, to je najlakši dan posla na svetu" kaže Odette Delacroix, mejnstrim glumica i producentkinja video snimaka po narudžbi koja je nastupila kod nekoliko studija za snimanje fetiša smrti. "Moram da izgovorim nekoliko stranica dijaloga i glumim 30 minuta, ali nakon toga ne moram da radim više ništa", već samo da ležim i dozvolim da me ispipaju ili kresnu.

Na mnoge načine, fetišisti nekro pornografiju mogu se porediti sa porno fetišom na žene divove. Obe fiksacije vam se urežu u mozak u ranom uzrastu i verovatno ih podstiče neka vrsta želje za dominacijom i potčinjenošću. Njihova suština takođe nije nužno u seksu i strašno su usko specijalizovane. Da ponovimo, fetišiste na smrt ne loži prava smrt — da je tako, išli bi na tipove krvavih internet stranica koje sakupljaju slike i video snimke ljudske brutalnosti, kao što su snimci pogubljenja Islamske države i ubistava crnih Amerikanaca prilikom susreta sa policijom. Umesto toga, oni odlaze na forume kao što je DeadSkirt i kod producenata kao što je Guda da bi se počešali tamo gde ih svrbi, koliko god to bizarno ili otvoreno uznemirujuće bilo za većinu ljudi. Ali hej, svi mi imamo svoje bubice. Na sreću za osetljive dušice, nekro pornografija nije svet u koji možete lako da zalutate, sem ako ga već i sami ne tražite.

Pratite Marka Heja na Tviteru.

Još na VICE.com:

Ovaj Bregzit pornić me je naterao da malo lupim glavom

Ima li hardkor pornografija kulturnu vrednost

Kakva vas pornografija najbrže radi?