Šta biste učinili da ste lice u lice sa sigurnom smrću? Da li biste prihvatili svoju sudbinu ilik biste se borili do poslednjeg daha? Za Frančesku Man, ili Francisku Manovnu, poljsko-jevrejsku plesačicu na putu do gasne komore u Aušvicu, odgovor je bio očigledan.
Frančeska Man je bila prelepa i izuzetno nadarena plesačica, koja je svojim piruetama obeležila mnoge prestižne predstave i takmičenja, uključujući i Internacionalno plesno takmičenje u Briselu u maju 1939. godine, gde je osvojila četvrto mesto. Bila je redovni plesač u varšavskom noćnom klubu Melody Palace pre nego što je počeo Drugi svetski rat, dok se njena karijera nije završila kada je zatvorena u varšavskom getu. Prebačena je iz Poljske 1943. godine, zbog toga što je postojala sumnja da je umešana u aferu koja je poznata pod nazivom Hotel Polski, kada su se Jevreji nadali da će pobeći u Južnu Ameriku koristeći srtane pasoše, a umesto toga su završili tako što su poslati u Aušvic.
Prema nekim podacima, ovim ljudima je rečeno da su stigli u Bergau, kako bi ih dezinfikovali pre nego što pređu granicu sa Švajcarskom, a onda su ih odveli u svlačionicu koja je bila pored gasne komore. Postoje mnoge varijacije kako je tekla priča Frančeske Man, ali je možda najsenzacionalniju verziju ispričala istoričarka holokausta Sintija Sodern. Dok se svlačila, Manova je navodno zavela dvojicu stražara striptizom, podižući svoju suknju kako bi otkrila butinu Jozefu Šilingeru i Vilhelmu Emerihu, a onda je zavodljivo svukla svoju bluzu.
Nakon toga je brzo izula cipelu i pogodila njom Šilingera u čelo, pre nego što je izvukla pištolj iz njegovog džepa i ispalila dva fatalna hica u njegovu utrobu i jedan u Emerihovu nogu. I ostale žene u prostoriji su se pridružile revoltu, iako ni jedna od njih nije uspela da pobegne.
Gledajte još na VICE:
Kada je @xnulz tražila od korisnika Tvitera da “navedu opasniju kučku od Tejlor Svift” u novembru 2017, nije bilo čudno to što je verzija priče o Frančeski Man, koju je tvitovao @moviehistories, bila među najpopularnijima (preko 35,000 ritvitova, a broj i dalje raste) u konkurenciji sa odgovorima koji su slavili mnogobrojne druge impresivne istorijske heroine. Ali, koliko od ove priče može biti poduprto hladnim, čvrstim dokazima? Kako bismo dobili jasniju sliku, sagovornik mi je bio jedan od vodećih svetskih stručnjaka za Aušvic: autor, profesor i istoričar dr Robert Jan van Pelt.
“Istina je da je izuzetno teško ustanoviti šta je tačno istina kada govorimo o događaju iz svlačionice koji se desio u nekom trenutku u oktobru 1943. Lanac dokaza je tanak”, rekao mi je on. “Znamo da se revolt desio zato što u nemačkim dokumentima iz decembra iste godine postoji podatak da su dva člana Zaštitnog odreda, Rudolf Grim i Fric Lakner, pomogli da se uguši pobuna, i za to su dobili medalje. Sam dokument ne opisuje prirodu pobune, niti navodi dodatne detalje.”
Prema rečima dr Van Pelta, postoje tri ključne tačke koje treba preispitati: čovek koji je pobegao iz Aušvica, “Jerzi Vesoloski (alias “Tabeau”) opisao je incident u izveštaju koji je sačinio nakon što je pobegao. Izveštaj je objavljen kao deo Protokola iz Aušvica krajem 1944. od strane Odbora za ratne izbeglice. Ključne tačke ovog izveštaja bile su žene koje su se branile, a određeni član odreda po imenu ‘Šiler’ je preminuo. Žena koja je povukla okidač nije identifikovana.
“Rudolf Hus spominje incident u svojoj prvoj izjavi 14. marta 1946 – odmah nakon što je zarobljen od strane Britanaca. On nacodi da su pobunu podigle žene, ali nije dao dodatne detalje. U aprilu 1945. godine, Stanislav Jankovski spominje je u svom svedočanstvu sastavljenom u Poljskoj ženu koja je otela revolver od Valtera Kvakernaka, naciste čuvara koji je bio zadužen za krematorijum, kao i da je ona nakon toga ustrelila Šilingera.”
Preživela deca iz Aušvica. Foto: Wikimedia Commons
Iako ne možemo sa sigurnošću identifikovati da li je ta žena zaista Frančeska Man, sama činjenica da je ta žena možda bila plesačica deluje daleko verovatnije. “Ideja da je ta žena možda bila plesačica, barem koliko ja znam, prvi put je spomenuta 1946. godine od strane Ojgena Kogona, istoričara koji je preživeo holokaust, ali koji nije bio u Aušvicu, već u Buhenvaldu”, dodaje dr Van Pelt.
Čak iako je teško izdvojiti šta je činjenica, a šta ne, sa sigurnošću znamo da se ovaj neverovatan čin otpora desio tog dana, kao i da ga je izvela žena koja je imala muda da se bori. Kako Vislav Kilar, koji je preživeo Aušvic, navodi u svojim memoarima Anus Mundi: Pet godina u Aušvicu: “incident je prepričavan od usta do usta, tako da je dorađivan i u nekoliko oblika je prerastao u legendu. Bez sumnje, ovo herojstvo izvedeno od strane slabe žene koja je bila licem u lice sa sigurnom smrću, dala je moralnu podršku svim zatvorenicima. Od jednom smo shvatili da ako se usudimo da dignemo ruku na njih, ta ruka će možda ubiti; jer su na kraju krajeva, i oni bili smrtni.”
Kao i sve velike legende, priča o Manovoj nastavila je život u fikciji. Novela Arnošta Lustiga iz 1964. godine Molitva za Katerinu Horovicovu - koja je adaptirana u film 1965 – u centar priče stavlja mladu plesačicu koja je bila otkupljena od strane nemačkih vlasti u ratnoj Italiji. Shvativši da će svakako umreti, ona puca na osobe koje su je zarobile na vratima gasne komore. Knjiga Tadeuša Borovskog, koji je takođe preživeo Aušvic, pod nazivom Ovuda do gasa, dame i gospodo uključuje i kratku priču Šilingerova smrt, u kojoj je čuvara na sličan način nadmudrila atraktivna žena, i upucala ga u stomak njegovim pištoljem.
Činjenice ili fikcija, malo je šta zajebanije od ovoga.
Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.