nauka

Šta su naučnici pronašli u mozgovima 10 ruskih kosmonauta

Snimajući mozak kosmonauta pre i posle njihove smene u svemirskoj stanici, neuronaučnici su otkrili kako mikrogravitacija utiče na um.
31.10.18
Fotografija Martin420 Ilustracija mozga
Fotografija: Martin420

Prethodno objavljeno na Motherboard.

Svemirski letovi su uzbudljivi, inspirativni, ujedinjujući — i, nažalost, surovi po ljudsko telo. Sada novo istraživanje pokazuje da svemirske misije dugog trajanja utiču i na ljudski mozak smanjivanjem količine sive mase i povećavanjem zapremine cerebrospinalne tečnosti.

U studiji objavljenoj u sredu u Medicinskom časopisu Nove Engleske, tim predvođen neuronaučnicom s Univerziteta u Antverpu Floris Vujts izlaže rezultate testova snimanja mozga primenjenih na deset ruskih kosmonauta.

Kosmonautima je urađena magnetna rezonanca neposredno pre nego što su otišli da služe na internacionalnoj svemirskoj stanici i otprilike devet dana nakon što su se vratili na Zemlju. Sedam od deset kosmonauta proučavano je i dvestotinak dana posle njihovog leta kako bi se procenilo kako su se njihovi mozgovi oporavili tokom vremena. Kosmonauti su svi bili muškarci, u proseku stari 44 godine, a njihove ekspedicije na svemirskoj stanici u proseku su trajale 189 dana.

Vujtsin tim otkrio je da se zapremina sive mase — važno moždano tkivo za procesiranje informacija — smanjila za čak 3,3 odsto tokom svemirskih letova ovih kosmonauta. Iako se deo sive mase povratio u narednih 200 dana, gubitak je i dalje bio primetan zato što još nisu bile dostignute količine sive mase od pre leta.

Reklame

Za razliku od toga, zapremina cerebrospinalne tečnosti koja cirkuliše u mozgu povećala se tokom trajanja svemirskog leta. Zato što se ova studija prevashodno bavila procenom zapremine moždanog tkiva, ne zna se da li su te promene uticale na kognitivne sposobnosti ili ponašanje kosmonauta.

Anđelik Van Ombergen, istraživačica postdoktorantkinja s Univerziteta u Antverpu, rekla mi je da je “u ovoj fazi teško reći” zašto mikrogravitacijsko okruženje utiče na te promene u zapremini moždanog tkiva. Glavna hipoteza jeste da mikrogravitacija dovodi do toga da se više tečnosti kreće nagore ka torzu i glavu, zato što ih gravitacija ne zadržava dole. “Mi smatramo da su sve promene koje vidimo ovde nastale usled te promene toka tečnosti”, rekla je ona u mejlu za Motherboard.

Ovaj zaključak može da se poveže sa neobičnim nalazima studije nakon leta u vezi sa belom masom, moždanim tkivom obloženim lipidom po imenu mijelin koji povećava brzinu impulsa nervnih vlakana. Isprva nije izgledalo da je svemirski let imalo promenio zapreminu bele mase. Ali kad je tim snimio kosmonaute mesecima kasnije, videlo se da im se bela masa smanjila. Istraživači misle da je to možda zbog dugoročnih promena nakon leta u protoku cerebrospinalne tečnosti, ali moraće da sprovedu više eksperimenata sa magnetnom rezonancom da bi bili sigurni.

“Zgodna stvar u vezi sa skenovima mozga na magnetnoj rezonanci jeste ta da oni omogućuju istraživanje više aspekata mozga”, rekla je Van Ombergen. “Aktuelna studija bavi se samo jednim aspektom (zapremina tkiva), ali možemo detaljnije da proučimo i traktove bele mase, baš kao i konektivnost mozga.”

Istraživači su već počeli da regrutuju nove astronaute i kosmonaute za širu studiju o uticaju dugoročnih svemirskih misija na funkciju mozga. Iako ovaj konkretan eksperiment nije pronašao nikakve negativne posledice po kognitivnu sposobnost, Van Ombergen je rekla da će se naredno istraživanje konkretno baviti tim pitanjem sa većom preciznošću.

“Prioritet, po mom mišljenju, u budućim studijama trebalo bi da bude i to da se vidi kako se ove promene u mozgu odražavaju na kliničke učinke astronauta”, objasnila je ona. “Na primer, da li utiču na njihove kognitivne sposobnosti? Kakve tačno veze ove promene u mozgu imaju sa vizuelnim promenama kod svemirskih putnika?”

Takva pitanja, rekla je ona, “nužna su da bi se bolje razumelo šta se tu dešava i da bi se astronauti bolje pripremili za buduće misije.”