Šta se dešava ako sve vreme provodim pod veštačkim svetlom

Tekst je prvobitno objavljen na Tonic.

Čak i pored letnjeg računanja vremena, tvoj prijatelj i dalje veći deo svog vremena provodi unutra. Njegov posao – koji počinje rano, a završava se kasno – zahteva kompletni telesni oklop (drugim rečima, odelo), koji blokira pristup svetlosti svim njegovim udovima. Namazan je kremom za sunčanje koje mu je devojka kupila da bi zaštitio svoju irsku facu, u retkim slučajevima kada krene na posao posle svitanja, čime blokira da bilo kakvi zraci dospeju do njegovih bledih obraza. A kada dođe vikend, tvoj prijatelj više voli da se opušta uz video igrice i Netfliks, nego da recimo, trči maraton po obali reke. Kada se konačno oporavi da bi u subotu mogao da se druži, to obično čini uveče – i, naravno, traži mračan bar.

Većina Amerikanaca (naročito oni koji žive u severnom klimatskom području) nije dovoljno izložena suncu, kaže lekar Džoel Furman, predsednik Fondacije za nutricijska istraživanja i član nastavnog kadra odeljenja za zdravstvene nauke Univerziteta u severnoj Arizoni. Šta više, istraživanja pokazuju da neverovatnih 42 procenta odraslih pati od nedostatka vitamina D, vitamina koji se dobija putem sunčevih zraka i koji organizam ne proizvodi prirodnim putem, i koga je teško dobiti u dovoljnoj količini samo preko hrane.

San i emocionalno zdravlje tvog prijatelja će verovatno prvi biti na udaru: izloženost suncu tokom dana pomaže u regulaciji lučenja melatonina, hormona sna, što stabiliše prirodan ciklus sna, sprečava nesanicu i obezbeđuje duboko kuntanje, kaže Furman. A zbog toga što sunčeva svetlost okida lučenje serotonina („hormona sreće“ koji je važan za osećanja budnosti i stabilnosti), život u mraku kod tvog drugara uvećava rizik od depresije i sezonskog afektivnog poremećaja.

Posle dva do četiri meseca male ili nikakve izloženosti sunčevim zracima, njegov nivo vitamina D bi mogao da opadne dovoljno da organizam počne da ima poteškoća sa apsorpcijom kalcijuma (što je proces koji vitamin D omogućava), kaže Fulman. Uobičajeni rezultati: premor, bolovi u udovima i zglobovima, i grčevi u mišićima do kojih može da dođe čak i u probavnom traktu, što okida poremećaj varenja. Zbog toga što je solidna doza vitamina D povezana sa zdravim imunim sistemom, tvoj prijatelj će možda postati osetljiviji na viruse i prehlade, ili će mu biti teže da se od njih oporavi, kaže Furman.

Ako tvoj prijatelj nastavi da živi kao vampir i više godina provede sa niskim nivoom vitamina D u organizmu, može da bude izložen većem riziku od gubitka kose – pa i od raka – kako vreme odmiče, kaže Furman. Neke studije povezuju hronično niske nivoe vitamina D sa bolestima kao što su Alchajmerova, kardiovaskularne bolesti i dijabetes, ali potrebno je još istraživanja pre nego što se ustanovi čvrsta uzročno-posledična veza bilo koje od ovih dugoročnih posledica.

Ako može da nađe načina da tokom dana bude izložen maloj količini ambijentalnog svetla, pa čak i samo kroz prozor kancelarije, po par minuta, to bi moglo da mu reguliše proizvodnju melatonina, da bi mogao više da se odmori dok spava, i odagna depresivne efekte nedostatka prirodne sunčeve svetlosti, kaže Aleks Korb, neurolog na UCLA i autor Spirale nagore: korišćenje neurologije za preokretanje toka depresije, jedan po jedan mali korak. Opcija je i uložiti u UV lampu ili u svetlarnik.

Mada, vreme provedeno pored prozora neće rešiti problem sa vitaminom D, zato što staklo ne propušta UVB zrake, koji su potrebni za stvaranje vitamina D (Ali imajte na umu da ipak možete da dobijete opekotine od sunca kroz staklo, zato što UVA zraci prolaze kroz njega.). Izaći napolje i upiti malo zraka potencijalno može da pomogne, ali krema za sunčanje blokira UVB zrake, pa će tvoj prijatelj dobiti manje vitamina D. Osim toga, sunce je poznato kao kancerogeno, pa je teško postarati se za to da napolju bude dovoljno izložen suncu da bi mu se podigao nivo vitamina D, ali ne toliko da uveća rizik od raka kože.

Dnevni dodatak vitamina D će pokriti osnovne potrebe tvog prijatelja, dok ne stigne to da proveri sa lekarom. Nacionalna medicinska akademija preporučuje većini odraslih 600 jedinica vitamina D dnevno, ali Furman kaže da je većini odraslih potrebno i do 1000 pa i 2000 jedinica dnevno. Većina suplemenata vitamina D se smatraju za bezbedne, sve dok se ne uzme više od 4000 jedinica. Tvoj prijatelj može da dobije još vitamina D preko obogaćenih mlečnih proizvoda i pahuljica za doručak, kao i od neke masnije ribe, kao što je losos (100 grama sadrži oko 400 jedinica).