Kako sam naučivši da volim svoju vaginu potvrdio svoju muškost

Tekst je prvobitno objavljen na Broadly.

Bak Ejndžel je producent erotskih filmova i glumac, kao i motivacioni govornik na teme kao što su samo-prihvatanje, rodna fluidnost i seks trans osoba.

Kad sam se upuštao u seks kao žena nikad se nisam osećao prirodno. Mrzeo sam svoje telo. Toliko fizičko učešće u svemu delovalo mi je pogrešno. I dalje sam, međutim, imao zdravu želju za seksom. I upuštao sam se u njega, često uz pomoć droge i alkohola, samo da bih dopustio nekom da me dodiruje. Ali nakon krajnjeg uzbuđenja prilikom svršavanja, potonuo bih u strašne dubine. Nisam imao pojma zašto.

U ono vreme bio sam tužna, besna, usamljena osoba. Nisam se osećao prijatno kao "žena". Pokušavao bih da se maskiram noseći najmuževniju odeću koju sam mogao da nađem, ali to je funkcionisalo sve dok ne bih progovorio — moj glas bio je neuverljiv. Tek kad sam započeo tranziciju u 28. godini, počeo sam da vidim svetlo na kraju tunela. Stvari za kojima sam oduvek žudeo u životu konačno su mi bile nadohvat ruke: porasli su mi mišići, po licu su počele da mi rastu dlake i glas mi je postajao dublji. Postajao sam verzija sebe kakvu sam oduvek zamišljao.

Kad je došlo vreme da se razmišlja o operaciji donjeg dela, tu sam se, međutim zaustavio. Ne shvatite me pogrešno: žarko sam želeo penis. Želeo sam da jebem penisom. Želeo sam da drkam penisom. Mislio sam, ako budem imao penis, biću kompletan.

Ali dobiti penis nije tako prosto — pogotovo nije bilo pre dve decenije. Rečeno mi je da će to podrazumevati uzimanje tetiva sa moje podlaktice i njihovo spajanje sa mojim klitorisom, zatim skidanje kože sa mog dupeta i oblikovanje u nešto što će ličiti na penis. Ali prelomni faktor za mene bio je kad su rekli da verovatno više neću moći da doživim orgazam. A i moj novi penis se neće ukrućivati sam od sebe. (Morali biste da nabijete štap u mokraćni kanal da biste doživeli erekciju.)

Odlučio sam da to ne radim. Nisam mogao da zamislim sebe sa takvim penisom, ali me je najviše rastužilo što je to bio moj jedini izbor ako sam do kraja želeo da postanem muškarac — ili sam makar tako u to vreme mislio.

Štaviše, svoju muškost u potpunosti sam ostvario tek kad sam zavoleo seks sa sopstvenom vaginom.

Nisam imao pojma kako da pristupim seksu sa novim telom. Kako da jebem kao muškarac sa vaginom? Žudeo sam za ljudskim dodirom. Ali pretpostavio sam da niko neće želeti seks sa mnom. Osećao sam se kao nakaza. I plašio sam se da će me potencijalni partneri doživeti kao prevaranta — kao da pokušavam da ih na prevaru navedem na seks sa telom koje ne očekuju.

Konačno, naterao sam se da izađem u bar. Bilo je to prvi put da sam gluvario kao osoba koja se u potpunosti predstavlja kao muškarac i koja želi da se smuva sa muškarcem — sa gej muškarcem. Osećao sam se kao da počinjem ispočetka. Kako da držim ramena? Kako da hodam? Kako da flertujem? Nisam imao pojma šta radim. Niko me nije učio. Nigde nisu postojale informacije za trans muškarce koji žele da se smuvaju sa drugim muškarcima.

Ali sam ipak hrabro kročio u bar. I, na moje veliko iznenađenje, niko me nije popreko pogledao. Ne, oni su me zapravo želeli. Sve je u očima, setio sam se. Sedeo sam u baru. Upoznao sam tipa. Pričali smo i flertovali. Nije primetio. Potom je pitao da li može da mi oliže čizme. Osećao sam kako kroz mene struji uzbuđenje. Krenuo je odozgo i lagano počeo da se penje, sve dok mu glava nije stigla do mojih prepona. Srce mi je tuklo kao ludo. Bio sam prestravljen od onoga što će uslediti.

Impulsivno sam podigao njegovo lice do svog i pogledao ga u oči. "Imam picu", rekao sam.

Delovao je zbunjeno. Ponovio sam, tražeći bljesak besa u njegovim očima — bilo šta što bi potkrepilo mržnju koju sam osećao prema samom sebi.

"Ne razumem, gospodine. Meni to nije važno. Meni si ti zgodan i to je sve što mi je bitno."

Bio sam šokiran i osetio sam veliko olakšanje — ali sam uglavnom bio samo napaljen. Igrali smo se i igrali, dok su nas drugi muškarci posmatrali. U tom trenutku, bio sam onaj seksualni muškarac koji sam oduvek sanjao da budem. Bio sam vojničina u gej baru. Uspeo sam.

Pre nego što sam konačno prihvatio svoju vaginu, nikad nisam gurao prste u sebe. Delovalo mi je suviše ženstveno — sramotno čak. Sama pomisao na to da se dodirujem na taj način terala me je da se osećam kao da sam lažni muškarac, kad bih to uradio i svršio, to bi bio dokaz da sam zapravo žena. Dugo nisam mogao da se otarasim pomisli da vagine pripadaju ženama; da moje telo zapravo nije moje. Ispiranje mozga ide toliko duboko.

Ali, dosadilo mi je da se ne osećam kao kompletna osoba, kao kompletan muškarac. I zato sam rizikovao i počeo da se dodirujem na način na koji sam znao da moram da se dodirujem. I to je sve promenilo. Čim sam prigrlio zadovoljstvo, konačno sam se osećao kao da imam slobodu da postojim. Počeo sam po prvi put da se osećam kao da sam u skladu sa sopstvenim telom.

Na kraju sam se osećao kao da ne moram više da se krijem. I nisam se više plašio da me niko neće želeti. Sva sramota koja se nataložila u mom mozgu, pod uticajem insistiranja društva da govori ko bi trebalo da smo, bila je razbijena mojim ekstatičnim orgazmima. Čak u tolikoj meri da sam želeo da se proderem iz sveg glasa, da kažem svoj svojoj trans braći i sestrama da je povezivanje sa telom koje vam se nekad gadilo moguće — može da se desi putem seksa i masturbacije.

Iskreno, sve mi je to delovalo kao pravo čudo. A kako da ne podelite čudo s drugima? I tako sam, pre 18 godina, počeo da snimam porniće da bih pojačao svoju perspektivu trans seksualnosti. Muškarci poput mene u ono vreme nisu bili vidljivi u pornografiji. I znao sam da će prikazivanje mene kako masturbiram ili vodim ljubav preneti poruku koju sam želeo da prenesem: da je sranje kojim vas filuju o tome ko treba da ima šta čista glupost. Validno je želeti druge genitalije, ali je i u redu voleti samog sebe — i imati uzbudljiv, prijatan seks — ako se vaše telo ne uklapa u usko definisane kategorije, kao što se moje nije uklapalo. Tako nešto bi čak moglo da ukloni strah i bol usled vaše nedoumice da li ćete ikad biti celi, da li ćete ikad naći ljubavnika, da li ćete se ikad zaljubiti.

Za mene, tranzicija ne znači samo fizičku promenu. Ona znači i povezivanje sa sopstvenim telom — telom koje sada možete da volite bez ikakvih ograničenja. Telo koje je konačno samo vaše. Za neke, za to je potrebna operacija. Za mene je bio potreban seks.

Ali mi u trans zajednici ne pričamo pozitivno o seksu. Mi ga suzbijamo, zbog godina i godina isprazne priče da su genitalije isto što i rod; godina i godina utiska da je čitav svet samo fokusiran na genitalije trans ljudi i da ćemo, ako budemo otvoreni prema svojim telima, zbog toga biti fetišizovani. Za mene je ta tišina izuzetno štetna.

Ako budemo otvoreni o seksu, o našim telima, o načinima na koji doživljavamo zadovoljstvo, mogli bismo da pomognemo jedni drugima da dosegnemo nove nivoe autentičnosti. A nije li upravo u tome suština tranzicije?