Droge

Evo koga sve treba da povedeš sa sobom na festival

Fotografa, lukavog prevaranta, umornog dečka koji ima kola – ovo je, prijatelji, vaša #ekipa
9.6.18
Fotografija: Jake Lewis

Pogledaj sebe: ti se jedan od ova tri tipa posetilaca festivala, prema starosnoj grupi:

14-19: Ovo je tvoj prvi festival ikada, i neiskusan si i iskreno uzbuđen zbog toga, ah, ti bendovi koje ćeš slušati, oh, ti prizori koje ćeš videti, zauvek ćeš sačuvati ovu narukvicu, ah! Možda ćeš imati snošaj sa nepoznatom osobom u vrelini smrada šatora! Možda ćeš upasti u blato i završiti u vestima. Možda! Ćeš! Upoznati! Zejna! Loua!

19-29: Bio si tu, sve si to već prošao, znaš tačno ispred kojih štandova sa hranom vredi jebeno čekati, a ispred kojih ne vredi, jedino što si spakovao su tri gajbe piva, nešto ekstazija, i čiste gaće.

29+: Ti si jedan od onih otkačenih, sablasnih matoraca koji su te uvek plašili na festivalima kada si bio mlad – ’Nadam se da nikada neću da pustim dugu, retku sedu kosu i vezati je u rep, i dovesti se na Glastonberi u kući na točkovima koju sam kupio specijalno za ovu priliku’, nekada si mislio, zar ne – ali evo te sada – nosiš pletene džempere sa kapuljačom koji ne laskaju tvojoj figuri, i pušiš srednje skupu vutru, i sećaš se bendova koji su se odavno raspali.

Dakle, ovo su tvoje opcije. Otići ćeš na festival, i bićeš jedan od ovih ljudi iznad. Od suštinskog je značaja da shvatiš da ne možeš ovo da radiš sam, i da ti je potrebna „ekipa“. Uspešan festival nisi samo ti, ketamin i svetlucave boje, i to da se zavališ u pletenu stolicu pokušavajući da imaš bitno mišljenje o bendu Mjuz. Radi se o okupljanju čitave bande – od kojih svaki član ima vitalnu, specijalizovanu ulogu – i o dolasku zajedno u grupi. Na festival 2K18 u Lidsu gledaj kao na hotele Belađio, Miraž i MGM Grand večeri kada je boks meč, a na sebe i svoje ortake gledaj kao na Džordža Klunija i sve ostale, i gledaj na ovu grubu analogiju na Oušnovih 11 kao na nešto što funkcioniše. Razmišljaj o tome na taj način.

Evo svih ljudi koje moraš sa sobom da povedeš na festival:

NEKO KO JE STVARNO DOSADAN I ORGANIZOVAN I STVARNO PRETERUJE SA PAKOVANJEM ENERGETSKIH ČOKOLADICA

Niko ne želi iskreno da pozove ovu osobu – ona zapravo pročita program festivala, i učestvuje u aktivnostima organizovanim na licu mesta, i iskreno je uzbuđena zbog sajlent diska – ali velika je istina da niko od vas bez nje ne bi stigao do ulaza na festival, tako da joj je dopušteno da se muva unaokolo s vama i završi vam sve što je potrebno za taj vikend.
Razmisli o tome: da li ti – ti – zaista želiš da budeš onaj koji će ustati u 9 onog dana kada karte počnu da se prodaju, koji će dežurati na internetu sa karticom u ruci, i unapred kupiti četiri karte za festival? Da li ti – ti – zaista želiš da budeš odgovoran za to da uhvatite voz do najbližeg grada, a odatle i autobus? Upravo tako. Pojedi jednu od 90 čokoladica koje je ta osoba ponela sa sobom, malo posedi u njenom besprekorno čistom i urednom šatoru, potrudi se da se ne ispovraćaš nakon što popiješ gomilu sajdera za doručak. Ne brini. Mamica je tu. Festivalska mamica je tu.

MOMAK KOJI ZAPRAVO IMA MUDA DA UNUTRA PROŠVERCUJE VELIKU KOLIČINU DROGE

Foto: Michael Segalov

Želiš drogu, zar ne? Na festivalu si, i želiš drogu. Uzeo si čitavih pet slobodnih dana da bi bio ovde. Nalaziš se nasred poljane sa jadnim 4G prijemom, i baterijom telefona koja rapidno crkava. Samim tim, nalaziš se najdalje od civilizacije što ćeš ikada biti. Želiš da budeš urađen dok si tu.

Nažalost, ti si isuviše nervno labilan da bi ikada prošvercovao drogu na festival – ti se plašiš smorenih volontera u fluorescentnim jaknama, sa njihovim rukavicama za jednokratnu upotrebu, dok lenjo preturaju po tvojoj torbi; zamišljaš nemačke ovčare kako kidišu i zatežu lance, dok laju na tebe: „Hej, ti!“, kaže pripadnik obezbeđenja, dok Kendrik Lamar zastaje usred svog nastupa na glavnoj bini, i okreće sva svetla sa pozornice ka tebi, „HEJ! OVAJ KLINAC IMA VEOMA MALU KOLIČINU VUTRE!“, i tuku te palicama dok ne zaplačeš i sve priznaš, a policija sleće helikopterima da te uhapsi, ali su iz nekog razloga prvo svratili po tvoju mamu, tako da je i ona u helikopteru, i samo tužno vrti glavom, zbog toga u šta si se pretvorio – s toga ti treba neki klinac koji je siguran u sebe i nepogrešiv, i koji nema ništa protiv da gurne par grama u bulju (ili, najiskrenije, makar u trenerku ili gaće), da biste se gudrirali ceo vikend. Stavi ga na spisak.

ONAJ LIK KOJI JE STVARNO DOBRO RASPOLOŽEN U 4 UJUTRU

Foto: Chris Bethell

Najgori deo festivala nije to što tri dana preživljavaš samo na čipsu, ili onaj lepljivi, neprijatni osećaj da si prljav, ili one ubuđale klonje, niti bilo šta slično. Ne: nažalost, to je kada umor zavlada među tvojim ortacima već posle samo tri sata od početka večeri: „Od četvrtka sam jeo samo krekere“, kažu oni, nejake kukavice kakve jesu. „Jedva da imam snage da iskenjam tanak proliv“. Ali iz pepela tvoje potencijalno propale večeri, pojavljuje se šampion; 4 je ujutru, a on nosi naočari za sunce, i ne govori baš smisleno, ali nije ni da ono što govori baš uopšte nema smisla, i on je katalizator tvog drugog naleta vetra u leđa – namirisao je šator u kome je afterparti, onda pronalazi disko u kasne sate koga nema u programu, i kao noćnog leptira ga privlači buljuk razdraganih ljudi koji u tišini plešu oko kruga od kamenja.

Gledaš kako sunce lagano izlazi, i shvataš da si se te noći proveo kao nikada u životu. Onda ga otkačiš na pet sati, da dremneš i oporaviš se, a onda izlečiš mamurluk sendvičem sa slaninom i šoljom čaja, a onda ga kasnije u toku dana sretneš, i vidiš da je i dalje odvaljen i nosi istu odeću kao i prethodne večeri, a onda te pogleda u oči i ne može tačno da se seti ko si. Samo ga ostavi tu, na toj poljani. Nekako će naći put do kuće.

NEKO KO NEMA NIŠTA PROTIV DA ČEKA U REDU ZARAD OPŠTE DOBROBITI CELE GRUPE

Ja se prema festivalima ophodim onako kako zamišljam da se Drejk ophodi prema životu: ja sam tu, kao centralna figura čitave zabave, isključivo da bih se Dobro Proveo. Svi oko mene mi služe kao „uslužna ekipa“, koja preuzima na sebe administrativna zaduženja, da bih ja mogao da se usredsredim na to da se do tri popodne već toliko odvalim od piva, da me zaboli glava. Baš kao što Drejk ima fotografe i asistente, i nekoga da mu rezerviše sto u Nobuu, ili kupuje lampe od mermera, ono što ja želim da kažem je da neko treba da mi postavi šator, i postara se za to da budem nahranjen. Neko mora da mi kaže gde nastupaju dobri muzičari, i da me shodno tome otprati do tamo. U sredini, kao žumance rovitog jajeta, nalazim se ja: veselo se cerekam, u blagom mentalnom kolapsu, mlitav kao usnuli ker, veseo preko spoznajnih granica. Ono što želim da kažem je: nema šanse da 20 minuta stojim u jebenom redu i da pokušavam da odnesem četiri piva tamo gde se nalaze ostali. Neki drugi drkadžija to može da uradi. Pozovi ga.

VOZAČ

Moguće je otići na festival javnim prevozom, da, ali je to takođe i sranje, i ne želim da čujem nikakav argument da nije tako. Na putu do tamo možeš da vidiš samo gomilu razuzdanih tipova u havajskim košuljama koji piju pivo u vozu. Na povratku, svi su polomljeni i blatnjavi, i svi ste nabijeni u isti vagon, u očajničkom pokušaju da pobegnete od sopstvenog hedonizma, i sudarate se jedni s drugima, sa ogromnim rančevima na leđima. Ne. Da bi se dobro proveo, potreban ti je neko ko ima vozačku dozvolu, kola sa prtljažnikom pristojne veličine, neko kome nije problem da polovinu trećeg dana provede u vožnji do supermarketa i obavi ogromnu nabavku, i neko ko je u stanju da ostane dovoljno pribran da izmanevriše sa blatnjavog, krcatog poljskog parkinga, sa najgorim mamurlukom na svetu. „Podelićemo pare za benzin, druže“, lažeš ga. „Najiskrenije. Daj mi podatke o računu. Svi ćemo učestovati, zar ne“? Ne. Ma daj.

NEKO KO NEUMORNO FOTOGRAFIŠE

Foto: Chris Bethell

Jedine tvoje dobre fotografije koje je iko ikada napravio su: 1. One spontane, kada ne znaš da te slikaju, i kada si mrtav pijan; i 2. Ona jedna fotografija kada si picnut zato što je leto, a ti si na venčanju prijatelja, pre nego što te kućno vino ne savlada previše. Svaka druga tvoja fotografija je užasna. S toga nije zgoreg da povedeš tog svog prijatelja koji svuda nosi aparat da bi zabeležio svaki trenutak tvog zezanja, jer, budimo realni: to je jedina prilika da ovu godinu završiš sa nekim novijim fotografijama koje možeš da staviš na profil na Tinderu, zar ne? Nastupila je blaga suša u svajpovanju, zar ne? Jeste.

VISOK I SNAŽAN MOMAK KOJI MOŽE DA TE PODIGNE NA RAMENA

Foto: Chris Bethell

Pomislio bi da je Visok i Snažan Momak koristan član vaše festivalske grupe samo za one devojke u skraćenim farmerkama koje žele da budu iznad gomile, i koje uvek popizde kada ih ljudi gađaju praznim plastičnim čašama u glavu, ali zapravo, Visok i Snažan Momak u tvom inventaru je koristan zato što festivali uvek imaju i malo mračniju, zlokobnu stranu – da, da: njih u velikoj meri čine ljudi sa vencima od cveća na glavama, koji ti govore da je ekstazi bitan, ali tamo vlada i neka vrsta bezakonja, nalik onome na Divljem zapadu, i ponekad se čini da će čitavo mesto izgoreti u požaru – i ako i kada stvar eskalira, želiš da pokraj sebe imaš Visokog i Snažnog Momka iza koga možeš da se sakriješ, dok on odbija snažnije ljude od tebe (Primedba: on je često novi, do gađenja zgodni dečko tvoje bivše, pa se pripremi na to. U fazonu, želiš da ga mrziš, ali svi ste tako lepo popričali na MDMA-u u tri ujutru, i nevoljno moraš da priznaš da on ne samo da je na mestu, već si i ti bio pravi seronja prema njoj, zar ne: daj, čoveče, razmisli malo o tome kako se ponašaš.).

BILO KO KOGA NE MORAŠ DA ČEKAŠ PET SATI DA SE SPREMI KADA KREĆETE IZ SMEŠTAJA KOJI JE U PIZDI MATERINI

Foto: Chris Bethell

Osim ako bukvalno ne nastupaš na mejn stejdžu, trebalo bi da boraviš na festivalu u šatoru, ili u nekom malom i raspalom, koji ćeš ostaviti na polju kada završiš s njim, ili u nekom užasnom i ogromnom, kao za svadbe, koji će neko drugi morati da spakuje kada se sve završi. Svako ko planira da se „picne“ za festival – sve što uključuje fen za kosu, na primer, ili detaljno ofarbano lice, ili višesatni foto sešn – mora da bude daleko, daleko od tebe, čija festivalska estetika je „Ova majica je dovoljno čista, hajde, idemo da se odvalimo“.

NEKO KO UME DA UBEDI OBEZBEĐENJE DA VAS PUSTI DA PROĐETE

Moje jedinstveno i najdraže sećanje na obezbeđenje festivala je kada mi je jednom u Lidsu jedan lik kome je izbijeno pola zuba pretio da će me istresti iz gaća, zbog toga što sam „bezobrazan“, pa ja lično možda nisam idealan kandidat za ovu ulogu, ali: uvek je korisno imati nekoga šarmantnog koji će provesti vas nekoliko kroz metalnu kapiju, ili u deo gde su potrebne drugačije narukvice, ili u neki bekstejdž, a svi mi znamo nekoga ko je dovoljno šarmantan da to izvede, zar ne, kada malo bolje razmislimo o tome. Samo znamo da to nećeš biti ti, a itekako znamo da to neću biti ja.

VELIKI RASPAD

Ono što svakako ne želiš je da uđeš u 1. ligu festivalskih zombija. Želiš da balansiraš na nekom tihom prostoru između previše zezanja (gde su tipovi koji su nekako uspeli da stuku toliko mnogo ketamina za jedan vikend, da će morati da im operišu debelo crevo) i premalo zezanja (gde su tipovi koji odluče da bukvalno budu trezni u petak, „Da bi više znali da cene Kings of Leon“).

Želiš da budeš Burnli, stvarno: ne Mančester Siti, ne Vest Bromvič Alnion, već Burnli, tiho ludujući, ali ne toliko da se drugi zabrinu za tvoje zdravlje. Zbog toga je podesno sa sobom povesti Velikog Raspada, da odvraća pažnju: kada ti uradiš jedan gram, on uspe da uradi dva; na svaku limenku piva koju uzmeš sa zemlje između šatora na putu do mejn stejdža, on nakarika četiri. Moraš da imaš nekoga ko uvek i neprekidno odlazi korak dalje, samo da bi bio dimna zavesa za tvoj lični ponor u bahanalije. Na jednom festivalu je jedna devojka koju poznajem uspela da slomi nogu, što je na veoma zgodan način zamaskiralo činjenicu koliko opasnu količinu viskija sam ja tog dana popio. Povedi Velikog Raspada sa sobom, i pozovi njegovog ćaleta da ga pokupi u nedelju uveče. To je od ključnog značaja za tvoje zdravlje.

OSOBA KOJA DOĐE I SJAJNO SE PROVODI, I DA, MORA SAT I PO DA ČEKA U REDU ZA JEDINI BANKOMAT NA FESTIVALU I PODIGNE 200 FUNTI VIŠE NEGO ŠTO JE PLANIRALA DA POTROŠI („NE, MAMA, MOLIM TE – NE, PROVODIM SE KAO NIKADA U ŽIVOTU, MOŽEŠ LI, MOLIM TE, DA MI POŠALJEŠ PARE, MAMA, MOLIM TE, SMISLIĆU ŠTA ĆU DA URADIM KADA ODEM SA OVOG JEBENOG POLJA! ONA STVARNO PRETERA U PETAK UVEČE I SVI MORAJU DA JOJ TITRAJU U SUBOTU UJUTRU I DONOSE JOJ ENERGETSKE NAPITKE I POTROŠE POSLEDNJI ROŠTILJ ZA JEDNOKRATNU UPOTREBU DA BI MU ISPRŽILI DVE KOBASICE KOJE ĆE STAVITI U DVA POSLEDNJA PARČETA HLEBA, A DA, ONA NEOBJAŠNJIVO POKUŠAVA NE SAMO DA PEVA, VEĆ I DA REPUJE? ZAJEDNO SA GLAVNOM ZVEZDOM FESTIVALA? PRAVI GUŽVU U RADIJUSU OD DVA METRA OKO SEBE? I DA, NEKAKO JOJ USPE DA JE ZAJEBU ZA DVADESET FUNTI ZA LAŽNU PILULU, I U JEDAN UJUTRU SVI MORAJU DA JOJ ODRŽE BUKVICU ZATO ŠTO KUKA ZBOG TOGA, I DA, DA: NJENO PRISUSTVO KADA SU U PITANJU NETO PROFIT/GUBICI NA PETODNEVNOM FESTIVALU JE OD KLJUČNOG ZNAČAJA ZA CELU GRUPU, I TO JE OSOBA KOJA JE ZBOG OPSEŽNOG PRENOŠENJA DOGAĐAJA IZGUBILA ČITAVIH 100 PRATILACA NA INSTAGRAMU, I NA KOJU SU POSLE FESTIVALA SVI ORTACI LJUTI, ZATO ŠTO PRIČA SAMO O FESTIVALU I O TOME KAKO SE LEPO PROVELA NA FESTIVALU, I KAKO NA SLEDEĆI FESTIVAL SVI TREBA DA IDU ZAJEDNO, NE, STVARNO, SVI TREBA DA ODEMO, STVARNO JE SUPER NA FESTIVALU. A U SUŠTINI, ZA NJEN BANKOVNI RAČUN, KAO I ZA NJEN MOZAK I SVAKI MEĐULJUDSKI ODNOS KOJI IMA BI BILO BOLJE DA UOPŠTE NI NE ODE NA FESTIVAL, ALI PRETPOSTAVLJAM DA ONA IPAK ODE I LEPO SE PROVEDE. DOBRO ZA NJU

Da! To si ti!