Različite verzije ovog članka su se prvobitno pojavile na VICE Poland i VICE Netherlands
Osamdesetih i devedesetih godina, dr Jan Karabat je vodio jednu od najvećih klinika za plodnost u Holandiji. Tokom nekoliko poslednjih godina, postalo je sve više jasno da je to mesto potpuni raspad. Na klinici – medicinskom centru Bijdorp u Barendrehtu, u blizini Roterdama – seme različitih donatora je mešano, žene su lagali oko toga čijim semenom su začeta njihova deca, a vođenje evidencije je bilo u apsolutnom haosu. Klinika je zatvorena 2009, ali nedavno je priča postala još sumornija – ispostavilo se da je dr Krabat, koji je umro u aprilu, u 89. godini, u potaji oplođivao svoje klijentkinje sopstvenom spermom.
Ubrzo nakon njegove smrti, grupa od dvadesetak ljudi koji su sumnjali da su njihove bebe začete spermom dr Karabata je podnela tužbu, tražeči uzorak Karabatove DNK. Neko vreme su radili na slučaju, ali Karabat je umro pre nego što su je podneli. Dr Karabat je uvek odbijao da da uzorak DNK, ali nakon njegove smrti – i nakon što je tužba podnešena – njegov sin je donirao uzorak svog DNK Flomu, holandskoj organizaciji koja pomaže ljudima da uđu u trag svojim roditeljima. Flom je otkrio podudaranje DNK sina i 19 dece začete uz pomoć donora koje su imali u svojoj datoteci. Njih devetnaestoro sada zna da im je biološki otac dr Karabat, ali ima još mnogo dece začete spermom sa klinike za koju se još uvek ne može ništa sa sigurnošću reći.
Početkom juna, sud je presudio da DNK dr Karabata – uzeta sa ličnih stvari iz njegove kuće nakon njegove smrti – može da se koristi za dalje testiranje. Kao što Bi-Bi-Si piše, „ako se uzorci DNK podudare, deca, od kojih je većina rođena osamdesetih godina, se nadaju da će moći da tuže doktora, verovatno na osnovu toga da ne bi trebalo da postoje".
Poljski pisac Kamil Baluk je proveo tri godine istraživajući malverzacije holandskog doktora za spermu i ranije ove godine je objavio knjigu o ovoj temi. Razgovarao je sa bivšim klijentkinjama dr Karabata, sa decom koja su začeta na njegovoj klinici, pa čak i sa samim doktorom, pre nego što su se pojavili dokazi o DNK. Pozvao sam Kamila Baluka da porazgovaramo o njegovoj istrazi o sumnjivom doktoru, i novonastalim okolnostima u tom slučaju.
VICE: Nedavno je postalo jasno da je dr Karabat otac barem devetnaestoro dece svojih klijenata. Jesi li se iznenadio kada si čuo tu vest?
Kamil Baluk: Ne, nisam. Kada sam pisao svoju knjigu, znao sam da je verovatno koristio svoju spermu na svojoj klinici, ali nisam imao odobrenje svojih izvora da to otvoreno kažem. Zato u knjizi pominjem da postoje glasine o tome, ali sam to ostavio otvorenim. Znao sam imena nekoliko ljudi za koje se veruje da su njegova biološka deca, ali neki nisu želeli da budu intervjuisani dok je on još bio živ.
Proveo si tri godine istražujući kliniku. Šta je isprva izazvalo tvoje interesovanje?
Prvi put sam pročitao priču o toj klinici u jednom belgijskom časopisu, o majci kojoj je dr Karabat rekao da je njen donator sperme bio belac, ali koja je rodila dvoje dece tamnije puti. Kada sam počeo to dalje da istražujem, prvo sam razgovarao sa Henrikom Bekerom, čovekom čija je majka takođe bila na Karabatovoj klinici. Njegova priča je bila slična – prema dokumentima koje je obezbedila klinika, njegov biološki otac je bio belac i porodičan čovek sa juga Holandije. Ali zahvaljujući testiranju DNK, Flom je otkrio da to nije istina – njegov pravi otac je bio neoženjen i bio je melez. To je isti čovek čija sperma je iskorišćena za začeće dece pomenute u tom belgijskom članku. Tokom vremena, grupa dece za koju se ispostavilo da im je taj čovek biološki otac je bivala sve veća i veća. Sada ih ima oko 40.
Kakav je on čovek?
Ja ga zovem Luis, i on i njegova mnogobrojna deca su glavni fokus moje knjige, koje se zove Wszystkie dzieci Louisa, ili „Sva Luisova deca". Njegova sperma je iskorišćena više od 40 puta, ali sam Luis misli da je otac barem 200 dece, zato što je 17 godina svake nedelje donirao spermu. Stvarno je želeo da upozna svoju decu – eksplicitno je to pitao dr Karabata, ali doktor mu je rekao da je to nemoguće.
Luis misli da je otac barem 200 dece, zato što je 17 godina svake nedelje donirao spermu.
Ti si upoznao dr Karabata, zar ne?
Da, triput sam odlazio kod njega, i trećeg puta je njegova žena konačno otvorila vrata. Rekao sam joj da sam poljski pisac i da pišem knjigu o dr Karabatu, njegovoj klinici i donatorima sperme. Pustila me je unutra, i tada sam razgovarao sa Karabatom.
Da li je bio dopadljiv tip? Toliko puta je uspeo da se izvuče.
Ne bih rekao da je bio dopadljiv, ali definitivno je bio zanimljiv čovek. U svoje vreme su ga smatrali za uspešnog čoveka – bio je čuveni doktor pre nego što je osnovao kliniku, i bio je medicinski direktor bolnice Zuider u Roterdamu. Ali nije bio nimalo empatična osoba, što nije ispravno, posebno ne za lekare. Kada sam razgovarao s njim o tome, delovalo je kao da ga jednostavno nije briga za to što je koristio sopstvenu spermu na svojoj klinici i lagao svoju klijentelu. To je odvratno i pogrešno, neprimereno je. Isto važi i za činjenicu da je vođenje evidencije na njegovoj klinici bilo u potpunom haosu. Nije ga bilo briga – stalno je ponavljao koliko je ponosan na to što je učinio, i kada smo se opraštali, njegova žena je stalno ponavljala da on nije loša osoba.
Pogledajte VICE film: Materinstvo: odloženo
Je li bio ponosan na to što je činio na svojoj klinici za plodnost?
Apsolutno. Rekao mi je da postoji 6000 ljudi koji šetaju po Holandiji, a koji ne bi postojali da nije bilo njegove klinike. Želeo je da što je više moguće žena zatrudni, i zanimali su ga samo direktne posledice. Rekao je da mu je najveće zadovoljstvo u poslu bilo da gleda sve te srećne trudne žene.
Da li veruješ da je radio to što je radio zato što je za svoje klijentkinje želeo najbolje?
Kada sam u to vreme razgovarao s njim, verovao sam da je radio to što je radio zato što je verovao da je to najbolje za njegove klijentkinje. Verujem da je mešao spermu i toliko često koristio spermu određenih ljudi zato što nije voleo pravila i procedure koje su pratile donaciju sperme. Naravno, potpuno sam to zanemario kada sam otkrio da je koristio sopstvenu spermu da oplodi žene. Ako to radiš, izgubio si svaki kredibilitet.
Dr Karabat je sigurno mislio da njegova odgovornost prestaje kada žene zatrudni.
Ali ipak, postoji veliki jaz između toga kada neko „ne voli pravila i procedure" i kada „meša spermu i laže svoje klijente". Zašto si isprva verovao da ima dobre namere?
Pa, ako pogledaš istorijski kontekst, videćeš da su pre 50 ili 60 godina mnogi ljudi verovali da mešanje sperme različitih muškaraca uvećava šanse da žena zatrudni. Tako da ne verujem da je bio jedini doktor koji je to radio. Dr Karabat je prodavao spermu kao proizvod, i želeo je da taj proizvod bude najvećeg mogućeg kvaliteta, i da ima visoku stopu uspešnosti. Ne verujem da mu je bilo mnogo stalo do donatora, a kamoli do njihove buduće dece. Dr Karat je sigurno verovao da njegova odgovornost prestaje kada žena zatrudni.
Da li misliš i da je ta fokusiranost na uspeh bila odlika tog vremena?
Stvari su tada bile drugačije. U svojoj knjizi upoređujem tadašnje medijske izveštaje u Holandiji sa onim što znamo sada, i šta deca začeta uz pomoć donatora misle o tome kako su začeta. Toliko toga se promenilo. Sedamdesetih i osamdesetih godina, mnogi ljudi su verovali da žena ima fundamentalno pravo da zatrudni. Bilo je reklama sa sloganima poput, „Učini dobro delo, postani donator". To je takođe razlog zašto su donatori u to doba uvek ostajali anonimni, da bi muškarcima bilo što lakše da doniraju svoju spermu.
Na koji način se to promenilo?
Kada su ljudi počeli da primećuju da neku decu muči to što nisu u mogućnosti da saznaju ko im je otac, fokus se prebacio na potrebe deteta. Od 2004, donatori sperme u Holandiji više ne mogu anonimno da je doniraju. Ne da se dr Karabat držao tog pravila, doduše – davao je ženama spermu anonimnih muškaraca i posle 2004.
Čoveče, njega stvarno baš nije bilo briga za pravila i zakone, zar ne?
Ne. Ali mislim da je ljude sedamdesetih i osamdesetih generalno bilo manje briga za pravila i zakone. Mada, kao neko ko dolazi iz Poljske, bio sam veoma iznenađen da sistem doniranja sperme može da bude u takvom metežu u zapadnoj zemlji kao što je Holandija.
Intervju je sažet i redigovan zbog jasnoće.
Još na VICE:
Neočekivani obrt u Jutjub prenku u Hrvatskoj: Keva koja nam je održala životnu lekciju