​Kako da ostaneš u Srbiji, a da ne zamrziš sebe, pa i sve ostale

Poslednjih godina vrlo teško, ali možda je i moguće. Uopšte nije stvar u hejtovanju ove zemlje, ali ako si oko tridesete, to znači da si pregazio već jedan ozbiljan deo života u Srbiji. To znači devedesete, proteste, sankcije, 5. oktobar, ubistvo Đinđića, zabranjene Prajdove, otkaze roditelja, a danas i tvoj otkaz, Vučića, tabloide, nemanje para, nemogućnost da se odvojiš od roditelja, upisao si dete u školu, narodnjake na dečijim rođendanima, sinove i ćerke šefova na vodećim pozicijama, njihovo pametovanje i tako u nedogled. Međutim, istina je da si i dalje u ovoj zemlji, iako realno, možda si mogao i da odeš iz nje. Za sve ove godine, nije lako ostati ok.

Ne pozitivan, nego onako – ok. S obzirom na to, teško je pisati u ovoj zemlji nadahnjujuće tekstove, pune pozitivne energije i optimizma, osim ako niste novopečena mama pa mislite da ste najsrećnija osoba na svetu, a ujedno i najbolja majka koju svet još nije video, ili ste toliki zaljubljenik u prirodu da uopšte nije bitno gde živite, kad Botanička bašta u vama izaziva takvu ekstazu pozitivnih osećanja, o nebu pred kišu da ne pričamo.

Ne reaguj na budalaštine na društvenim mrežama

Ok, provodiš bar pola svog dana na kompjuteru, samim tim i na društvenim mrežama. Svi su zvezde, svi imaju šta da kažu, a mnogi postoje tu samo da bi baš tebe dovodili do ludila. Prirodno. Upecaš se jednom, dvaput, shvatiš da si apsolutno glupak kad recimo odgovoriš na provokaciju: "Ako ti ne valja, što ne ideš iz Srbije". Potpuno je sumanuto da ti to neko kaže, a još je gore kad se primiš i na to odgovoriš. Na kraju tih besmislenih rasprava sve što će da se dogodi je da ćeš ti da poludiš i uhvatiš sebe kako se baviš objašnjavanjem opštih mesta. Ako nekome, recimo, nisu jasna značenja osnovnih ljudskih prava, ne ispadaj ti baš ta budala koja će to nekome da objašnjava. Za džabe, pritom. Mnogo ćeš se bolje osećati ako klikneš Mute, Block i nastaviš da za promenu čitaš neke pametne stvari na tom internetu. Pritisak ti neće skočiti, ispašćeš car koji je uspeo da pobedi svoje pritivne porive da nekoga nabije na kolac, ili da piše kako je baš grozno kad je neko debeo.

Ne hejtuj firmu u kojoj radiš, ne, ne i ne

Nije lako da ne zamrziš sebe kada vidiš ko je sve na pozicijama u tvojoj firmi, a ti giljaš kao majmun. A onda neminovno zamrziš sve te ljude, neki od njih su ti bili bliski. A zamisli tek koliko si jadan kad tu mržnju kreneš javno da ispoljavaš i trošiš sate i sate ubeđujući folovere na Tviteru kako si ti super, a oni ne. Jedina posledica toga može da bude da kad ostaneš bez posla niko drugi neće hteti da te zaposli jer važiš za onog koji je pljunuo po svakom poslodavcu. Umesto toga, razmisli šta možeš da uradiš sa sobom i na koji način da se apgrejduješ.

Nauči da se šališ na svoj račun, pa ćeš onda moći i na tuđi

Činjenica je da smo svi toliko izmučeni i napaćeni u ovoj zemlji zbog svakodnevne borbe za osnovnim vidom egzistencije. I kada god nam neko ukaže na neki problem, pa makar to imalo i krajnje komičnu notu, odreagovaćemo kao da smo upravo pročitali vest o keruši Mili. "KAKO TO MISLIŠ TREBALO BI VIŠE DA SE SMEJEM?!"

Umesto da odreaguješ tako na prijateljski savet da si u poslednje vreme tmuran, probaj da zapravo lupiš nešto potpuno bizarno i crnohumorno – "Možda bih se i smejao više da se ne osećam kao da me pripremaju za bukkake scenu sa crncima".

Činjenica je da kada ljudi vide da si spreman da se najviše šališ na sopstveni račun, dozvoliće ti i veću slobodu u kreativnosti usmerenoj na njihove mane. Postoji tanka linija između "haha, ti si mentolčina", u pozitivnom smislu, i "šta se odmah drkaš kao sisica", u negativnom smislu. A kada dostigneš taj nivo da možeš da zajebavaš koga god hoćeš i da ti niko ne uzme za zlo, prešao si igricu i shvatićeš da nisi otvorio kutiju Zolofta već nedeljama.

Ne dozvoli da ti gledanje vesti i čitanje novina bude najvažnije

Važno je biti informisan, istina, ali kao i u svemu ostalom, ne treba preterivati. Jeste, užasno je, nema posla, nema love, ali intravenozna navučenost na svaku reč izgovorenu na televiziji i pročitanu u novinama nikako nije zdrava.

Uživaj u svemu što ti još uvek ne-EU Srbija može da pruži

Torenti, pušenje svuda, tone masne i nezdrave hrane, "ogransko" voće i povrće, život na čekove i pozajmice koje nikad nećete vratiti. Koristi sve ono što još nije pod nečijom šapom.

Bahatost ne pomaže

Naravno da pizdiš dok gledaš one koji su imali vezu ili petlju kad ti nisi i uradili su nešto – od kupovine stana, avanzovanja na poslu, do banalne potrošne stvari kao što je kupovina auta. Ne pizdiš iz čiste ljubomore, pizdiš zbog bahatosti ljudi da takve stvari nabijaju na nos. Komunikacija nam se pretvara u razgovor baba koje se hvale unucima. Verovatno je da sa trideset i nešto u zemlji poput ove nemaš sve, imaš to nešto što si uspeo da zgrabiš i zato se grčevito držiš i ne puštaš. Nedostatak ostalih egzistencijalnih stvari nadoknađuješ arogancijom i bahatošću. Vremenom to postaje patetično i jadno – pumpamo ono malo što smo uspeli da postignemo i steknemo da bi bar na kratko zaboravili šta nam sve fali. Ne nasedajte, bahatost i nos kojim paramo oblake neće platiti ratu za kola, niti deci letovanje.

Povremeno, zajebi sve

Ne moraš 365 dana u godini da ispunjavaš svačija očekivanja, ne moraš nikada. Radi ponekad samo i samo ono što ti se radi. Oćeš da legneš na travu u nekom beogradskom parku, lezi. Ne obaziri se na to što će budale da misle da si pijanac, narkoman ili lud. Hoćeš da skupljaš kese koje lete po gradu, skupljaj - takođe će misliti da si lud, ali dobro. Skini majicu i sedi na bajs dokle hoćeš. Ne, nemoj da skineš majicu, to je džukački.

Pratite VICE na Twitter, Facebook, Instagram