VICE alternativni tim Premijer lige za sezonu 2014/2015

Zvuči kao užasan kliše početi tekst rečenicom "koliko je ova čudna sezona bila", pošto je ipak to Premijer liga, a ona je uvek nekako čudna. Uprkos svoj zabavi, nema sumnje da kvalitet Premijer liga pada na tabeli, postavši Isle of Wight festival naspram La Lige koja je Glastonbury, gde je hot dog 15 evra, pivo ima ukus pišaćke policijskog konja a Džon Teri ima funkciju uvek prisutnog Pola Velera.

Ipak, većina fanova Premijer lige boli dupe za defanzivu Hosea Himeneza, budućnost Kevina Kampla i tridesetu sezonu Andree Pirla. Zapravo, većina ljudi verovatno da nije sigurna ni ko je bio Ćavi.

Ne: mi volimo Premijer ligu zato što je takva kakva jeste. Čudne i glupe stvari se događaju konstantno i zbog njih se ponašamo kao zveri. To je liga koja izaziva kontinetalnog džentlmena poput Seska Fabregasa da napuca u glavu igrače poput Krisa Branta, to je liga u kojoj treneri prete novinarima, gde Ešli Jang igra u startnoj postavi ispred Anhela di Marije, gde napadači Hala nose perike a Dejan Lovren je tehnički najbolji defanzivac.

U čast toga, evo ovosezonskog rezimea i tima fascinantnih, inspirativnih, bizarnih, depresivnih i zastrašujućih igrača. I da, igramo u formaciji 4-4-2, jer je ovo Engleska i tako se to radi.

GK: STIVEN HARPER
Smešna stvar gledanja fudbala tokom života jeste to da igrači od kojih nikada ne očekujete da postanu legende, odjednom uživaju takav status. Osim navijača Njukasla, Stiven Harper nikada nikome nije bio heroj. On je bio radnik, čije se ime uglavnom vezivalo za grejanje klupe, a ne odbrane. Ipak, ove sezone, dve godine nakon što je objavio da se povlači iz fudbala, vratio se u startnu postavu Hala gde su ga navijači i komentatori tretirali kao Boga. Bio je dobar, ali Stiva Harpera baš i ne definišu momenti magije, on je hodajuća svetkovina strpljenja, očuvanosti i ume da ceni male stvari u životu, kao što je to na primer povreda Šaja Givena.

Zato zaslužuje mesto u našem timu.

DESNI BEK: KARL DŽENKINSON
Karl Dženkinson je ultimativni navijač Arsenala, jedan od onih koji je u porodičnom domu imao posteljinu sa grbom "tobdžija". Da nije zaigrao za Arsenal, tačno možete da ga zamislite kako nosi najnoviji dres prvog dana nove sezone, sa imenom igrača koji još nije ni debitovao, dok u pabu u Stivenidžu vređa sudiju i sapliće se o stolove na putu do šanka.

Ali Arsen Venger je očigledno okončao njegov san igranja na Emiratima pošto ga je prodao Vest Hemu, okrenuvši se Matijeu Debušiju i Ektoru Belerinu. Odjednom, suprotno svim očekivanjima, Dženkinson je pronašao novi život kao igrač. Zajedno sa Eronom "How to" Kresvelom formirao je bekovski tandem u rangu Kafua i Roberta Karlosa. Dženkinson je možda postao poznat po preteranoj upotrebi reči "banter", ali je i živi dokaz da fudbaleri mogu da iskoriste drugu šansu, kao i da biti tobdžija nije konstantno stanje.

LEVI BEK: RAJAN BERTRAND
Postoji veliki broj igrača od kojih se očekuje mnogo u velikim klubovima pre nego što počnu da nestaju sa scene: Kleverli, Frimpong, Martin Keli… Ali Rajan Bertrand, bivši bek Čelsija koji je započeo finale Lige šampiona mesec dana nakon što se vratio sa pozajmice iz Notingem Foresta, jaše taj trend u velikom stilu.

Za razliku od vremena u Čelsiju, našao se u retkoj situaciji, da će zapravo biti na spisku prijavljenih igrača za sledeću sezonu. Zašto? Zato što Bertrand predstavlja retku vrstu nade u engleskom fudbalu, onu koja kaže da možda postoji budućnost za igrače koji su iz velikih klubova bačeni u sredinu tabele. Onu koja dokazuje da nisu svi Majkl Džonson i da možda možeš da se nađeš među velikim momcima još jednom. Karijera mu je izuzetno slična onoj koju ima Glen Džonson, tako da mu je verovatno najbolje da se kloni toaleta u B&Q.

ŠTOPER: FABRISIO KOLOĆINI
Naš prvi centarhalf dolazi u obliku Fabrisija Koloćinija, brzo erodirajuće stene u srcu odbrane Njukasla. Koloćini se nekada smatrao vrhunskim igračem, onim zbog kojeg bi navijači Arsenala svaki put plakali kada bi primili gol glavom od Ešlija Vilijamsa u 78. minutu. Igrao je sa Mesijem i Maskeranom. Fantastično se postavlja i snažan je, ima frizuru koja je zaštitni znak i njega, ali i Njukasla.

Ove sezone, njegov tim je bio obično govno.

Koloćini, koji je igrao sa dovoljno vrhunskih igrača da zna kada mu je tim govno, izvinio se navijačima u vrlo neobičnoj ispovesti. Posle toga je imao sukob sa golmanom Timom Krulom, izgubio je uticaj u svlačionici, ali ne možete da se otmete utisku da biste se našli u istoj poziciji da jednog dana igrate pored Rikelmea, a drugog pored Riviera. Glavu gore Fabio i prisećaj se zlatnih dana sa Perdjuom i Šolom Ameobijem.

ŠTOPER: FIL DŽONS
Dani kada se od Fila Džonsa očekivao univerzalac poput Lotera Mateusa su odavno prošli. Već duže vreme ljudi se sa velikim uzbuđenjem pitaju na kojoj će konačno poziciji sazreti kao igrač. Da li će biti libero? Bek? Defanzivno orijentisani napadač koji luta po terenu? Opcija ima previše.

PROČITAJTE: Zašto niko ne suspenduje srpski fudbal

Nažalost, ove godine je postalo jasno da je odgovor na to pitanje: Ričard Dan, ali ne toliko inteligentan. On se bori, gura, stavlja glavu gde god da treba, ali nekako uvek izlazi iz borbi kao luzer. Ali zbog njegove ogromne strasti i neustrašivosti od transfera u defanzivu izgubljenih duša Sanderlenda, on zauzima mesto u startnoj postavi.

DESNI VEZNI: AHMED ELMOHAMADI
Često se priča o tome kako je malo fudbalera sa karakterom, da sponzori i mediji nas sprečavaju da dobijemo novog Kecbaju, Ćurčića ili barem Najla Rendžera. Ali možda samo gledamo na pogrešnim mestima. Možda su neki igrači uspešno sakrili ludilo.

Ahmed Elmohamadi je jedan od igrača koji je uvek tu, ali ga zaboravljamo, zato što je igrao za Sanderlend i Hul. Elmohamadi je neobično krilo, sa sjajnom desnom nogom i navikom da radi svakakve stvari. Užasno simulira, uradio je i "Božju ruku", a ume i fantastično da proslavi gol. Ipak, za mnoge on je samo ime koje će nam se pojaviti u podsvesti dok smo onesvešćeni na fotelji gledajući Match of the day.

LEVI VEZNI: KRIS BRANT
Zaboravite šta ste čuli: sa njegovom tendencijom da trči pravolinijski i šutira loptu ka golu levom nogom, Kris Brant je Bejl iz Belfasta.

– – –

POGLEDAJTE – Naš film o najpoznatijem rivalitetu između Rendžersa i Seltika:

– – –

CENTRALNI VEZNI: DŽONDŽO ŠELVI
Oni koji nas prate, znaju da sam ja, ali i ostali u VICE UK, opsednuti umetnikom koji se odaziva na ime Džondžo. Zvali smo ga svakako: "Zombi Isus", "hemofilični princ", "prijateljski vanzemaljac iz Farscapea". Iako je i dalje bizaran igrač, Šelvi je sazreo ove sezone, nadmašio svoje ekcentričnosti i vrlo smireno funkcionisao u svom haosu. Postao je nezamenljiv u opasnoj ekipi Gerija Monka i zaista može da ih natera da lete kada dobije željeni prostor. On je materijal za kapitena - možda i za kapitena Engleske - i sa 23 godine, ko zna koje će visine dostići. Romford je dobio novog Pelea.

CENTRALNI VEZNI: RUBEN LOFTUS-ČIK
Suočimo se sa stvarnošću: Danijel Staridž nije ispao toliko kul koliko smo mislili. Naravno, nosio je jedno vreme Hood by Air, ali zapravo, on je samo bogati lik sa lošim kolenom koji voli Drejka. Nikada nije maturirao na Kotvejleru, nije išao na izložbe u Tri Angle, samo je prolazio kroz kul svet. Možda je hipster fudbaler za njega bila samo prolazna faza. Ko zna.

Ali u Rubenu Loftus-Čiku, Premijer liga je našla drugačiju vrstu kulosti; prirodnu, neisforsiranu, poput Pola Njumena. Nije bitno da li voli Benksa ili ne, zato što Loftus-Čik sa tom visinom i pogledom koji kaže "devojko, tvoj dečko nije ovde večeras", izgleda više kao romantični muškarac u spotu Rijane, nego jedan od nosilaca igre mlade reprezentacije. Njegov stil je prefinjen, ali komandujuć, kreće se sa vihorom i prolazi kroz igrače kao Barišnjikov na ledu. On je sigurno najkulji i najseksi igrač u Engleskoj.

NAPAD: BAFETIMBI GOMIS
Bafetimbi Gomis je sigurno najviše swag u ligi: sa njegovim androgenim crtama lica izgleda kao da bi mogao da se nađe na naslovnici nekog albuma u skorije vreme, a i sklon je oblačenju poput Will I Am. To mu je već dovoljno da ga smesti na našu listu.

Godinama je bio samo ime u BBC kolumni za spekulacije, napadač vredan pet miliona funti. Ali sa 29 godina konačno je u Premijer ligi i puca iz svih cilindara.

NAPAD: DIJEGO KOSTA
Da li možete da zamislite nešto gore od noći sa Dijegom Kostom? Pokušavao bi da organizuje tuče do smrti sa svakom ko pogleda njegove cipele, šamarao bi izbacivače, bežao bi od taksista, braneći čast svake žene koju ugleda dok sabotira svaki selfi nekog neznanca na kojeg bi naišao.

Kosta je možda lud, možda i nije toliko dobar koliko smo očekivali, ali je sigurno "jedan od velikih karaktera igre", kako nalaže kliše. Hari Kejn je možda postigao više golova, ali sa kim biste pre sarađivali? Kosta nije svetlucajući južnoamerikanski napadač kojem smo se nadali, on je sa svojom potencijalnom ludošću napadač iz druge divizije, ali sa mnogo boljom završnicom i malo boljom fizičikom pripremljenošću.

MENADŽER: DŽON KARVER
Person je možda luđi, Pardju je ljigaviji, ali niko nije toliko unikatan poput Karvera. Čovek čije lice izgleda kao da su ga izgrizle decenije uvreda koje je slao pored terena na račun sudija. A da ne zaboravimo i to, da je prema sopstvenom priznanju, jedan od najboljih menadžera u igri.

BONUS DODATAK ZA SLEDEĆU SEZONU: NAJDŽEL PIRSON
Najdžel Pirson se možda zvanično povukao iz fudbala 1998. godine, kada je Midlzbro Brajana Robsona ispao iz lige, ali ne bismo otpisali njegov povratak na teren. Počeo je sezonu na tribinama, a završio je na klupi. Sve je bliži povratku i na teren. Ako je neki menadžer u ligi sposoban da ubaci sebe u igru samo da bi laktom udario Jonasa Olsona u leđa, onda je to Pirson. Lester je ostao u ligi, a ja bih se bojao za život da sam na mestu Vesa Morgana trenutno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu