Probao sam da zlostavljam kolege na poslu tako što sam ih obrisao sa Fejsbuka

Da li postoji išta više kul od maltretiranja kolega na poslu? Zamisli kako je kada moć koju si imao u školskom dvorištu dok si zabijao pesnicu u stomak liku koji je bio najbolji u matematici, sada, kada si mnogo podmukliji, transportuješ na posao? Zamisli osećaj koji imaš dok maltretiraš ljudi i činiš ih nesigurnim na mestu na koje svakodnevno dolaze da bi zaradili novac kako bi nahranili i obukli svoju decu? Evo, već sam se naježio od uzbuđenja.

Ali, ovo može da bude prilično riskantan posao. U Australiji, zemlji u koju su slali one najgore zlostavljače koji su onda tamo zlostavljali starosedeoce, sud je presudio da je žena koja je kolege sa posla obrisala sa liste prijatelja na Fejsbuku počinila zlostavljanje na random mestu. U presudi piše da je izvesna Lisa Bird pokazala "nedostatak emotivne zrelosti" koju je pokazala "neracionalnim ponašanjem".

Naravno, nećete automatski završiti na sudu ili u zatvoru kada nekog od kolega obrišete sa liste prijatelja. Kampanju treba da vodite ažurno neko vreme i najmanje dve godine konstantno brišete kolege sa liste, jednog po jednog.

Ja nisam imao dve godine za ovako nešto, imao sam jedno jedino jutro da nateram svoje kolege da plaču i povraćaju od muke i paranoje. Evo kako je to izgledalo.

IAN

Prvi na udaru bio je Ian. Naravno bilo ga je briga i nije mario jer je inače jako kul tip koji nema mnogo briga. Rekao sam mu da je kreten i da ga mrzim i da ću obrisati njegovo otrovno ime sa svoje liste prijatelja i ništa. Ubio me je svojom ljubaznošću i to mu nikada neću oporstit.

SIMON

Ni Simon nije naročito reagovao, verovatno zato što sam inače prilično grub prema svim kolegama (ostavljam im gumena kučeća govna na tastaturama i slične stvari). Probao sam, ali ni kod Sajmona ništa ne pali. Izgleda da moram da budem podmukliji.

MET

Dragi bože, da li je moguće da niko ne uzima za ozbiljno moje maltretiranje? Evo me, pokušavam iz petnih žila da nateram menadžera da me sa rukama na bokovima odvede do HR-a i istakne koliko je zažalio što mi je ikada dao šansu i kako je oduvek znao da sam samo jedan veliki rizik i da mu je žao, ali da moram da odem. I da mu se srce cepa što sam mu sve ovako vratio.

Tada sam odlučio – idem do vrha, napašću svog šefa.

KEV

Toliko sam ga jako zlostavljao da je zaboravio gde se nalazi. Nakon što sam mu poslao sve ove poruke, šutnuo sam ga što sam jače mogao ispod stola i pljunuo mu u ručak. I ne mislim da sam pljucnuo u ručak, mislim na to da sam lepo ustao, fino skupio pljuvačku i pustio je da u blagom vodopadu siđe sve do njegove rolnice od šunke. Niko me nije izbacio iz zgrade.

Da zaključim: možete se izvući ako zlostavljate kolege brišući iz sa Fejsbuk. Ali, to je samo početak. Ako zaista želite da vam se kolege osećaju loše, morate se svojski potruditi.

Ja? Ja nastavljam dalje. Idem da nađem neke nove prijatelje koje ću kasnije izbrisati.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru, Instagramu