FYI.

This story is over 5 years old.

Ishrana

Nedelju dana sam jeo samo Nutelu i otkrio svoju tamnu stranu

Svi vole Nutelu. U stvari, toliko ljudi je voli, da je kusanje Nutele iz tegle postalo supkulturni ritual. Zbog te ljubavi sam krenuo mračnom stranom i proveo najgoru nedelju u životu.
3.4.15

Svi vole Nutelu. Ustvari, toliko ljudi je voli, da je kusanje Nutele iz tegle postalo supkulturni ritual. Postalo je fora. Ja sam jedan od tih ljudi. Volim Nutelu i zbog te ljubavi sam krenuo mračnom starnom i proveo najgoru nedelju u životu.

Počelo je tako što sam tražio nešto o čemu bih mogao da pišem. Kao mladom piscu, ljudi mi govore da pišem o onome što me uzbuđuje. Počeo sam da razmišljam šta bi to bilo. Nutela mi je prva pala na pamet. Stalno govorim ljudima da bih mogao da jedem samo Nutelu, ali da li je to tačno? Šta bi se desilo kad bih jeo samo Nutelu, i ništa osim Nutele, jedno nedelju dana? Predložio sam priču uredniku. Mogu da pijem šta god želim. Osim toga, ne jedem ništa osim braon krema.

Reklame

Urednik je bio malo nervozan zbog priče, ali i radoznao. Tako je sve počelo. Kupio sam dve tegle u supermarketu i odlučio da počnem u subotu. Sve je bilo spremno.

Dan 0: subota, 18h, težina: 66.2kg

Veče sam proveo u gradu sa ortakom. Osećao sam se sjajno. Pojeo sam prvu teglu za nekoliko sati i osećao se bolje nego ranije. Ovo će biti lagano.

Dan 1: nedelja, težina: 66 kg

Nije ništa neobično da Nutelu jedem čim ustanem ujutru, tako da sam pojeo doručak sa osmehom. Razmišljao sam kako je divno biti odrasla osoba i uništavati svoj stomak jer jednostavno tako želiš. Nekoliko sati kasnije sam sedeo na terasi sa cimerima – sunce sija, nebo je plavo. Pili smo viski i smejali se. Onda smo odlučili da prošetamo do parka.

Tamo smo slušali Džimija Hendriksa i Džoija Bedesa i popili još viskija. Viski je inače fantastična ideja kad vam je stomak pun Nutele.

Negde oko sedam popodne sam se jedva dovukao kući i ispovraćo braon smesu u WC šolju. Prvi znak nevolje.

Dan 2: ponedeljak, težina: 64.9 kg

Mamuran sam. Glava me ubija i želim picu. Oteturao sam se od kreveta do kupatila i otkrio da, jeste, imam proliv. Jedan od cimera je stajao u kuhinji, pogledao me i promumlao: "Još uvek radiš ono sa Nutelom"? Mračno sam mu potvrdio.

Izašli smo iz stana, cimer je nešto pričao, ali ga nisam slušao. Vrtelo mi se u glavi i zujalo mi je u ušima. Nisam imao energije. Do kraja dana sam bio toliko gladan, a pomisao na Nutelu koja silazi niz moj jednjak me je terala da ispraznim creva na licu mesta. Negde oko osam uveče, namirisao sam da jedan od cimera podgreva picu. Sadistički kreten.

Reklame

Dan 3: utorak, težina: 64.4kg

Dan mi je počeo tako što sam u vozu gledao lika prekoputa mene kako klopa tost sa puterom od kikirikija. Nakon tri dana konzumiranja krema od čokolade i lešnika, čulo mirisa mi se izoštrilo do poslednjih granica. Mogao sam da namirišem svaki atom soli u kikiriki puteru. Taj tost me je dozivao. Želeo sam kikiriki i želeo sam čizburger -sirnu slaninastu monstruoznost. Molim te, bože.

Stigao sam na posao i odmah uleteo u klonju. Još proliva. Nakon toga sam pojeo "doručak". Opet mi je šećer dao krila i narednih nekoliko sati sam bio na konju. Kasnije tog popodneva mi je neko rekao da izgledam kao da mi nije dobro. Priznao sam da se ne osećam najboje. Pokušao sam da radim, ali mi mozak nije radio. Izašao sam napolje da udahnem svež vazduh, ali mi je samo postalo hladno. Bio sam samleven.

Na povratku kući, stomak mi je ispuštao čudne zvuke i bio sam siguran da svi u vozu mogu da čuju. Svi su znali šta radim. Kad je voz stao, a ja izašao napolje, i dalje sam bio ubeđen da su svi znali šta mi se dešava.

DAN 4, sreda, težina 64.1 kg

Dan D. Bio sam u velikoj rupi. Iako je trebalo da idem do fakulteta, nisam mogao. Jebote, čak je i izazak iz kreveta bio težak. Bilo je rano podne kad mi je zazvonio telefon. Javio mi se urednik Džulijen.

- Mislimo da treba da prestaneš sa pričom o Nuteli. Iskreno, iznenađeni smo da već nisi prestao. Brinemo za tvoje zdravlje - rekao mi je.

Reklame

Iao sam bio u iskušenju, nisam mogao da prestanem. Ljudi ovo verovatno stalno rade. Nije ludo, čak je i zanimljivo. Odlučio sam da nastavim dalje.

Popodne sam proveo pokušavajući da nađem različite načine kako da Nutelu napravim ukusnijom. Zamrznuo sam je, da bih mogao da je žvaćem. Bilo je kul što sam morao da koristim vilicu, ali se ukus nije poporavio. Onda sam otopio malo Nutele i sipao je u kafu. Ovo je ispalo baš ukusno, tako da vam definitivno preporučujem.

Dan 5: četrvtak, težina: 63.9

Četvrtak je bio baš mračan. Braon carstvo bez duše. Neverovatno je kako nešto toliko prosto poput hrane može da ima dramatičan efekat na mentalno zdravlje. Bio sam bukvalno u stanju ludila. Ništa nije delovalo stvarno, a koncentracija mi je bila razbijena na delove. Sve što sam bio sposoban da radim je da buljim u prazno i mislim o tome koliko mi se spava.

Te večeri sam posetio mamu koja mi je skuvala pastu. Zamalo da pokleknem. Čim me je videla rekla mi je da prestanem. Rekla mi je da sam lud i da ne razumem kako ovo utiče na moje zdravlje. Rekao sam joj da ne razume šta je kvalitetno novinarstvo.

Dan 6: petak, težina: 63,5 kg

Celog dana sam u sebi ponavljao mantru: Sutra ću moći da jedem. Sutra ću moći da jedem. Sutra ću moći da jedem.

Dan sam proveo kod prijatelja. Sedeli smo napolju, pored vatre i pričali o glupostima. Raspoloženje mi je bilo miks radosnog očekivanja sutrašnjeg dana i ozlojeđenosti. Uskoro ću moći da jedem, ali još nisam počeo. Vatra u koju sam gledao mi je delovala tako magično.

Reklame

Dan 7: subota, težina: 63.1 kg

Nikada neću zaboraviti to jutro. Osećao sam se kao osmogodišnje dete koje se budi na dan Božića. Ustao sam iz kreveta i skoro da sam počeo da se smejem u delirijumu. Uspeo sam! Proslavio sam sendvičem sa pečenom prasetinom. Bio je toliko velik da sam se mučio da zagrizem kako treba. Čista radost.

Jedem normalno već tri dana. Kada pogledam unazad, mislim da sam imao emotivno najnestabilniju nedelju u životu. Osećao sam se tužno i ranjivo bez ikakvog razloga, a onda bih odjednom postajao srećan i hiperaktivan. Sve vreme sam bio zbunjen. Ljudi su mi govorili nešto, a ja ih ništa nisam razumeo. Bilo je momenata u kojima sam mislio da sam definiivno izgubio dodir sa realnošću. Nekoliko puta sam noću ustao iz kreveta, hodao po stanu i razmišljao da li je bilo koja vrsta samopovređivanja, iz bilo kog razloga, vredna. Iz ogledala me je gledao zombi sa crnim kolutovima ispod očiju . Vrištao je na mene da pojedem neko povreće.

Trenutno mogu da vam kažem da ne volim Nutelu. Ali, pitajte me ponovo za mesec dana.