FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Krvavi pakao: da li religije kažnjavaju žene zbog menstruacije

24.8.15
Photo via Flickr user Jo Naylor

Bićeš gladna ako samo to pojedeš", jedan od moje mlađe braće mi govori tokom sahura, obroka pred zoru koji muslimani jedu pre nego što se suzdržavaju od jela i pića od zore do sumraka, kako vera nalaže tokom meseca Ramazana.

„Biću u redu", lažem ja, dok na silu trpam poslednji zalogaj ovsene kaše. Ne mogu da podnesem više od par kašika tokom ove farse. Moja majka neće to da kaže mojoj braći, ali muslimankama je zabranjeno da poste dok imaju menstruaciju.

Reklame

Post nije jedina islamska dogma koja je zabranjena za žene tokom tih dana u mesecu; pet dnevnih molitvi su na sličan način zabranjene, kao i čitanje Kurana i ulazak u džamiju, u zavisnosti od toga koga pitate.

Bilo kakvo krvarenje skrnavi stanje „čistote" koje potrebno za te činove obožavanja, čak i kada se samo posečeš. Isto važi i za mokrenje, pražnjenje creva, povraćanje ili ispuštanje gasova. Ali dok kratko ritualno pranje vraća čistotu posle piškenja, muslimankama je suštinski danima zabranjeno da pristupe ovim činovima molitve, samo zbog njihove anatomije. Iako neke od njih na te slobodne dane gledaju kao na dobrodošlu pauzu, druge muči to što ne mogu u svakom trenutku da se mole bogu – naročito kada su suočene sa ličnim poteškoćama ili gubitkom.

Religiozna ograničenja vezana za ženski mesečni ciklus nisu svojstvena samo islamu. U skoro svakoj većoj religiji postoje ograničenja na verskoj osnovi za žene koje imaju menstruaciju, od šintoizma, preko judaizma, hrišćanstva, pa do zoroastrizma. Internet je prepun pitanja zabrinutih žena iz širokog spektra religijskih tradicija, koje traže konkretne odgovore na to da li im je dozvoljeno da idu na sahrane, da mese hleb, da beru povrće, čitaju Sveto pismo ili da dodiruju svoje roditelje dok imaju menstruaciju.

Ova ograničenja ponekad nisu laka za one koji praktikuju religiju u savremeno doba – naročito ne za one koje teže tome da pomire svoja feministička uverenja sa svojim religioznim verovanjima. Mada sam ja uvek zahvalna na tih nekoliko dana hrane tokom ramazana, teško mi je da prihvatim ideju da me jedna prirodna – i do nedavno nekontrolisana – telesna pojava čini „nečistom". Prepoznavajući ovakva osećanja, neke religije su se reformisale da bi se prilagodile ženama i njihovom menstrualnom ciklusu, dok su druge, uključujući i islam, ostavile ženama da se same nose sa ovim pitanjem.

Mlade žene koje će se možda suzdržati od posta tokom menstruacije. Fotografija: Flickr korisnik Adrian Snood

„To je nešto što je svevišnji i svemoćni Alah odredio za ćerke Adamove", rekao je islamski prorok Muhamed svojoj supruzi Ajši da je uteši kada zbog menstruacije nije mogla celim putem da učestvuje u hodočašću do Meke, još jednog duhovnog čina propisanog za sve muslimane. Za neke muslimanke je argument da je tako jer je „to božja volja" dovoljan, dok druge tvrde da mogu da razumeju to prinudno odsustvo sa molitve.

„Ja na to gledam kao na neki mali odmor", jedna od prijateljica mi je rekla. „Bog razume kroz šta prolazimo, pa nam daje pauzu tokom tih dana u mesecu". Iako razumem njen stav, meni to nema smisla. Muslimani imaju opciju da ne poste tokom svetog meseca ako putuju, ili ako su bolesni. Žene sa menstruacijom ne mogu da biraju. Njima je naređeno da naprave pauzu.

Reklame

„Naše sestre ne bi trebalo da budu ožalošćene i depresivne", rekao mi je na ovu temu islamski veroučitelj Ahmad Džilbril , „i ne treba da misle da će ih drugi preteći u molitvama zbog toga što su isti oni koji su drugima naložili da poste i da se mole njima naložili da ne poste i da se ne mole, tako da neki način slave Alaha tako što su mu pokorne".

Ipak, teško je pomiriti se s idejom da je telesna funkcija koja je data od boga za produženje roda tako prokazana u tradiciji vere. Da budemo pravedni, i muškarci i žene moraju da obave ritualno pranje posle snošaja, ali menstruacija je proces koji se odvija redovno, i žene moraju da sačekaju da im ciklus prođe pre nego što mogu da nastave sa ritualom molitve.

Bog je rekao Evi, „Tokom porođaja ću ti nanositi jake bolove. Rađaćeš svoju decu u mukama".

Prorok Muhamed je rekao da ženama „manjka inteligencije i vere", delom zbog toga što ne mogu da se mole tokom menstruacije. To stvara „manevarski prostor" za islamske učenjake koji „žele da iznesu tvrdnju da su muškarci nekako superiorniji u odnosu na žene u islamu", rekla je za VICE Selena Ajat Ibrahim-Licio, sa teološkog fakulteta Andover Njuton. Ali, dodala je, „Najpouzdanije je mišljenje da je to izrečeno u šali".

Za Ibrahim-Licio to znači da je potpuno apsurdno misliti da se žene zbog toga što ne smeju da se mole tokom menstruacije u islamu smatraju za nižu klasu. Šta više, pošto je pomno istraživala ovo pitanje, ona to pravilo tumači mnogo drugačije.

Reklame

„Ja mislim da je to duboka potvrda iskustva ženstvenosti", kaže ona. Ibrahim-Licio primećuje da jedini stih Kurana u kome se menstruacija direktno pominje – stih u kome se zahteva apstinencija tokom njenog trajanja – zapoveda muškarcima da se klone žena tokom menstruacije zato što, kao što to Ibrahim-Licio kaže, menstruacija izaziva „bol i muke" – a ne skrnavljevenje i nečistoću.

„Ako zauzmeš stav da je zabrana molitve čin milosti, onda je to zapravo nešto čemu se treba itekako radovati", kaže Ibrahim-Licio za VICE. „Treba se radovati tome što svevišnji misli na moje potrebe do takvih detalja mog fizičkog postojanja".

Ovo je radikalna ideja. Čak iako verujete da je svrha zabrane prvobitno bila ta da se slave žene i njihov mesečni ciklus, morate da znate da su mnoga učenja i propovedi islama nametnuli nepotrebne zabrane i posramili žene. Jedno jedino pominjenje menstruacije u Kuranu koje je Ibrahim-Licio citirala se prevodi na više načina, kao „bol", „neprijatnost", „šteta", „bolest" i „zagađenje". Ne treba da čudi to što su svi ti prevodi delo muškaraca.

Dominacija muškaraca u osnivanju i uređivanju religija širom sveta izgleda igra najveću ulogu u izbacivanju žena iz svetih hramova i iz kreveta svojih partnera tokom menstruacije. Čak i tamo gde su religiozna ograničenja jasno istaknuta, verovanje da je ta pojava prljava uglavnom su nametnuli muški veroučitelji i verske vođe.

„Muškarci ističu svoju muževnost, koja u svetlu reproduktivne uloge žena deluje nebitno i marginalno, tako što poriču ili minimizuju suštinsku reproduktivnu moć žena nazivajući je zagađujućom", piše naučnica Ketrin K. Jang u uvodu svoje knjige „Religija i žene".

Vau, Evo, ovo je baš sranje. Crtež: Wikimedia Commons

U hrišćanstvu su prvobitno želeli da žene sa menstruacijom stavljaju u izolaciju na nedelju dana, da ne bi zagadile ostale. Levitski zakonik govori o širenju menstrualne nečistoće, i u njemu piše da će onaj koji dodirne ženu koja ima menstruaciju, ili dodirne mesto na kome je ona spavala ili sedela, biti nečist do uveče, a da će čovek koji s njom spava biti nečist sedam dana. Osmog dana nakon menstruacije, žene moraju da donesu dve grlice ili dva goluba svešteniku kao žrtvenu ponudu, da bi se očistile posle menstruacije.

Osuda menstruacije u hrišćanstvu delom potiče od shvatanja da je ona Evino „proklestvo" zbog toga što je jela zabranjeno voće sa drveta znanja. Bog je rekao Evi, „Tokom porođaja ću ti nanositi jake bolove. Rađaćeš svoju decu u mukama", prema trećem poglavlju Knjige postanja. Uloga koju ciklus ima u reprodukciji može da se shvati kao deo ove obznane, koja je naširoko poznata kao „prokletstvo"; kolektivno kažnjavanje svih žena zbog greha jedne.

Reklame

I dok su zabrane za žene sa menstruacijom tokom vremena ukinute u katoličkoj crkvi, za neke pristalice pravoslavne crkve one i dalje važe. Sestra Vasa Larin, monahinja ruske pravoslavne crkve, u blogu objašnjava da je, iako običaji variraju od parohije do parohije, ženama sa menstruacijom generalno dozvoljeno da dolaze na službe u Rusiji, ali „da ne bi trebalo da se pričešćuju, piju svetu vodicu, ili ljube ikone, relikvije i raspeća".

U pravoslavnoj tradiciji, barem u onoj koja se praktikuje u Sjedinjenim Državama, sa ovim zabranama su u velikoj meri raskrstili. „U nedostatku boljih reči, više menstruaciju ne smatramo prokletstvom,", rekao je za VICE pravoslavni đakon Ari Damaskos.

Pročitajte i: Razgovarali smo sa devojkom koja je zbog tampona izgubila nogu

„Ceo problem je bio u pričesti", objašnjava on. „Prilikom pričesti uzimamo telo i krv Isusovu, i zbog toga se smatralo da ta krv izlazi iz tela kada žena ima menstruaciju. To je samo jedan od običaja koji je prelazio s kolena na koleno". Damaskos dodaje da ga se crkva više formalno ne pridržava.

Jevrejska tradicija ideju o nečistoći takođe potkrepljuje Levitskim zakonikom, ali mnogo drugačije tumači njenu razgranatost. Iako je prvobitno menstruacija predstavljala prepreku za molitvu, za mnoge savremene jevreje, jedino čega tih dana u mesecu supružnici treba da se pridržavaju je to da se suzdrže od intimnih odnosa.

Razgovor o menstruaciji kao normalnoj, zdravoj, pa čak i čudesnoj pojavi bi mogao da pomogne da se sa nje spere ljaga.

Prema ortodoksnom judaizmu, žena mora da se suzdrži ne samo od seksa, već i od ljubljenja, grljenja i dodirivanja svog muža, tokom pet dana trajanja menstruacije, plus još sedam dodatnih dana. Tek kada se potopi u mikvu – ritualno kupatilo – može ponovo fizički da opšti s mužem.

Po tradiciji ortodoksnih jevreja, izgradnja mikve je važnija od izgradnje hrama. Lako je shvatiti zašto. Raspored po ortodoksnim zakonima ritualne čistote je u savršenom skladu sa ciklusom plodnosti žena: povratak initimnosti se podudara sa plodnim danima.

Reklame

Za mnoge parove je bilo jednostavno previše da se pola vremena suzdržavaju od fizičkog kontakta. Da bi se ovaj konzervativni običaj prilagodio modernim vremenima, taj period je sa dve nedelje skraćen na nedelju dana, i dozvoljeno je dodirivanje tokom perioda razdvojenosti.

Naomi Malka, koja odlazi u mikvu u Adas Izrael, konzervativnu sinagogu u Vašingtonu, kaže da je za mikvu čula tek na fakultetu. „Mnoge od žena koje sada koriste mikvu ne rade to zbog ritualne čistote. Sada može da se koristi na razne kreativne načine", kaže Malka. „Ljudi koji prolaze kroz neke promene u životu se potapaju u mikvu da bi obeleželi trenutak tranzicije između dva stanja, kao kada diplomiraju ili slave neki jubilej. To se smatra za naprednu mikvu".

U hinduizmu, neke žene se takođe odvajaju od svojih porodica i hramova – čak prestaju da rade i kućne poslove – zbog načela svoje vere. Kao i tumačenje menstruacije kao Evinog „proklestva", ograničenja za žene koje imaju menstruaciju takođe se smatraju za teret krivice.

To je krivica zbog greha koji nije počinila žena, već muškarac, ratnik po imenu Indira, koji je, kako je objašnjeno u Vedama, ubio troglavog demona koji je bio prosvetljen. Indiru je ophrvala velika krivica zbog tog ubistva, i sva bića su ga ukorila za taj zločin. Pritrčao je jednoj grupi žena i zamolio ih da preuzmu trećinu njegove krivice. One su pristale. „Krivica za ubistvo bramane se pojavljuje svakog meseca, kroz menstrualne odlive", piše Dženet Čavla u članku o mitskom poreklu tabua menstruacije.

Reklame

Uprkos konotacijama krivice, prva menstruacija je praznik za mnoge žene u hinduizmu. Mnoge veoma mlade žene ne vole da ih kupaju mlekom, umotaju u sari i doteraju kao nevestu.

„Bila sam prestrašena zbog toga što će svi ti ljudi znati da sam dobila menstruaciju, i da će da se okupe i zure u mene zbog toga što sam dobila menstruaciju", kroz smeh kaže za VICE pesnikinja i advokatica Gouri Konesvaran.

____________________________________________________________________

Pogledajte VICE film: Kineske elitne telohraniteljke

____________________________________________________________________

Ali iako Konesvaran preispituje tradiciju, i dalje odbija da „pređe crtu" i uđe u hram kada ima menstruaciju, iako je bila u velikom iskušenju da uđe u jedan veoma kitnjasti hram, dok je putovala po južnoj Aziji.

„Delovalo mi je pomalo smešno, zaista sam želela da vidim taj hram i praktikujem svoj hinduizam, iako bih u suštini kršila pravila koja su deo moje religije", kaže Konesvaran. Osećaj krivice povezan sa menstruacijom se smatra za nečistoću: mnogi hinduisti veruju da je zarazna.

Ipak, ima nekih kultura u kojima se menstruacija slavi ili duboko poštuje. Na primer, prilikom nekih najviših tantričkih inicijacija, žena koja ima menstruaciju treba da bude aktivan učesnik.

Prema pripadnicima plemena poznatog kao Ebri, iz Obale Slonovače, plodove sa stabala koja štite mistični, moćni objekti ne treba brati. Ako muškarac prekrši ovaj tabu, ostaće impotentan. Ako ga prekrši žena, izgubiće menstruaciju. „U ovom slučaju, menstruacija se pojavljuje kao ženski ekvivalent muške erekcije: povezana je sa plodnošću, a ne sa prljavštinom; poželjna je; trauma je izgubiti je", piše antropološkinja Alma Gotlib u knjizi „Krvava magija: antropologija menstruacije". Kao što slučaj Ebrija pokazuje, menstruacija nikako nije univerzalno negativna pojava.

Iako me menstruacija spasava od gladovanja, mislim da to ne bi trebalo da bude tajna za moju braću dok razgovaramo za trpezom.

Za neke, menstruacija je doba odmora – i nagrade. Kod plemena Beng iz Obale Slonovače, sa kojima je Gotlib živela nekoliko meseci, ženama sa menstruacijom nije dozvoljeno da rade u polju. U tom razdoblju imaju vremena da se odmaraju sa drugim ženama i pripremaju specijalan sos.

„Što se više kuva, postaje sve gušći i slađi. I tako, dok sede kući sa menstruacijom, one po ceo dan mešaju sos, i uveče je to najukusniji sos na svetu", objašnjava Gotlib za VICE u telefonskom intervjuu. „I svi su veoma uzbuđeni zbog tog izvrsnog sosa od semenki palme, koji prave žene sa menstruacijom".

Istraživanja Gotlibove o tome kako se na menstruaciju gleda u različitim kulturama širom sveta su je navela da poveruje da se često „u zapadnim tradicijama na menstruaciju gleda kao na nešto odvratno, ili kao na nešto što treba otkloniti i učiniti nevidljivim".

Iako ima nastojanja da se reformišu restrikcije vezane za menstruaciju, ili da budu ukinute kao zastarele, menstruacija je i dalje u mnogim religijama prokazana. Bilo da je u pitanju zabrana ulaska u sveti hram ili zabrana spavanja u bračnom krevetu, zapovesti mnogih verskih tradicija služe za to da se prikrije telesna funkcija koja je neizbežna za sam čin postojanja.

Još nisam uspela da se pomirim sa predstavom da je menstruacija „nečista", ali rešena sam da makar skinem veo tajne sa nje. Sada verujem da se razgovor o našem krvarenju smatra neučtivim zato što na njega gledaju kao na nečisto. Razgovor o menstruaciji kao normalnoj, zdravoj, pa čak i čudesnoj pojavi bi mogao da pomogne da se sa nje spere ljaga. Iako me menstruacija spasava od gladovanja, mislim da to ne bi trebalo da bude tajna dok za trpezom razgovaram sa svojom braćom, koja bi takođe morala svoja verovanja da pomire sa činjenicom da je ženama koje imaju menstruaciju zabranjeno da se mole.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu