FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Išla sam na nudistički komičarski nastup i naučila da prihvatim svoje telo

Mejl je bio pozivnica za nudistički komičarski nastup, gde se tražilo da svi, uključujući i publiku, budu kao od majke rođeni. Smesta sam kupila kartu.
29.4.15

Foto via Flickr/ korisnik Andrew Malone

Pre nekoliko nedelja, u inboksu sam zatekla mejl naslovljen: "POVRATAK GOLE KOMEDIJE". Otvorila sam ga i saznala da se nalazim na mejling listi nudističke grupe kojoj se ne sećam da sam pristupila. Mejl je bio pozivnica za nudistički komičarski nastup, gde se tražilo da svi, uključujući i publiku, budu kao od majke rođeni. Smesta sam kupila kartu.

Iako sam bila deo te grupe (kojoj se, ponavljam, ne sećam da sam pristupila), do tog trenutka nisam mnogo razmišljala o nudizmu — ali taj je pokret nekim ljudima mnogo važan. Nudistički događaji prvi put su stekli popularnost u Americi šezdesetih, kada su popularizovane nudističke plaže, a Amerikanci počeli da odbacuju puritanske stavove prema golotinji (iako je i pre toga postojao dugi istorijat nudizma ). Danas, prema informacijama Mladih naturista Amerike, u nudističkim krugovima je nastao " generacijski jaz ". Što će reći, "milenijumci" se ne lože baš toliko na čitavu priču.

Reklame

Uživam da budem naga u udobnosti svog doma, verovatno i više od prosečne osobe. Jedini put kad nisam gola u svom stanu je kada mi je neko u poseti ili kad pržim hranu u kuhinji — toj lekciji me je naučila opekotina od ulja na grudima veličine treće bradavice. U prošlosti sam nosila donji veš dok spavam zbog iracionalnog straha da će mi se paukovi uvući u vaginu, ali sam taj strah u međuvremenu prevazišla zbog mogućnosti da se hiljadu jajašaca pauka izleći u meni. Navodno sam neplodna , te bi tako to mogla da bude moja jedina šansa da postanem majka.

Koliko god volela da budem gola kod kuče, imam potpuno drugačiji stav prema golotinji u javnosti. Naravno, većina ljudi je takva. Iako smo nacija koja se uglavnom slaže oko toga da golo ljudsko telo nije uvredljivo, i dalje više volimo da to golo telo ostane među četiri zida ili na našim televizijskim ekranima i bioskopskim platnima.

Zagovarači golotinje u društvu očigledno su svesni svega toga i stoga svoju javnu golotinju drže u okvirima privatnog vlasništva. Ovaj komičarski nastup nije bio izuzetak: trebalo je da se odigra unutar iznajmljene bioskopske sale u Dolini San Fernanda. Kamere i uređaji za snimanje bili su strogo zabranjeni, dok su peškiri bili strogo obavezni.

Na sam dan predstave još nisam bila sigurna da ću smoći snage da odem. Nekoliko sati pre samog događaja, zurila sam u svoje golo telo pred ogledalom, analizirajući svaki detalj koji mi se dopada ili ne dopada. Zaključila sam da mi se ne dopadaju moje bradavice. Da su moje bradavice oči, levo bi bilo "lenjo". Dok moja desna bradavica može da vas gleda u lice, leva deluje kao da joj pogled luta, odajući utisak da joj je razgovor s vama dosadan ili da traži neko bolje društvo. A tu su i moja bubuljičava leđa. Iako sve to nije tako drastično kao u vreme kad sam bila tinejdžerka, ostaci tih baksuznih godina i dalje su prisutni.

Reklame

Potom sam pomislila na to šta se sve drugima ne bi moglo dopasti na mom telu. Naravno, većini moj stomak ne bi bio privlačan. Ne volim svoj stomak ni ja, ali ga prihvatam kao deo paketa uz koji sam dobila pozamašnu zadnjicu, grudi i butine. Zapravo, i moje butine bi nekom mogle biti odbojne. Suviše su masivne da bi imale onaj neobični mali procep o kom mršave devojke toliko tvituju. Potom su tu strije, celulit i gusti žbun stidnih dlaka — sve što je neodvojivi deo mene, ali oko čega sam ipak brinula.

Kada sam stigla do sale, morala sam neko vreme da odstojim ispred i održim sebi poslednji govor ohrabrenja. Nisam mogla da shvatim zašto mi sve to toliko teško pada. Uporno sam govorila sebi da će ovo biti grupa koja prihvata druge ljude — morali su to da budu — a opet, iako sam znala da ću se naći u prostoriji punoj drugih golih ljudi, nisam mogla da zamislim da moja golotinja neće biti procenjivana. Konačno sam samo stisnula petlju i ušla.

Unutra me je zapljusnulo more golih muškaraca i žena. Bio je to buljuk kita, guzica i grudi, u svim oblicima i veličinama. Prisutno je bilo najmanje 70 ljudi koji su stajali i pričali jedni s drugima istinski neobavezno. Izgledali su kao roditelji koji stoje i ćaskaju dok čekaju da im decu puste iz škole.

Džošua Hadou proba stend up komediju… na esidu!

Sela sam pozadi, pored žene koja je i dalje na sebi imala košulju. Pitala sam je da li će je skinuti, a ona mi je odgovorila da namerava. I dalje sam oklevala, tako da sam je pitala da li možemo da skinemo odeću istovremeno. Ona se složila i na jen-dva-tri ja sam skinula svoju haljinu, strgavši je sa sebe naglo kao flaster. Namerno sam odlučila da ispod ne nosim donji veš ili brus, znajući da u suprotnom verovatno neću smoći hrabrosti da ih skinem. I tako, čim sam skinula haljinu, ostala sam — naga.

Reklame

Trebalo mi je nekoliko minuta da se priviknem, ali bila sam prijatno iznenađena koliko je udobno sedeti bez odeće na stolici (na obaveznom peškiru, naravno). Nisam, međutim, bila sigurna da bih bila u stanju da ustanem, jer je stolica postala moj novi zaštitni pokrov. Iziskivalo je mnogo mentalne debate da li sam sposobna da ustanem i naručim piće za šankom. Srećom, moja želja za viskijem pobedila je moj strah od neprijatnih pogleda. Čekanje u redu potpuno naga postala je moja istinska proba hrabrosti i položila sam je.

Dok sam stajala za šankom i čekala, zabavljala sam se proučavajući prostor da bih bolje sagledala prisutne. Bilo je više muškaraca nego žena, a većina su bili u srednjim četrdesetim i pedesetim godinama. Bilo je oko 10 ili 15 muškaraca i žena u dvadesetim i tridesetim. Žena pored koje sam sedela, Lesli, delovala je mojih godina. Kada sam se vratila na svoje mesto, upoznala me je sa svojim mnogo starijim momkom, Patrikom. Rekao mi je da su na predstavu došli ljudi koje tu nije očekivao i tako sam stekla utisak koliko je ova zajednica bliska. Neki od tih nudista vozili su nekoliko sati da bi došli na događaj. Patrik je rekao da neke od ovih ljudi poznaje više od decenije, čisto preko nudističke zajednice. Mimo nudizma, bili su to ljudi koje verovatno nikad ne bi sreo niti se sa njima družio u pravom životu.

Predstava je napokon počela i trajala oko sat vremena. Domaćin je bila žena koja je jedina pored mene imala gust žbun. (Njen je, međutim, bio fino potkresan. Svaka čast.) Neki izvođači su se po prvi put okušali u komediji. Drugi su bili iskusniji. Glavni izvođač bio je verovatno najgori čitave večeri — imala je više šala o holokaustu, sprdala se na račun svog debelog muža i otpevala pesmu o svojoj promiskuitetnoj prijateljici, što je bio samo izgovor za vic o herpesu — ali moram da priznam da joj je telo bilo savršeno. U tom trenutku sam shvatila zašto se ona već pojavljivala na televiziji, a ja nisam.

Koliko god da su neki od nastupa bili užasni, nisam došla da bih gledala komičare. Došla sam zbog nudističkog iskustva i istinski sam srećna što sam to uradila. Pred kraj nastupa mogla sam da ustanem i odem po još pića, kao i da skoknem do toaleta, bez ikakvog oklevanja zbog svog tela.

Prihvatila sam golotinju u javnosti bolje nego što sam mogla da se nadam. U stvari, osećaj je bio sjajan. Niko nije prokomentarisao ništa od onoga zbog čega sam brinula pred ogledalom. Nikog nije uvredila moja lenja bradavica niti je ko bio zgrožen mojim bubuljičavim leđima. Do kraja večeri sam se pomirila sa činjenicom da, iako ljudi verovatno primećuju te stvari na meni, to im prosto nije bitno. Baš kao što sam ja zapazila čudnu izraslinu na dojki jedne žene i legitimni mikro-penis na jednom muškarcu, ljudi su primećivali ono što sam doživljavala kao "mane" na mom telu i nikome nije bilo važno. Otišla sam sa večeri sa Patrikovim i Leslinim kontaktom. Nagovarali su me da im se pridružim na sledećem sastanku nudista i mislim da bih mogla da prihvatim njihov poziv.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu