​Jesi ti jeo bunike? Jesam!

FYI.

This story is over 5 years old.

Droge

​Jesi ti jeo bunike? Jesam!

Ako ste radoznale prirode i volite da eksperimetišete sa psihoaktivnim supstancama, čitali ste Karlosa Kastanedu, zainteresovali ste se za tatulu ili buniku, molim vas da ih nikako ne probate.
12.11.14

Da li ste čuli za skopolamin, izuzetno jaku drogu od koje se ljudi bude posle tri dana goli i umazani sopstvenim izmetom, u nepoznatom gradu, potpuno nesvesni strašnih i neverovatnih stvari koje su u međuvremenu radili? Na internetu se mogu naći dokumentarci o skopolaminu koji uteruju strah u kosti. Ako i posle toga poželite da iskusite surovu halucinaciju koja vas može dovesti do ozbiljne i trajne psihoze, prošetajte do ugla Budimske i Alekse Šantića na Dorćolu.

Foto: Momčilo Antonijević

Tamo, ali i na mnogim mestima širom Beograda, raste tatula (Datura stramonium), najopasnija biljka iz porodice Solanacea (pomoćnica). Ona i njene sestre bunika, velebilje i mandragola vekovima se koriste kao lek, otrov, afrodizijak i jedno od najpouzdanijih oružja veštica i šamana od Kamčatke do Meksika. Ovako je izgledalo moje upoznavanje sa ovom demonskom porodicom.

Reklame

Roditelji se obično brinu da njihova deca u pubertetu ne počnu da beže iz škole, da puše ili se vrate kući pijani. Strahuju od lošeg društva koje tinejdžera može odvesti u svet kriminala. Ja sam uvek bio dobar đak. Nikada nisam mrzeo 1. septembar. Bio sam mirno i poslušno dete koje voli da čita i ide u Petnicu. Dok su se moji vršnjaci uglavnom interesovali za muziku i sport, ja sam se ozbiljno zagrejao za proučavanje biljaka. Lekovitih i otrovnih. Imao sam 14 godina kada sam učestvovao na republičkom takmičenju iz biologije Nauka mladima sa radom: „Velebilje (Atropa belladona) – dejstvo na čoveka, psa i puža".

Za potrebe istraživanja, probao sam bobice ove veoma otrovne biljke. Zanimalo me je samo kakvog su ukusa. Potpuno svestan rizika, stavio sam u usta zrelu tamnoljubičastu bobicu i zagrizao. U tom trenutku su mi na pamet pali moji vršnjaci koji su se otrovali ovim bobicama dok su volontirali u botaničkoj bašti u Parizu. Čak njih četrnaest je umrlo. Pomislio sam – amateri.

Velebilje, bunika i tatula sadrže toksične alkaloide atropin, skopolamin, hiosciamin i beladonin koji mogu izazvati histeriju, halucinacije, utisak odvajanja od tla, komu, otupelost i neosteljivost na bol. Ukoliko uzmete dovoljnu dozu, i smrt. Ukus bobica velebilja podsetio me na trešnje ili potpuno zrele marele. Pljunuo sam polusažvakanu bobicu, dobro isprao usta i popio aktivni ugalj koji sam poneo u šumu pored naše kuće na Zlatiboru. Nisam imao nikakve simptome izuzev blage suvoće u ustima i neznatno proširenih zenica (atropin se koristi u oftamologiji baš u ovu svrhu). Da je tog dana znala šta sam uradio, moja majka bi verovatno umrla od brige.

Ako ste radoznale prirode i volite da eksperimetišete sa psihoaktivnim supstancama, čitali ste Karlosa Kastanedu, zainteresovali ste se za tatulu ili buniku, molim vas da ih ne probate.

Nikada. Sa njima se ne šali. One se šale sa vama i to veoma grubo.

Reklame

Ove biljke su zle. One vole đubre. Obično rastu oko smetišta, svinjaca i na drugim mestima na kojima je zemljište bogato azotom. Daju vam ogromnu moć, ali za to naplaćuju stravičnu cenu. Tatulom možete izlečiti, zavesti, ili možete otputovati na mesta daleka stotinu kilometra, videti budućnost i ubiti drugog čoveka.

Don Huan, šaman koji je Kastanedu uputio u mistične tajne brujosa, čarobnjaka Novog sveta, kaže da je tatula najmoćniji doktor (biljka-učitelj), ali da je on nikada nije voleo zbog njene hirovitosti i orkanske snage. Doktori su biljke u kojima žive duhovi od kojih se dobija znanje o ovom i drugim svetovima. Praktičari koji uz pomoć biljnih doktora stiču mistična saznanja i nadljudske moći zovu se vegetalisti. Don Huan je uvek davao prednost pejotlu. Tatula, po njegovim rečima, nekog voli, a nekog ne. Od toga zavisi njeno delovanje.

Da je ovo istina uverio sam se kada sam pre deset godina napravio tinkturu korena i listova tatule i testirao je sa prijateljima. Srđanu, koji je najviše želeo da je proba samo se naglo prispavalo. Ostao je kod kuće. Jelena i Staša su bile oduševljene, euforične, i nasmejane potvrdile staru teoriju da tatula na žene deluje afrodizijačno – u drevnoj indijskoj knjizi Ananga-Ranga postoji recept za ubrzanje ženskog orgazma na bazi tatule i belog meda. Ja sam se osećao prijatno, mada vrlo neobično, imao sam čudan, ali ne i neprijatan utisak da me neko pažljivo promatra.

Reklame

Svi tropanolni derivati midrijatičnih solanacea smanjuju lučenje pljuvačke. Svaki pokušaj da nešto sažvaćete i progutate je gotovo nemoguć. Prženi kromirić sam posle tri sekunde ispljunuo. I među šamanima Srednje Amerike i među evropskim vešticama špecije od tatule uvek se uzimaju noću, verovatno iz potpuno praktičnih razloga: zenice su vam proširene i osetljive na svetlost. Oči blistaju i srce ubrzano kuca. Pošto sam relativno tačno odmerio dozu – mada koncentracija alkaloida zavisi od zemljišta i broja sunčanih dana te godine – jačih i nepredviđenih reakcija nije bilo. Ili smo samo svi imali sreću da nas tatula voli.

Veštičija mast i medena rakija

Priča o vešticama stara je koliko i čovečanstvo. Moćne žene koje znaju čarolije, kojih se plaše i koje poštuju, postoje hiljadama godina. Jedna od najpoznatijih, Kirka, čarobnica koja je Odisejeve mornare pretvorila u svinje, volela je da koristi buniku. Latinsko ime ove biljke Hyosciamus niger, potiče od grčke reči hyos – svinja. Iako je slabijeg delovanja od velebilja i tatule jer sadrži manje alkaloida, bunika je kod Srba popularnija. U našem jeziku se za čoveka koji priča nepovezane budalaštine kaže „kao da se bunike najeo". Bunovan i zbunjen takođe vuku koren od njenog imena. Čitave familije prezivaju se Bunčić ili Bunić, verovatno po nekom pretku koji se prevario i pojeo buniku.

U Srednjem veku se pronela legenda o posebnoj masti kojom se veštice mažu pre noćnih pohoda. Da bi se pretvorile u životinje – u Evropi mačku ili sovu, u Južnoj Americi vuka ili orla – pripremala se posebna mast čiji su glavni sastojci bunika, tatula i velebilje uz dodatak drugih otrovnica kao što su jedić, kukuta i kukolj, prstohvata sasušene i izmrvljene kože daždevnjaka i isto toliko sasušene i izmrvljene kože žabe krastače. Mast se mazala oko genitalija i ispod pazuha ili rektalno. Nemački istraživač Vil Erik Pojkert je 1960. godine na sebi je isprobao mast spravljenu prema srednjevekovnom receptu.

Reklame

„Imao sam divlje snove, pred očima su mi igrala užarena iscerena lica. Nakon toga me iznenada obuzeo osećaj da daleko letim. Taj let je bio isprekidan dubokim padovima. U zadnjoj fazi gledao sam orgijastičke svečanosti sa grotesknim putenim razvratom", opisao je svoje iskustvo.

Tatulu su volele i upotrebljavale i domaće veštice. Najčuvenija baba Anujka iz Vladimiraca bila je strah i trepet, banatska verzija profesora Morijatija, zli um odgovoran za smrt nekoliko desetina ljudi. Iako je bilo opšte poznato da svojim napicima, prvenstveno na bazi tatule koju je brala iza svog svinjca i žive iz razbijenih toplomera, za novac ubija ili trajno obogaljuje, Anujka di Pištonja je redovno plaćala porez, a to je jedino interesovalo Austrougarsku monarhiju u kojoj je živela.

Naravno, članovima porodice koji su platili da neko umre kako bi se dočepali nasledstva, nije bilo u interesu da se sprovodi istraga ili obdukcija. Otrovani su uglavnom ekspresno sahranjivani. Ipak, između dva rata je izvedena pred sud, a beleške sa tog procesa čuvaju se Istorijskom arhivu u Pančevu. Prilikom suočavanja sa svedocima, saradnicima i mušterijama na njihove optužbe da je spravljala vodicu od koje bi ljudi umirali u najstrašnijim mukama ili trajno ostajali invalidi, Anujka je potpuno mirno odgovarala:

"Obesite me odmah ako je to tako!".

Tačno je proricala dan kada će onaj kome je voda od tatule bila namenjena umreti i njen proračun je nikada nije izneverio. Nakon dugogodišnje trovačke prakse postala je izuzetno precizna. Osuđena je 15 godina robije u Požarevcu. Početkom Drugog svetskog rata puštena je i vraća se u svoje selo. Ova dijabolična starica umrla je prirodnom smrću u 104. godini. Sve njene učenice koje su naučile trovački zanat, streljala je komunistička vlast 1945. godine i tako na radikalan način iskorenila zlo.

Reklame

U Šumadiji se tatula koristila za rasterivanje dosadnih, neuviđavnih gostiju koji ne znaju da odu kući. Profesor dr Jovan Tucakov zabeležio je svedočenje Save Bankovića o njegovoj svadbi 1948. u Gruži. Gosti koji četvrti dan nisu hteli da odu posluženi su „medenom" rakijom u kojoj su bile potopljene semenke tatule.

Posle sat vremena nastao je metež. Gosti su oskudno odeveni ili potpuno nagi počeli da izlaze napolje. Kum je uzeo kosu i počeo da kosi dok je napolju sneg bio do kolena, a žene su grabuljama i vilama kupile nepostojeće seno. Ubrzo, kum je ispravio kosu tako da liči na koplje i postao ratoboran. Jedva su ga savladali u susednom selu. Promuklim glasom je stalno vikao: „'Đe ste Turci". U besvesnom stanju preneli su ga u bolnicu gde je nakon četiri dana otpušten bez dijagnoze i ozbiljnijih posledica, izuzev apatije i utučenosti koja je trajala neko vreme.

Stari svat nije bio te sreće. Pronađen je polumrtav i prozebao na putu za Kragujevac. Dok nije pao od umora, trčao je putem i mahao sekirom neprestano ponavljajući: „Glavu ću ja njemu odseći kao što je on meni najbolju livadu odsekao". Primljen je u bolnicu u veoma lošem stanju. Umro je nakon nekoliko dana.

Tradicija dodavanja tatule u rakiju nije nestala. Samo dve čašice „medene" rakije bile su dovoljne da policajci u Aleksincu Miroslav Stevanović i Nebojša Stefanović odu na duže bolovanje.

​Sa simptomima jakih halucinacija u nišku bolnicu primljeni su i domaćin Dragan Lepojević i njegov komšija Ivan Vojinović koji su sa policajcima trgnuli po dve. Iste, 2004. godine, u Nišu je zabranjena prodaja i proizvodnja piva „Supirior" u kom je pronađen atropin. Analizom je utvrđeno da se je u hmelju bilo tatule i bunike. Rukovodioci pivare optuženi su za zloupotrebu službenog položaja i nesavesno poslovanje.

Reklame

Neko se protiv mobinga bori tužbom, a neko preuzme pravdu u svoje ruke, kao blagajnica veterinarske stanice u Blacu koja je pre par godina sistematski trovala svog nadređenog i trojicu kolega atropinom. Otrov im je sipala u kafu.

Slučaj tatule u Ulici Visokog Stevana 21

Prošle godine su svi mediji pisali o strašnoj biljci koja se pojavila na Dorćolu. Stanari iz Visokog Stevana 21 plašili su se za sopstvene i živote svoje dece. Pozivali su sve službe koje bi mogle da reše problem, ali po dobrom srpskom običaju, niko nije bio nadležan za tatulu na nekom parčetu zapuštene zemlje. Stanari se nisu usuđivali da je isčupaju, a tabloidi su preneli bezobrazno glupu izjavu osobe koja se predstavljala kao botaničar i tvrdila da se čak i od mirisa tatule može umreti. Razloga za toliku paniku naravno da nije bilo. Trovanje ovom biljkom može nastupiti i kroz kožu, ali je zato neophodno dugo i sistematsko mazanje sokom biljke. Da su je jednostavno isčupali, bacili i oprali ruke, ništa se ne bi dogodilo.

Otrovne biljke rastu svuda oko nas vekovima. Sa njima treba biti obazriv, ali nema potrebe da prelazite ulicu i zapušavate nos ako vidite tatulu u žardinjeri u kojoj bi trebalo da bude cveće. Više objektivnih razloga za strah imali su ljudi koji su u susednoj Hrvatskoj pre dve godine kupovli čaj od korena čička firme Herbarium iz Pitomače. Naime, u ovom čaju, koji se, da ironija bude veća, koristi za detoksikaciju organizma, bilo je korena tatule, pa je moralo da reaguje ministarstvo poljoprivrede sa hitnim saopštenjem da svi koji su kupili ovaj čaj prestanu da ga koriste.

Prema rečima profesorke dr Slavice Vučinić, načelnice Nacionalnog centra za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije u Beogradu, godišnje se oko desetak ljudi leči zbog akutnog trovanja tatulom. Znaci trovanja tatulom, bunikom ili velebiljem su osetljivost na svetlost, proširene zenice, smanjeno lučenje pljuvačke, širenje bronhija, ubrzan puls, euforija, histerija, halucinacije, utisak odvajanja od tla, nadražaj perifernih nerava koji izaziva utisak da iz kože raste perje ili krzno, gubitak pamćenja – što je simptom zbog kog skopolamin koriste tajne službe prilikom davanje seruma istine.

Na kraju nastupa apatija, otupelost, neosetljivost na bol, koma i smrt. Iako otrovani oseća jako gađenje ka povraćanju, baš se ono najviše preporučuje. Zato se savetuje davanje mlake slane vode. Takođe, preporučuje se i jaka kafa, kao i sredstva za pražnjenje creva. Simptomi trovanja atropinom, skopolaminom i hiosciminom su vrlo specifični, nastupaju brzo, već nakon 20 do 30 minuta, i lako ih je identifikovati.

Zato, ako planirate da nekog otrujete, nemojte koristiti ove biljke. Provaliće vas.