FYI.

This story is over 5 years old.

vesti

​U klopci između Islamske države i šiitskih milicija, gejevi umiru u Iraku

Stanje gej zajednice u Iraku sve je gore iz dana u dan, u procepu između snaga Islamske države i šiitskih milicija.
21 Novembar 2014, 11:24am

Stanje iračke već napaćene lezbejske, biseksualne i transrodne zajednice sve je gore iz dana u dan, dok snage Islamske države i nezakonitih šiitskih milicija izazivaju vladu u Bagdadu da se bori za kontrolu nad ovom zemljom.

LGBT osobe koje žive u oblastima koje kontroliše Islamska država, takođe poznata i kao ISIS ili ISIL, u situaciji su „da im preti neposredna opasnost od smrti", prema izveštaju istražitelja Međunarodne gej i lezbejske komisije za ljudska prava (IGLHRC) i grupe za prava žena MADRE.

U oblastima koje kontroliše vlada, gde već godinama masakriraju gejeve, milicije deluju nekažnjeno.

„Niko nije pozvan na odgovornost za ubistva, a prethodna vlada je odbijala apele da čak i istraži nasilje zasnovano na stvarnom ili pretpostavljenom seksualnom i polnom opredeljenju", piše u izveštaju.

Husein Alizadeh, direktor IGLHRC-a za Bliski istok i severnu Afriku, rekao je VICE vestima da su mnoge milicije koje su najbliskije povezane sa vladom u borbi protiv Islamske države iste one koje napadaju osobe za koje sumnjaju da su homoseksualci.

„Postoje slučajevi dokumentovanih ubistava i mučenja, a uobičajeni odgovor vlade je da su to počinili nevladini faktori za koje ona nije odgovorna", kaže Alizadeh. „U osnovi, oni beže od odgovornosti".

„Ne postoji manjina u Iraku koja je u gorem položaju od LGBT", kaže Alizadeh.

Pripadnici Asaib Al al-Haka, moćne milicije sa podrškom u Iraku, takođe poznata kao „Liga pravednika", objavila je spiskove 15. maja 24 „tražena" lica, od kojih je 23, po njihovim tvrdnjama, počinilo "homoseksualni akt". Dvadeset četvrta osoba je imalo predugu kosu. Sličan dokument je 2013. godine objavila je vojska šiitskog sveštenika Muktada al-Sadra.

Mesec dana kasnije, 15. juna, milicija je ubila dvoje tinejdžera i odrubila im glave, bacivši ih u đubre. IGHCR i MADRE su razgovarali sa iračkim aktivistima za ljudska prava, koji su rekli da su ta dva momka u svojoj zajednici bili poznati kao homoseksualci.

U julu, u napadu na objekat za koji su sumnjali da je kupleraj u Bagdadu, a za koji se veruje da ga je izveo Asaib Al al-Hak, poginulo je 34. Osim dvojice muškaraca, dve žrtve su bile žene, ustreljene dok su se skrivale u spavaćim sobama i kupatilima. Alizadeh kaže da se za tu dvojicu muškaraca sumnjalo da su gej.

Armija Mahdi je takođe umešana u druge napade od pre više godina.

„2008, armija Mahdi je čak ubijala i frizere koji nisu šišali muškarce na ispravan način", rekla je VICE vestima Erin Evers, istražiteljka Human Rights Watcha u Iraku.

U talasu takozvanih „emo ubistava" u Iraku u 2012. godine ubijeno je na desetine gejeva i osoba za koje se sumnjalo da su homoseksualci. Počinioci su milicije koje deluju u Bagdadu i njegovoj okolini, uključujući i Asaib Al al-Hak.

„Jednu osobu su pripadnici milicije mučili do smrti, a porodica je odbila da preuzme telo iz mrtvačnice, jer ih je, navodno, osramotila", kaže Evers.

LGBT zajednica u Iraku nikada nije uživala društvene slobode, bilo pod režimom Sadama Huseina, bilo posle američke invazije 2003. Ali američka okupacija se podudarila sa porastom korišćenja interneta među Iračanima. Neke LGBT osobe, uglavnom gej muškarci, počeli su da koriste društvene mreže za upoznavanje drugih, baš kao što to rade muškarci i žene, gej ili strejt, po celom svetu.

„Jedna od tvrdnji je da je homoseksualnost u Irak stigla sa američkom invazijom", kaže Alizadeh. „Homoseksualnost se povezuje sa prisustvom Zapada u zemlji".

Iračka vlada je 2010. godine odbila zahtev UN da „istraži sve optužbe za proganjanje na osnovu pola i seksualnog opredeljenja".

„Smrtno opasna situacija" u kojoj su homoseksualci u Iraku danas, prema izveštaju, „manje je drastična promena društvenih vrednosti u Iraku kada su u pitanju polne norme, a više slom reda i zakona, gde preovladava zakon jačeg, unutar porodica, plemena ili saučesnika državnih snaga bezbednosti".

U izveštaju je naveden slučaj kada je otac gej muškarca svog sina ostavio policajcima, koji su ga onda silovali.

„2009. jednu osobu pripadnici milicije su mučili do smrti, a njena porodica je odbila da preuzme telo iz mrtvačnice, jer je ona osramotila porodicu," rekao je Alizadeh.

Ali diskriminacija, pa čak i ubistva osoba za koje se misli da su deo LGBT zajednice, često vrše članovi porodice i komšije, što se zatim prikriva, i aktivisti za ljudska prava imaju malo ili nikakvih dokaza.

Žene su naročito suočene sa poteškoćama. Bez mogućnosti da idu daleko bez pratnje muškarca, lezbejke – ili žene za koje se misli da to jesu – ne mogu lako da pobegnu iz svoje zajednice, a kamoli da odu u susedne zemlje u kojima bi imale dovoljno sreće da zatraže azil u nekoj od zemalja van regiona.

Samo ove godine, više od 10 hiljada Iračana koji su izbegli pred nasiljem evidentirano je u agenciji za izbeglice u Jordanu. Ujedinjene nacije ne daju informacije o broju LGBT Iračana koji žele da napuste zemlju. Ali oni mogu da dožive zlostavljanje lokalnog UN osoblja, i često odlučuju da prikriju svoj seksualni ili polni identitet – a to je odluka koja može da utiče na prolongiranje ionako dugog procesa relokacije.

Sigurne kuće za pripadnike LGBT zajednice postoje u Iraku, ali su pod stalnom pretnjom od napada, i njihove lokacije se drže u tajnosti. IGLHCR i MADRE su uspele da nađu samo jednu organizaciju za ženska prava koja „nudi zaštitu ugroženim LGBT Iračanima". Preseljenje u države kao što je Amerika cilj je mnogih, čak i onih koji ne žive u oblastima gde traju sukobi.

„Ne postoji gora manjina u Iraku kojoj možete da pripadate", kaže Eversova. „Njihova stigma je tako jaka da bi čak i umereni Iračani verovatno kao iz topa rekli da bi neke od tih gej ljudi trebalo ubiti. To je prosto sasvim neprihvatljivo".

Opšti prezir prema gej zajednici u Iraku je toliki da mnoge inostrane nevladine organizacije odustaju od objavljivanja podataka o diskriminaciji, iz straha da bi time stigamtizovali svoj rad u očima drugih.

„Niko neće organizovati nikakve programe vezane za to, jer je to pitanje preosetljivo", rekao je VICE vestima jedan izbegli nevladin aktivista koji pomaže raseljenjim licima u iračkom Kurdistanu. „Ne verujem da bi objavljivanje takvog izveštaja bilo šta promenilo".

Čak i u Kurdistanu, regionu za koji se smatra da je relativno liberalniji i naklonjeniji zapadu nego ostatak Iraka, LGBT osobe su u opasnosti da nestanu u akcijama lokalnih bezbednosnih snaga poznatijih kao Asajiš.

„Kada bih rekao da je neki čovek homoseksualac i da je bludnik, oni bi ga jednostavno zatvorili, a posle bi učinili da nestane", rekao je radnik. „A pripadnici Asajiša itekako umeju da učine da ljudi nestanu".