FYI.

This story is over 5 years old.

vesti

Pitali smo ekonomistu da li javni dug Srbije od 75 odsto znači da ćemo uskoro bankrotirati

Kada se dešava nesto dobro, onda ide sve bolje, ali i kada se zadužujete, to obično vodi sve većem zaduženju.
12.2.16

Bankrot je ozbiljna stvar, da se razumemo. Ali, pitanje iz naslova je skroz na mestu ako uzmemo u obzir analize koje su neki učeni ljudi koji znaju sa brojevima i razumeju se u matematiku i ekonomiju izneli kada smo ih nedavno pitali koliko će nas koštati izbori koji nas očekuju.

U poređenju sa prethodnom godinom, javni dug se, kažu podaci Ministarstva finansija, povećao za oko dve milijarde evra. To su jedni podaci, koje su preneli skoro svi mediji. Prema podacima iz drugih izvora, situacija je još gora.

Reklame

Kada u obzir uzmete sve te različite podatke i činjenicu da o javnom dugu ne razmišljamo svakog dana jer uglavnom imamo lične kredite koji nam zauzimaju memoriju, želela sam da razgovaram sa nekim ko će mi objasniti šta u stvari svi ovi različiti brojevi znače i zašto nas se tiču.

Probala sam da pronađem što neutralniju osobu i obratila se drugu koji je na doktorskim studijama ekonomije.

Fotografija: Flickr, gravitat-OFF

VICE: Da krenemo od početka - šta je javni dug i šta prosečan čovek treba da zna o njemu?

Danijel Milošević: Javni dug je mera zaduženosti države kao pravnog lica. Za običnog čoveka nije pogrešno da javni dug poredi sa sopstvenim zaduženjima. Dakle, država kao i svaki pojedinac ima svoje prihode i rashode, i kada rashodi prevaziđu prihode, država se zadužuje, a posledice su po državu jednake kao i po pojedinca koji ima veliki obim neizmirenih kredita.

Koliko je alarmantno trenutno stanje?

Svakako je loš rezultat 75 odsto učešća javnog duga u BDP-u. Međutim, sam po sebi ne mora da bude alarmantan, ako neki drugi pokazatelji opravdavaju ovakvo stanje. Kod nas, na žalost, ovakva zaduženost nije opravdana, odnosno ne postoji ekonomska aktivnost koja dozvoljava takvu zaduženost.

Kako raste javni dug, ko je odgovoran za to?

Javni dug raste kada se država zadužuje zbog aktivnosti koje nisu proizvodne i ne stvaraju profit iz koga bi se u budućnosti dug vraćao. U našem slučaju, država se zaduživala da bi isplaćivala penzije, što u budućnosti stvara samo jos veće troškove, jer pored penzija za koje ste se zadužili, sada morate da platite i kamatu na dug. Za to su odgovorni kreatori ekonomske politike ili izvanredne prirodne nepogode. Kod nas prirodnih nepogoda nije bilo u 2015. godini.

Reklame

Kako se rast javnog duga odražava na pojedinca, da li ti i ja, kao obični građani, možemo na svojoj koži da osetimo promene?

U slučaju da država nije zadužena kao što jeste, taj novac bi se trošio na puteve, bolnice, škole, što bismo mi osetili. Dalje, tako potrošen novac privlači strane investitcije, pa raste i ekonomska aktivnost u zemlji od koje pojedinci takođe imaju koristi. Svaki pozitivan, ali, na žalost i negativan efekat se obično multiplikuje.

Kada se dešava nešto dobro, onda ide sve bolje, ali i kada se zadužujete, to obično vodi sve većem zaduženju. Zato sam na početku napomenuo da država sve veći deo novca izdvaja za servisiranje javnog duga.

Pročitajte i: Kako sam ostala bez dobro plaćenog posla

Možda će naša deca osetiti posledice ovog rasta?

Ako ne bude zaustavljen rast javnog duga, odnosno učešća javnog duga u BDP-u, svakako da hoće.

Argentina je bankrotirala kada je javni dug bio oko 80 odsto. Da li misliš da to onda znači da i nama preti slični scenario?

Argentina je bila u mnogo težoj situaciji, i to mnogo duže. Problemi u Argentini su počeli između dva svetska rata. Pad cene poljoprivrednih proizvoda je drastično smanjio njihove prihode, s obzirom na to da je to poljoprivredna zemlja. Onda su pokušali da reše problem tako što su probali da stimulišu izvoz i podigli carine, kako bi smanjili uvoz i izjednačili prihode i rashode.

To je onda dovelo do hiperinflacije, koju su morali da obaraju suprotnim merama, i tako su ušli u začarani krug. Na kraju su proglasili moratorijum na dugove (nisu mogli da ih otplate), a posledica toga je da im kreditni rejting drastično pao i posle toga gotovo da nisu mogli da se zadužuju.

Reklame

Do bankrota, dakle, dolazi zbog miksa nemilih faktora.

Prema zvaničnim podacima javni dug je 75 odsto, a prema podacima londonskog Ekonomista čak 93.2 procenta BDP-a. To je prilična razlika. Kako vidiš ovu razliku?

Na žalost, vrlo je često da se ovakvi podaci "šteluju" pre nego što se izbace, tako da to nije nemoguće. Međutim, takve stvari rade i mnogo bogatije zemlje, tako da je realno očekivati da je stvarni podatak gori od prikazanog. E sad za koliko, to je teško reći bez ozbiljnih kapaciteta i ozbiljne analize.

Hvala Danijele!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu