Izazovi i zamke noćnog života u unutrašnjosti Srbije

Kada mi neko pomene bilo kakvu vrstu mučenja, u glavi mi se stvori slika - zatvorena sam u prostoriji površine metra kvadratnog u kojoj se na beskonačnom ripitu obrće pesma Marina Prljavog Kazališta, pojačana do daske. Na svako "U jeee, boje vena, boja Dunava" bih bacala peglu i krvarila iz ušiju dok demon te pesme ne izađe iz mene. Da se razumemo, pesma uopšte nije toliko loša, postoji sijaset gorih, ali tokom odrastanja sam bila primorana da je slušam svuda – na rođendanima, venčanjima, školskim priredbama, a u svakom izlasku otvarala je i zatvarala muzički repertoar uz eros publike koja joj se uvek obraduje sa rukama u vazduhu i zatvorenim očima. Zbog te pesme, unapred zamrzim svaku Marinu koju upoznam, jer znam da niko "nije znao sakrit' suze kao ona."

Ukoliko živite ili ste odrasli u manjem gradu, znate da su izlasci, kao i dejting, pomalo zajebana stvar -  morate se snalaziti. Izbor je sužen, pa se uglavnom svodi na mesto gde se puštaju narodnjaci i gde se NE puštaju. Neretko u gradu postoji samo jedan klub, u koji, jebi ga, morate da idete. To što nosite martinke, imate obrijanu glavu, kosu do leđa ili u svoja četiri zida slušate novi album Nika Kejva, uopšte ne znači da nećete izaći na svirku lokalnog benda i dok ispijate bambus na cevčicu otvarati usta na svaki samoglasnik Galijine pesme. Izuzetak su manja mesta koja su uspela da se izbore za svoje parče alternative i andergraunda, kao na primer Prokuplje.

U većini ostalih gradova postoji jedan hram izlaženja koji je u osamdeset odsto slučajeva folkoteka u koju idu sve cice i frajeri iz tvog razreda. Alternativa je najčešće klub sa plejlistom koja nije menjana od prvog albuma Bijelog dugmeta, ili pak ispijanje piva i sedenje na gajbici ispred lokalnog dragstora.

Vikend je, živiš sa matorcima i ostanak gajbi podrazumeva zajedničko gledanje Slagalice na kauču, pa je adaptacija na palanački klabing neminovna.

Dok sanjariš o odlasku u veći grad ili o otvaranju svog kluba u kom će se puštati isključivo muzika koju ti voliš, moraš da se prilagodiš vladajućoj klimi. Razgovarala sam sa nekim ljudima kako je to kada izlaziš na mesta na koje si tehnički osuđen.

Stefan je iz jedne od onih provincija koje funkcionišu sezonski. Leti Budva, zimi - Negotin. Kaže da je bez obzira na godišnje doba ponuda mesta za izlazak direktno je proporcionalna broju onih mladih koji su (i dalje ili još uvek) tu. Uglavnom se svodi na dva ekstremno različita lokala koji su kroz vreme menjali mesta, nazive i vlasnike. U prvom se slušaju narodnjaci, bend, trubači, gosti su slično obučeni, piju slična pića, slično i đuskaju. Drugo je uglavnom podrazumevalo sve ostalo – od didžejeva, repera preko lokalnih treš metal bendova. Sve je delovalo okej dok ga nije smorilo to što je unapred zna ko će koje mesto da zauzme u lokalu.

- Mlad čovek u provinciji se prilagodi okruženju, kao što su se delfini navikli na reke u džunglama Madagaskara. Posebno kada potreba za novim licima, ljudima i cickama premaši ono nekoliko pijanih ortakinja kraj šanka i na desetine ortaka u crnim duksericama. Tada poklekneš pred svojim 'hardkor' stavom – "narodnjaci su govna" – i priključiš se vršnjacima, školskim drugarima i ostatku grada u obaranju čaša od kristala uz pesme od bola. Što sam pijaniji dolazio na takve žurke, manje sam se osećao kao da tu ne pripadam. Nikada mi nije uspelo da dođem trezan, napijem se i ostanem do kraja.

Pitala sam ga da li zbog ovog sindroma danas ima problem sa određenom pesmom i ispostavilo se da je na mnogo goroj spravi za mučenje od mene, jer su to sve stvari Zdravka Čolića.

Klub Vinus. Fotografija: Iz lične arhive Slobodana Georgieva

Ni situacija u Leskovcu se nije znatno razlikovala. U vreme kada je Slobodan tamo živeo postojala je ogromna folkoteka gde su svi išli, ali i jedno alternativno mesto kao oaza spasa - Vinus.

- Realno, bila je to rupa spram sjajnog turbo folk zdanja, ali to mesto koje danas ne postoji u mom gradu imalo je nešto posebno. Svirao se old skul rok, naročito su bili forsirani Stounsi, frontmen benda je za mene bio Džeger lično. Da nije bilo Vinusa verovatno bih nastavio da odlazim na tezge Goce Tržan i Saše Vasića, to mi je bilo najmanje zlo spram Nikole Rokvića i braće Matić – priča on.

Međutim, kako kaže, na ovo mesto su odlazili uglavnom matorci. Ako si hteo da sretneš ribu iz gimnazije, ne bi je našao u nekoj rok šupi, već si morao da odeš i slušaš Tanju Savić.

Sresti matorce, profesore i za šankom slušati pijane monologe tatinog najboljeg prijatelja u izlascima u malom gradu je svakodnevna stvar, s obzirom da se prosek godina u klubu kreće od sedam od stosedam, jer i oni kao i ti, nemaju gde da odu. Mlađi će kukakti zbog velikog broja matoraca i gunđati kako je u njihovim godinama blam da se izlazi, a stariji će komentarisati kako je današnja omladina potpuno poludela i ogrizla u bančenje i alkohol. Na kraju ćete se ipak svi napiti, zagrliti i pevati "Lipe Cvatu".

Morate živeti sa činjenicom da ćete, hteli to vi ili ne, znati napamet sve pesme Bijelog Dugmeta, sve šmekerske fazone Neše Galije, a Đule Van Gog će vam izlaziti iz frižidera. Ako želiš da smuvaš najbolju ribu iz razreda, moraćeš da nabubaš ceo muzički CV Dina Merlina. U klubovima u manjim mestima najčešće nastupaju lokalni bendovi čija se plejlista mahom ne apdejtuje. Na trenutke ćete možda pomisliti da imate paranormalne sposobnosti jer ćete predvideti svaku sledeću pesmu, ali to je samo zato što ste nesvesno naučili ceo redosled izvođenja napamet.

- Najviše sam mrzela kada u lokalnom pabu, koji se samo tako zove i nema nijednu drugu karakteristiku paba sem drvenog nameštaja, dođe bend obučen u kožu i lance i počne da svira pesmu "Digni ruku" od Galije. Mislim da se ovde stvorilo pogrešno ubeđenje da je ova muzika hardkor, zbog nedostatka drugih žanrova. Najcrnje je, što se na kraju svi ipak pomirimo sa tim i shvatimo da je bolje da dignemo dve ruke u vazduh nego da njišemo dupe uz novu Cecu. Mada kada malo bolje razmislim EX YU je veći treš od narodnjaka, ovi drugi se bar menjaju, a prvi ostaju isti i odolevaju protoku vremena, nesavladivi su -  priča mi Ana iz  Jagodine.

Kežual bleja ispred dragstora u Negotinu

U ovakvoj klimi ne preostaje ništa drugo nego uzeti pravdu u svoje ruke. Kućne žurke pa makar sa vas deset koji naizmenično drndate Jutjub su mnogo bolje rešenje od odlaska u klabing sa čepovima za uši. Ili bleja u lokalnom parku ili dragstoru.

- Vrnjačka banja je vrlo siromašna kada su izlasci u pitanju. Postoje dva kluba: jedan jeftini narodnjački Podrum i drugi skupi nenarodnjački Savka, međutim često se dešavalo da se društvom jednostavno zaglavim u lokalnom parku. Bar toga i zelenila ima koliko voliš. Mnogo sam se lepše provodio i više uživao u ovakvim izlascima gde se skupimo, cirkamo i sami puštamo pesme koje volimo - priča Jovan.

U Negotinu, prvom prilikom kada se nađe prazna gajba, vikendica, pa čak i garaža auto-servisa ortakovog ćaleta pravi se kućna žurka.

- Tada muziku i goste birate sami, ali svakako će doći svi koji čuju za žurku. Promena će prijati svima, posebno onima koji nikada nisu bili na žurci bez melosa. A i može mnogo više da se divlja. Takođe, imao sam tu sreću da mi je ekipa uvek bila za akciju te smo pored žurki pravili i događaje, svirke, grafiti džemove, skejterska okupljanja, pratili lokalne bendove na svirkama po Srbiji. Najbolji dani. Najčešće smo, ipak, pili ispred dragstora i smišljali sledeću akciju i to su bili najbolji dani -  zaključuje Stefan.

U Jagodini je pre nekoliko godina postojao samo jedan klub u kom je ulaz maloletnim licima bio zabranjen, zvao se "Koala".

- Nismo imali gde da idemo. Skupljali smo se u školskom dvorištu i tu je ponekad znalo da bude stotinu ljudi. Kupimo piće i grickalice i blejimo dok nas čuvar ne istera. Onda se na kratko pojavila trens scena kada smo svi odlepili na to, ali nije bila dugog veka. Povremeno su se dešavale takve žurke na koje su mi roditelji uglavnom branili da idem jer njihovi prijatelji idu tamo, a meni je to bilo najslađe - kaže Ana.

Meni su najslađe bile ekskurzije i odlasci krišom u veće gradove. Štekanje para, put vozom za Beograd i otkrivanje potpuno novog univerzuma gde više od troje ljudi voli istu muziku kao i ti.

Sve fotografije  iz ličnih arhiva sagovornika

Još na VICE.com:

Omen, Industrija, Bus: Šta se danas nalazi na mestu kultnih beogradskih klubova

Kad se u Srbiji vratiš iz većeg u manji grad da živiš

Devojke iz malog grada